Poruka mladih sa Balkana: „Ako EU neće nama, eto nas njoj“

Šest zemalja, dve decenije nade i još uvek na čekanju. Od 2003. godine zemlje tzv. Zapadnog Balkana nadaju se ulasku u Evropsku uniju. Proces proširenja je blokiran, za neke proglašen „mrtvim“.

Dva novinara poreklom iz BiH, Krsto Lazarević i Danijel Majić, na nemačkom govornom području posebno poznati kroz svoj veoma omiljeni podkast Ballaballa Balkan, stoje zajedno sa njihovom nemačkom koleginicom Franciskom Činderle i u ruci ponosno drže proizvod svog rada — knjigu „Zapadni Balkan u čekaonici Evropske unije“, čiji je izdavač nemačka Savezna agencija za političko obrazovanje.

Na njenoj prezentaciji u Berlinu, u prostorijama fondacije „Hajnrih Bel“ bliske nemačkoj partiji Zeleni, okupili su se brojni gosti koji se interesuju za tu temu – iako je diskusija bila svojevrstan izazov. Jer ko će razumeti šta se to dešava na tom nekom „divljem“ zapadu Balkana i šta ta odrednica uopšte znači?

Franciska Činderle, ekspertkinja za Kosovo i Albaniju, objašnjava da ime Zapadni Balkan nije geografski pojam već više jedna vrsta stanja i da je taj naziv zapravo izmišljen. Istovremeno je to za zemlje regiona, koje još uvek čekaju na ulazak u „evropski klub odabranih“, dugotrajan i veoma komplikovan proces.

„Čudi ambivalentnost lidera EU i njihova podrška Vučiću“

Krsto Lazarević, rođen u BiH, koji je za vreme rata sa roditeljima izbegao u Nemačku i danas radi kao novinar i publicista u Berlinu, u ovoj knjizi je „stručnjak“ za Srbiju i Crnu Goru. On detaljno objašnjava fenomen Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića, koji, bez obzira na studentske proteste, odlazak na proslavu Dana pobede u Rusiju na poziv ruskog predsednika Putina, gušenje slobodnih medija u Srbiji itd., još uvek dobija podršku Evropske unije.

„Njegova ambivalentnost je poznata, no čudi ambivalentnost čelnika EU i njihova podrška Vučiću. Srbija je podnela zahtev za pristup EU krajem 2009, od 1. marta 2012. ima status kandidata. Ona formalno ispunjava svoje zadatke i dobija novac iz fondova EU. Ali kada će zaista postati njena članica, to je teško predvideti“, kaže Lazarević.

Crna Gora najbliža, BiH „poseban slučaj“

Crna Gora, po njegovom mišljenju, ima najviše šansi da 2028. godine postane 28. punopravna članica EU. To je cilj tamošnje vlade, koja vodi veliku kampanju upravo pod tim motom, dodaje on.

Danijel Majić, rođen u Nemačkoj, čiji su roditelji poreklom iz nekadašnjeg Duvna, danas Tomislavgrada, objašnjava publici fenomen BiH, njeno dejtonsko uređenje, podelu na entitete i ulogu visokog predstavnika, koga naziva kraljem BiH. On BiH ocenjuje kao „poseban slučaj“.

Majić, koji trenutno radi za javni nemački servis Hesišer rundfunk, tvrdi da Bosna i Hercegovina ima, upravo zahvaljujući Dejtonskom sporazumu, najkomplikovaniji politički sistem na svetu i da se on neće brzo promeniti, jer nacionalističkim političkim partijama ne odgovaraju bilo kakve promene. Istovremeno, „poruka EU je da podržava BiH na njenom putu ka Evropskoj uniji, ali da promenu Ustava ne mogu doneti političari EU već samo političari BiH.“

Kosovo, Albanija, Severna Makedonija…

Kosovo je jedino koje nema status pridruženog člana, a neće ga uskoro ni dobiti, jer pet zemalja članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost.

Albanija je na dobrom putu, Severna Makedonija je u ovom trenutku „žrtva“ tvrdnje francuskog predsednika Makrona da EU ne može da podnese nova proširenja sa Balkana.

Zašto EU gubi podršku u članici Hrvatskoj?

Autori se u knjizi bave i Hrvatskom, objašnjavajući tamošnju političku situaciju i „teške odnose između premijera Andreja Plenkovića, zagovornika EU, i predsednika Zorana Milanovića, koji je veoma kritičan prema EU“.

„Hrvatska je u EU, ali EU ima među stanovništvom sve manje podrške, jer je život postao daleko skuplji. Možda je najbolje rešenje za druge zemlje da ostanu u svojstvu pridruženih članica, jer tu ima još mnogo novca koji se može dobiti“, zaključuje Majić.

Najveći problem — odlazak mladih

Sva tri autora knjige slažu se u oceni da je najveći problem svih zemalja odlazak mladih ljudi u EU.

„Ako Evropska unija neće nama, eto nas njoj — to je poruka mladih, koji svoju perspektivu i bolji život traže i vide u EU“, kaže Lazarević.

Sve zemlje muče muku s nalaženjem radnika, posebno u ugostiteljskoj, medicinskoj i građevinskoj branši. One postaju atraktivne za jeftinu radnu snagu iz drugih delova sveta.

„Možda u narednih 15 godina neće biti ni EU“

Na pitanje iz publike kako vide situaciju u regionu za 15 godina, Danijel Majić odgovara:

„Da mi je pre 15 godina neko rekao da ćemo imati novi rat u Evropi, da će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju, da će doći do tako strašnog porasta desnoekstremnih snaga u celoj Evropi, pa i u svetu — ja bih mu rekao da bi to za mene bio neki strašni košmar iz koga bih želeo što pre da se probudim. Možda u narednih 15 godina neće biti ni Evropske unije. Nadam se naravno da se to neće desiti, ali to je pitanje na koje niko nema odgovor.“