Kakva politika je sada potrebna Americi?

Nije iznenađujuće da je podrška naglo pala kada su ispitanici pitani da li bi podržali treću stranku koju predvodi Mask. Ali frustracija onim što politolog Li Dratman naziva „petljom dvostranačke propasti“ ostaje snažna podstruja u američkoj politici.

Dok je Republikanska stranka kooptirana i preoblikovana od strane pokreta MAGA („Učinimo Ameriku ponovo velikom“) američkog predsednika Donalda Trampa, zaštita, promocija i obnova demokratije postao je domen koji brzo raste.

Američki centar za demokratiju, koji je kreirala Mreža finansijera demokratije, obrađuje javne podatke od preko 4.100 neprofitnih grupa i 27.000 finansijera kako bi identifikovao 70 „pažljivo odabranih i predstavljenih ekosistema“ organizacija koje rade na specifičnim oblastima demokratskih političkih reformi, od prava glasa do izgradnje koalicija i institucionalne obnove.

Na nivou običnih ljudi, Nacionalna građanska liga je mapirala više od 11.000 organizacija koje trenutno rade na promociji demokratskog diskursa širom SAD.

Mnoge grupe su se pojavile kako bi se suprotstavile polarizaciji i ponovo izgradile centar gde se demokrate i republikanci mogu okupiti i postići rezultate. Novi učesnici u ovoj oblasti uključuju American Policy Ventures, Americans Together, More Perfect Union i Keep Country First, koje se pridružuju starijim organizacijama poput No Labels, Bipartisan Policy Center i Third Way.

Još jedna grupa organizacija želi da promeni ko uopšte ulazi u Kongres, zalažući se za velike izborne reforme koje će omogućiti većem broju birača da biraju između više kandidata i stranaka. Primeri uključuju Open Preliminary, Unite America, Veterans for All Voters i FairVote.

Neke druge se definišu u smislu vrednosti i principa, a ne bilo kog specifičnog mesta na političkom spektru. Partners in Democracy, Forward Party i Leadership Now Project su istaknuti primeri grupa koje žele da osiguraju da američki sistemi i institucije rade za sve Amerikance u novom ekonomskom, političkom, društvenom i tehnološkom dobu.

Hrišćanska desnica može poslužiti kao model. Kada se „Moralna većina“ prepodobnog Džerija Folvela pojavila na američkoj političkoj sceni 1970-ih, birači koje je predstavljala mobilisali su se za političke rezultate u skladu sa hrišćanskim vrednostima. Ako se dovoljno prodemokratskih grupa ujedini sa snažnom i verodostojnom vizijom nove Amerike, mogli bi privući sličnu kohortu „birača vrednosti“ koji žele da ponovo uspostave sekularni građanski kredo.

Nova antologija eseja „Od mnogih, jedan: Spisi o američkom univerzalizmu“ nudi ubedljivu izjavu o ovom pristupu. Objavljena od strane Katalizatora za američku budućnost – organizacije namenjene opremanju patriotskog, pluralističkog pokreta za ofanzivu za liberalnu demokratiju – knjiga okuplja 27 saradnika (uključujući i mene) da razmišljaju o „univerzalnim i radikalno demokratskim vrednostima u srcu američkog projekta“.

Urednici nastoje da ožive američki univerzalizam, tradiciju koja datira još iz doba građanskog rata, ali je uglavnom odsutna iz skorašnjeg političkog diskursa. Oni ga definišu kao „pokret koji naglašava univerzalnu slobodu, univerzalna prava i univerzalnu priliku“.

Danas, ovaj koncept nalazi malo podrške na oba kraja političkog spektra. Na desnici republikanci iz MAGA-e često ga povezuju sa „globalizmom“, antitezom pokreta „Amerika na prvom mestu“.

Na levici, neki kritičari tvrde da pozivanje na ideale utemeljene u osnivačkim dokumentima nacije briše životna iskustva marginalizovanih grupa.

Nasuprot tome, saradnici na projektu „Out of Many“ ističu univerzalizam kao ključni deo američkog eksperimenta. Za organizatorku Ilis Houg, „fokusiranje na vrednosti koje nas povezuju“ osnažiće nas da se borimo protiv tiranije, „transformišemo našu političku ekonomiju“ i „obnovimo naš društveni ugovor“.

Ovaj obnovljeni patriotizam počiva na pristupu „oba/i“. Teodor Ruzvelt Džonson III, veteran mornarice čiji je deda dobio ime po prvom predsedniku SAD koji je ugostio crnca u Beloj kući, razmišlja o zakletvi da će braniti zemlju koja i zastupa i izdaje svoje univerzalističke ideale.

On se seća kako je u Prvom svetskom ratu crnačkim pukovima sa sedištem u Harlemu uskraćeno pravo da se bore pod američkom zastavom i umesto toga su služili pod francuskom komandom. „Da bi američki eksperiment uspeo“, piše on, „potreban je narod koji može da drži ponos i stid zajedno.“

Moj doprinos takođe ističe „oba/i“ prirodu univerzalizma. Tvrdim da bismo do 2026. godine trebalo bar da započnemo proces ažuriranja našeg nacionalnog motoa od E Pluribus Unum („Iz mnogih, jedan“) do Plures et Unum („Od mnogih jedan“).

Mnogi eseji dolaze od glasova milenijalaca i generacije Z – predstavnika sve raznovrsnije Amerike. Hana Koizumi i Hju Džouns, kodirektori neprofitne organizacije Civic Attention, pozivaju svoju generaciju – odraslu „u internet dobu koje podstiče bes, nihilizam i plemenski duh“ – da prihvate „i tamu i svetlost američke priče“ i budu „čuvari obnove, a ne kustosi viralnih negodovanja“.

Važna tema koja se provlači kroz knjigu je duboko verovanje u konačni trijumf jedinstva nad podelom – ne prisilne istosti koja teži da izbriše naše razlike, već zajedničke vizije Amerike kao ustavne demokratije koja teži da ispuni obećanje slobode, jednakosti i pravde za sve. Amerika usidrena u univerzalnim vrednostima u koje toliko nas još uvek veruje nije mrtva. Samo je potrebno shvatiti kako se boriti.

Autorka je bivša direktorka za planiranje politike u Stejt departmentu SAD. Sada je izvršna direktorka ekspertske grupe Nova Amerika, počasna profesorka politike i međunarodnih odnose na Univerzitetu Prinston. Napisala je knjigu „Obnova: Od krize do transformacije u našim životima, radu i politici“ (Princeton University Press, 2021).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org