Birači frustrirani zbog jedne stvari, najgore je u Nemačkoj: Šta je pokazalo najnovije međunarodno istraživanje javnog mnjenja?

Novo međunarodno istraživanje javnog mnjenja Politico pokazuje da je frustracija birača zbog upornog finansijskog pritiska i dalje izuzetno snažan faktor.

U pet velikih ekonomija, istraživanje Politico je utvrdio da pritisci rasta troškova života i dalje snažno odjekuju u političkom životu.

U Sjedinjenim Državama, gde se Donald Tramp vratio na vlast na talasu ekonomskog populizma, skoro dve trećine birača – 65 odsto kaže da su se troškovi života u zemlji pogoršali tokom protekle godine.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde su birači 2024. godine posle 14 godina vlasti smenili Konzervativnu stranku, 77 odsto ispitanih navodi da su se troškovi života pogoršali.

U Francuskoj, gde se predsednik Emanuel Makron suočava sa istorijski niskim rejtingom popularnosti, gotovo polovina svih odraslih – 45 odsto smatra da zemlja zaostaje za uporedivim ekonomijama.

U Nemačkoj, nakon dugotrajnih sukoba unutar vlasti oko ekonomije, prošle godine se raspala vladajuća koalicija bivšeg kancelara Olafa Šolca. Tamo 78 odsto ispitanika kaže da su se troškovi života pogoršali u poslednjih godinu dana.

U Kanadi, postpandemijska kriza pristupačnosti životnih troškova doprinela je snažnom nezadovoljstvu javnosti prema vladi tadašnjeg premijera Džastina Trudoa, uoči njegove ostavke ranije ove godine. Istraživanje Politico pokazuje da 60 odsto odraslih u toj zemlji smatra da su troškovi života najgori otkad pamte.

Rezultati prvog zajedničkog međunarodnog istraživanja Politico i agencije Public First ilustruju koliko je težak zadatak pred mnogim liderima koji pokušavaju da obuzdaju isprepletene ekonomske i političke nemire.

Pet godina nakon što je pandemija koronavirusa uzdrmala globalnu ekonomiju i u trenutku kada se svet suočava sa paralelnim sukobima i kada veštačka inteligencija ubrzano postaje jedna od ključnih sila – značajan deo ispitanika u SAD, Kanadi i najvećim evropskim ekonomijama, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj, vidi troškove života kao jedno od najvećih pitanja sa kojima se svet danas suočava.

Ali dok lideri pokušavaju da se pozabave problemom pristupačnosti životnih troškova, mnogi smatraju da bi njihovi lideri mogli da učine mnogo više kako bi pomogli u vezi s troškovima života ali svesno biraju da to ne učine.

To je ostavilo vlade na vlasti da se bore sa pitanjem kako da upravljaju rastućim ekonomskim strahom – i obuzdaju političku reakciju koja iz toga proizlazi.

Istovremeno, to je stvorilo priliku za opozicione stranke da ojačaju svoje ekonomske poruke.

„Za stranke na vlasti veoma je teško da nastupaju s ovakvim platformama“, rekao je Havijer Karbonel, analitičar u Evropskom političkom centru. „Danas se i partije centra levice i centra desnice doživljavaju kao deo vlasti i kao one koje snose krivicu“.

Birači pesimistični

U svih pet zemalja prisutan je snažan osećaj da se njihove ekonomije pogoršavaju.

U Francuskoj 82 odsto odraslih kaže da su se troškovi života u zemlji pogoršali tokom protekle godine, isto tvrdi 78 odsto ispitanika u Nemačkoj, 77 odsto odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu i 79 odsto u Kanadi navode isto.

Većina ljudi u svih pet zemalja ide i korak dalje, smatrajući da kriza troškova života nikada nije bila gora.

Kao dodatni znak problema sa kojima se suočavaju lideri, rezultati istraživanja sugerišu da mnogi pristupačnost doživljavaju više kao sistemski, a ne lični problem. Tako, na primer, većina ispitanika u ovim zemljama kaže da je suština problema pristupačnosti visoka cena robe, a ne to što su plate preniske.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, otprilike dve trećine odraslih smatra da se ekonomija zemlje pogoršala – što je više od 46 odsto onih koji kažu da se njihova lična finansijska situacija pogoršala tokom protekle godine.

Isti obrazac važi i za Francusku, Kanadu i Nemačku, što ukazuje da javnost gaji široku zabrinutost zbog ekonomije i pristupačnosti koja prevazilazi pojedinačna iskustva.

Iako se očekuje da će ekonomija Evropske unije porasti za 1,4 odsto u 2025. godini, nemačka ekonomija je oslabila tokom poslednje dve godine i predviđa se da će ove godine stagnirati.

U Francuskoj je niz vladinih politika usmerenih na ublažavanje troškova života doprineo naglom rastu državnog duga, koji trenutno iznosi gotovo 4 biliona američkih dolara.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, ovi rezultati dolaze u kontekstu usporenog privrednog rasta, pri čemu se aktuelni premijer Kir Starmer muči da ubedi birače da njegova laburistička vlada levog centra može da smanji troškove života.

U Kanadi je duboka zabrinutost građana potkrepljena saveznim podacima o inflaciji.

Zavod za statistiku Kanade saopštio je ove nedelje da je indeks potrošačkih cena u novembru porastao za 2,2 odsto u poređenju sa istim mesecom 2024. godine – gotovo tačno na ciljanoj stopi od 2 odsto koju postavlja centralna banka.

Negativni ekonomski stavovi oblikuju politiku

Ekonomske brige birača snažno potresaju političku scenu. Tokom 2024. godine, Tramp je vodio kampanju fokusiranu na ekonomska pitanja, a da pritom nije morao lično da upravlja ekonomijom.

Ta dinamika se poslednjih meseci promenila, jer birači počinju da gube poverenje u njegov način vođenja ekonomije, što naglašava koliko je teško ubediti javnost u ekonomski napredak dok zabrinutost zbog troškova života ostaje tvrdokorna.

Osećaj zaostajanja bio je posebno izražen među evropskim ispitanicima – gotovo polovina odraslih u Nemačkoj, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu izjavila da njihova zemlja „uopšteno zaostaje za drugim uporedivim ekonomijama“.

Taj pesimizam je mnoge ljude gurnuo van političkog procesa, rekao je Karbonel, „jer ne postoji očekivanje da će se stvari promeniti“. Kod drugih, on podstiče potragu za političkim alternativama.

„Postoji sve veća potražnja za izrazito antisistemskom politikom“, rekao je.

U Nemačkoj je kancelar Fridrih Merc obnovu ekonomije postavio kao centralno obećanje svoje kampanje. Međutim, otkako je stupio na dužnost, bio je zaokupljen geopolitičkim pitanjima, uključujući aktuelni trgovinski rat i rat između Rusije i Ukrajine.

To je postalo uspešna linija napada za Mercove kritičare – među njima i krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD), koja je sada prva po rejtingu u anketama.

Ta stranka optužuje Merca – čiji je rejting podrške na istorijskom minimumu – da ne posvećuje dovoljno pažnje potrebama ljudi u sopstvenoj zemlji, dajući mu nadimak „kancelar spoljne politike“.

U Francuskoj vlada razmatra povlačenje nekih mera koje je uvela kao odgovor na rast troškova života, ali bi takav potez mogao biti posebno nepopularan među stanovništvom koje je izuzetno fokusirano na visoke cene.

To bi takođe moglo dodatno ojačati antisistemske stranke i na desnici i na levici, koje su to pitanje učinile ključnim oružjem protiv urušavajućeg političkog centra Francuske.

Dejvid Koleto, dugogodišnji ispitivač javnog mnjenja u Kanadi i izvršni direktor kompanije Abacus Data, godinama prati zabrinutost zbog pristupačnosti životnih troškova i konstatuje široko rasprostranjenu zabrinutost među većinom ispitanika.

„Ovo nije marginalna briga niti pozadinska anksioznost“, napisao je povodom rezultata Politico ankete iz novembra. „To je dominantno, svakodnevno iskustvo koje i dalje oblikuje način na koji Kanađani procenjuju učinak vlade, liderstvo i konkurentske političke prioritete, uporedo sa zabrinutošću zbog Donalda Trampa, trgovine i globalne nestabilnosti.“

Ovo će biti centralne poruke na predstojećim izborima

Pitanje pristupačnosti životnih troškova biće centralna tema izbora širom sveta naredne godine – a deo te poruke već je u opticaju.

U Sjedinjenim Državama, demokratski kandidati od Njujorka do Džordžije veliki deo svojih kampanja 2025. godine usmerili su na smanjenje troškova života, a obe stranke planiraju da ovo pitanje stave u središte predizbornih kampanja za izbore na polovini mandata.

„Za sada, troškovi života ostaju žuto svetlo upozorenja, a ne crveno svetlo za Karni-jevu vladu“, napisao je Koleto. „Ali jačina osećanja, u kombinaciji sa sezonskim pritiscima i krhkim finansijama domaćinstava, znači da ovo pitanje verovatno neće tiho nestati u pozadini“.

Starmerova vlada koja loše stoji u anketama i suočava se s lokalnim izborima 2026. godine poslednjih nedelja se okrenula jasnijem fokusu na pitanje pristupačnosti životnih troškova.

Britanska vlada je takođe pomenula mogućnost zamrzavanja cena železničkih karata, snižavanja računa za energiju i povećanja minimalne zarade u pokušaju da reši krizu pristupačnosti, ali rekordno visok nivo poreza, potvrđen u opštem budžetu prošlog meseca, rizikuje da oslabi njenu ekonomsku poruku.

U Nemačkoj bi pitanje pristupačnosti moglo dobiti novi zamah kada birači u pet saveznih pokrajina sledeće godine izađu na izbore za nove pokrajinske parlamente.

U Berlinu, na primer, krajnje levičarska stranka Levica planira da preuzme model kampanje fokusirane na pristupačnost, po uzoru na njujoršku kampanju Zohrana Mamdanija, kao obrazac za pokrajinske izbore u septembru.

Kako se naredne godine širom Francuske održavaju i lokalni izbori, a predsednički izbori su zakazani za 2027, ova pitanja će verovatno ostati u samom fokusu političke debate, posebno u velikim gradovima gde su cenovni pritisci naročito izraženi.

U Parizu je odlazeća administracija centra levice dobila pohvale zbog toga što je grad učinila zelenijim i pogodnijim za pešake, ali je potrebno učiniti mnogo više po pitanju pristupačnosti, rekao je David Belijar, član odlazeće gradske vlasti i kandidat Zelenih za gradonačelnika.

„Proveli smo mnogo vremena boreći se protiv kraja sveta“, rekao je Belijar, „ali možda nismo dovoljno pomogli ljudima da izguraju do kraja meseca“.