Politico: EU bi mogla da dobije novu članicu, a nije ni Crna Gora ni Ukrajina

Sve se dešava u trenutku kada se zamah proširenja Unije ponovo oseća u Brisel, piše ovaj portal. Evropska komisija radi na planu koji bi Ukrajina mogao omogućiti delimično članstvo već naredne godine, dok je Crna Gora, trenutno najnaprednija kandidatkinja, prošlog meseca zatvorila još jedno pregovaračko poglavlje.

Vladajuća koalicija u Rejkjaviku obećala je referendum o obnovi pregovora najkasnije do 2027. godine, nakon što je prethodna vlada 2013. zamrznula proces.

No rok se sada ubrzava, u atmosferi geopolitičkih potresa, nakon odluke Sjedinjene Američke Države da uvede carine Islandu i zbog pretnji američkog predsednika Donald Trampa o aneksiji Grenlanda.

Islandski parlament trebao bi da u narednim nedeljama objavi datum referenduma, navode izvori. Odluka dolazi nakon niza uzajamnih poseta – evropskih političara Islandu i islandski zvaničnika u Brisel.

Ako Islanđani glasaju „za“, mogli bi postati članica Evropska unija pre bilo koje druge zemlje kandidatkinje, tvrdi jedan od sagovornika.

„Razgovor o proširenju se menja“, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja se prošlog meseca u Briselu sastala sa islandsom ministarkom spoljnih poslova Katrin Gunarsdotir. „Sve se više radi o bezbednosti, o pripadnosti i o očuvanju naše sposobnosti delovanja u svetu podeljenom na suprotstavljene sfere uticaja. To se tiče svih Evropljana“.

Osećaj hitnosti

Predsednica Evropska komisija Ursula fon der Lajen prošlog meseca u Briselu ugostila je islandska premijerku Kristrun Frostadotir i poručila da njihovo partnerstvo „nudi stabilnost i predvidivost u nestabilnom svetu“. Fon der Lajen, koja je Island posetila prošlog jula, ponovo bi trebala da dođe u arktičku regiju u martu.

Rasprava o produbljivanju odnosa s Islandom započela je i pre nego što se Donald Tramp prošle godine vratio u Belu kuću. Brisel je, prema rečima jednog evropskog zvaničnika, već tada počeo obraćati više pažnje na strateški važnu zemlju u severnom Atlantiku.

No pretnje iz Sjedinjene Američke Države dodatno su pojačale osećaj hitnosti. Među njima je bila i „šala“ Bili Longa, Trampovog kandidata za ambasadora u Rejkjaviku, da bi Island mogao postati 52. američka savezna država, a on njen guverner.

„Mislim da je činjenica da je Island spomenut četiri puta u jednom Trampovom govoru – dok je govorio o Grenlandu u Davosu itekako usmerila pažnju“, rekao je drugi evropski zvaničnik, dodajući kako to „za malu državu mora biti uznemirujuće“.

Island je za članstvo u Evropska unija podneo zahtev 2009. u jeku finansijske krize u kojoj su propale sve tri njegove velike komercijalne banke. No već 2013. vlada je zamrznula pregovore, dok se ekonomija oporavljala, a pojedini ekonomisti upozoravali su na mogući kolaps eurozone. U martu 2015. Island je zatražio da ga se više ne smatra zemljom kandidatkinjom.

U međuvremenu se geopolitička slika značajno promenila.

Island zauzima strateški položaj na severnom Atlantiku, južno od Arktički krug. Nema vlastitu vojsku i za bezbednost se oslanja na članstvo u NATO i bilateralni odbrambeni sporazum sa Sjedinjene Američke Države iz 1951.

Upravo ta bezbednosna dimenzija, uz ekonomske koristi članstva, čini da se menja raspoloženje javnosti. Istraživanja pokazuju rast potpore ulasku u Evropska unija.

Ipak, put do članstva nije jednostavan.

„Pristupanje bi moglo naići na ozbiljne domaće političke prepreke“, upozorio je Gudni Torlacius Johaneson, bivši predsednik Islanda.

‘Sve se svodi na ribu‘

Najveći kamen spoticanja tradicionalno su ribarska prava – ključna grana islandske ekonomije i tema koja je i ranije izazivala napetosti.

„Na kraju se sve svodi na ribu – to je uvek bilo pitanje“, kaže jedan od evropskih zvaničnika.

No danas postoji jedna bitna razlika u odnosu na prethodne pregovore: Velika Britanija je napustila Uniju.

Velika Britanija i Island decenijama su imali napet odnos oko ribolova, uključujući tzv. „Bakalarne ratove“ od 1950-ih do 1970-ih. Tokom pristupnih pregovora pojavile su se nove tenzije oko količine skuše koju su lovili islandski ribari – spor nazvan „Rat za skušu“ – pri čemu je Evropska unija čak zapretila trgovinskim sankcijama.

No sada, kada Velika Britanija više nije članica Unije, pitanje ribarskih prava moglo bi biti manja prepreka.

Ako Islanđani odluče obnoviti pregovore, proces bi mogao teći relativno brzo. Island je član Evropski ekonomski prostor i deo Šengenski prostor, što znači da je već preuzeo velik deo evropske pravne stečevine.

Pre zamrzavanja pregovora 2013. godine, Island je zatvorio 11 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Crna Gora, koja je najnapredniji kandidat, tu je brojku premašila tek poslednjih meseci.

„Na papiru, to ne bi bilo posebno teško – moglo bi potrajati čak samo godinu dana“ da se zatvore sva poglavlja, kaže jedan evropski zvaničnik. No drugi izvor upozorava da bi takav rok bio preambiciozan s obzirom na složenost pojedinih pitanja.

Za konačno članstvo, Island bi morao održati i drugi referendum, nakon završetka pregovora.

Za Island bi koristi članstva bile prvenstveno bezbednosne, a manje ekonomske prirode, navodi Politico. Zemlja ima peti najveći BDP po stanovniku na svetu, što znači da ekonomski podsticaj za ulazak u Evropska unija nije presudan kao za države koje snažno teže članstvu.