„Manjak policije u Rusiji, porast kriminala, priroda zločina sve nasilnija“: Gubi li Putin kontrolu?

Pad broja zaposlenih uzrokovan je stagnirajućim niskim platama, pogoršanim inflacijom i smanjenim mogućnostima za korupciju, što je navelo kvalifikovane službenike da prelaze u bolje plaćene vojne ugovore u rusko-ukrajinskom ratu, gde bonusi i naknade za opasnost daleko nadmašuju plate u civilnoj policiji, piše za Kijev Post Čak Farer, bivši komandant eskadrile u američkoj mornarici, SEAL Team Six i autor čije su knjige bile na listi bestselera Njujork Tajmsa.

Sa jednom od tri policijske pozicije nepopunjenom širom zemlje od početka pune invazije u februaru 2022. godine, unutrašnja bezbednost Rusije je pod pritiskom.

Ovaj nedostatak doveo je do rasta stope kriminala, povećanog nasilja i potencijalne promene načina na koji Kremlj održava red u zemlji. Ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev priznao je problem u martu, otkrivši da Ministarstvu unutrašnjih poslova nedostaje 172.000 zaposlenih – gotovo 19 odsto ukupne snage.

Federalna služba za izvršenje kazni suočava se sa još većim deficitom od 23 odsto. Problem je eskalirao – 2020. godine manjak je iznosio između 10 i 15 odsto. Danas je više nego udvostručen, dostižući u nekim delovima zemlje i do tri puta veći nivo.

U regionima istočno od Urala i na jugu, uključujući Severni Kavkaz, policijske snage su se smanjile za 50 odsto tokom poslednjih pet godina. U nekim oblastima stopa nepopunjenih pozicija iznosi i do 90 odsto.

Niske plate su glavni razlog. Nakon reformi iz 2011. godine, koje su imale za cilj profesionalizaciju policije, plate su povećane. Međutim, ti dobici su ubrzo erodirali zbog inflacije i stagnirajuće ruske ekonomije.

Tipični patrolni policajac sada zarađuje oko 38.000 rubalja mesečno – što je otprilike 380 dolara – manje nego što neke kasirka u Moskvi zarađuje.

Istorijski, službenici su dopunjavali prihode sitnom korupcijom, iznuđujući novac od vozača i vlasnika prodavnica, ali su nedavni državni napori da se suzbije korupcija smanjili te mogućnosti.

Kao rezultat toga, mnogi kvalifikovani službenici – oni obučeni za rukovanje oružjem i kontrolu masa – prešli su u vojsku, gde su plate i bonusi znatno veći.

Vojni ugovori nude potpisne bonuse do 200.000 rubalja (2.470 dolara) – gotovo dvogodišnju platu – i povećanu naknadu za opasnost koja nadmašuje civilne policijske poslove.

Zbog manjka službenika, vreme odgovora na incidente se produžilo, a preventivno policijsko delovanje opalo je.

Kao rezultat toga, stopa kriminala u Rusiji brzo raste, a priroda zločina postaje sve nasilnija. Zločini koji uključuju nelegalno oružje, procenjeni na 25.000 u 2020. godini, porasli su zbog krijumčarenja iz Ukrajine i preusmeravanja iz vojnih zaliha.

Ubistva, napadi i naoružane pljačke su u porastu, posebno u urbanim sredinama i udaljenim regionima na jugu i istoku.

Civili, suočeni sa prazninom u zaštiti, sve više apliciraju za dozvole za oružje, dodatno naoružavajući već nemirno stanovništvo.

Nedavni incident ilustruje rizike. Prošle nedelje, stanovnik Transbajkalskog kraja suočio se sa iseljenjem koje je odbio. Kada su zvaničnici stigli, otvorio je vatru, ranivši nekoliko policajaca. Takve konfrontacije su pre deset godina bile gotovo nezamislive, ali sada postaju sve češće.

Čak i rutinsko sprovođenje zakona sada često zahteva pojačanja iz drugih agencija.

Da bi popunila prazninu, Federalna služba bezbednosti (FSB) i delovi vojske raspoređuju se za kontrolu mase, pa čak i za sporove oko imovine. Nijedna od ovih agencija nije opremljena za svakodnevno policijsko delovanje.

Povratak veterana iz Ukrajine dodatno će pogoršati situaciju. Procene govore da se od 2022. oko 500.000 vojnika vratilo, a očekuje se još ako sukob oslabi ili završi.

Frustracija raste – izveštaji o porodičnom nasilju, javnim sukobima i kriminalnim aktivnostima u kojima učestvuju bivši vojnici povećavaju se brzo.

Ovi muškarci u zajednice koje već imaju manjak nadzora donose ne samo veštine već i oružje – često nezakonito zadržano.

Rusija je slične probleme imala nakon Sovjetsko-avganistanskog rata 1980-ih, kada su povratnici doprineli porastu organizovanog kriminala.

Ali danas je obim veći: Ukrajina je proizvela daleko više boraca nego što je Afganistan ikada.

Vraćeni vojnici se žale da ne mogu da nađu posao za platu koju su primali u vojsci. Mnogi su ljuti, a percipirani nedostatak poštovanja za njihovu službu pojačava nezadovoljstvo. U gradovima poput Rostova i Novosibirska, incidenti povezani sa veteranima dospevaju u vesti.

Koristeći privatno stečeno oružje, veteranima povezane radikalne nacionalističke grupe i etnički ruske i manjinske  formiraju neformalne milicije da zaštite svoje četvrti. Ove milicije bi mogle da se okrenu jedna protiv druge ili protiv države.

Malo je verovatno da će Kremlj ignorisati ove događaje, ali rešenja će biti teška. Putin je pokazao spremnost da odlučno primeni silu, što se vidi u obračunu sa antiratnim protestima i pobunom grupe Vagner 2023. godine, ali upotreba sile unutar zemlje verovatno će pogoršati, a ne smiriti, nestabilnost.

Za sada se Kremlj fokusira na ratno poprište. Čini se da Putin računa na pregovaračko okončanje sukoba – naravno, potpuno povoljno za Moskvu. Ova aspirativna pobeda omogućila bi preraspodelu osoblja i mogla bi da poveća civilni moral kroz osećaj pobede. To su snovi.

Kako rat ulazi u četvrtu godinu, a žrtve premašuju milion, malo je verovatno da će ruski narod osećati išta osim olakšanja što je ovaj dug, besmislen i skup rat završen. Nemiri, uglavnom tihi, rastu.

Za sada, Putinov aparat za unutrašnju bezbednost igra „udarac-žmurke“ – guši jedan incident, dok se drugi pojavljuju na drugom mestu. Produžena represija će s vremenom rađati ogorčenje. U ovom napetom okruženju, problem kriminala mogao bi prerasti u političku krizu.

Javno mišljenje odražava ovu zabrinutost. Ankete nezavisnih organizacija poput Levada centra pokazuju pad poverenja u organe reda, pri čemu mnogi Rusi izražavaju sumnju u sopstvenu bezbednost.

U ruralnim selima i prostranim predgrađima, stanovnici prijavljuju osećaj napuštenosti: provale se ne prijavljuju jer pozivanje policije deluje besmisleno.

Unutrašnji troškovi rata protežu se dalje od policije. Ekonomski pritisci – sankcije, inflacija i manjak radne snage – pogoršavaju krizu.

Zatvori, sa nedovoljno osoblja i prenatrpani, beleže sve više pobuna i bekstava. Granični regioni, opterećeni prilivom izbeglica i krijumčarenjem, nemaju dovoljno kadrova da sprovode kontrole.

Na Severnom Kavkazu, gde tinjaju pobune, prepolovljeno prisustvo policije povećava strah od obnove militantnih aktivnosti.

Za sada, Putinov režim održava čvrstu kontrolu kroz nadzor i selektivnu represiju. Ali kriza kadrova ukazuje na širu ranjivost: država koja je iscrpljena sopstvenim ambicijama.

Kako Ukrajina čvrsto stoji na bojnom polju, troškovi Putinovih imperijalnih ambicija osećaju se i unutar zemlje. Bez reformi – povećanja plata, stimulacija za zadržavanje službenika ili smanjenja angažmana u Ukrajini – pražnjenje ruske policije će se nastaviti.

Trenutno može biti mirno, ali pitanje nije da li će nemiri izbiti, već koliko daleko i koliko brzo. Destabilizovana Rusija mogla bi promeniti dinamiku rata, podstičući ili očajnu eskalaciju ili unutrašnji zaokret.

Za Ukrajince, koji svakodnevno trpe bombardovanja, ironija je jasna: Agresivni potez Moskve u inostranstvu seje razdor unutar države. Kako sukob traje, manjak policijskih snaga u Rusiji nije samo birokratski problem – to je simptom sistema pod opsadom sopstvenih odluka.