Foto: EPA-EFE/ DOMENIC AQUILINA

Tekst koji se naziva osnovom za sporazum i čiji sadržaj nije detaljno objavljen,  biće podnet na odobrenje svim zemljama EU na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu 8. oktobra, naveli su ministri unutrašnjih poslova te četiri zemlje, Nemačke, Francuske, Malte i Italije, i Finske kao aktuelne predsedavajuće Unijom.

„Postigli smo dobre rezultate koji su doveli do zajedničkog dokument, koji slede dva ranija dokumenta Francuske i Nemačke sa jedne strane i Malte i Italije sa druge“, rekao je malteški ministar unutrašnjih poslova Majkl Faruđa, domaćin mini samita.

Ministar je rekao za Frans pres da sadržaj zajedničkog dokumenta neće odmah biti prenet medijima, i da prvo žele da sa njim upoznaju druge zemlje članice EU.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner je rekao novinarima da žele da mobilišu sve evropske zemlje da svako preuzme svoju odgovornost.

Kastaner je rekao da se ovaj sporazum privremeno odnosi na suženu zonu, odnosno centralni Mediteran.

„Ali želimo ambicioznu reformu koja uključuje takođe Španiju, Grčku i Kipar, zemlje koje se nalaze na migracionim rutama istočnog i zapadnog Mediterana“, rekao je Kastaner.“Ne radi se o ponovnom otvaranju masivne migracione rute preko Mediterana niti o ostavljanju Malte i Italije da se same bore sa tim problemom“, dodao je on.

Više stručnjaka i evropskih poslanika rekli su da strahuju da odluka o raspodeli migranata koja se odnosi samo na migrante spašene u centralnom Mediteranu može da se shvati kao nepravedna u zemljama gde dolaze migranti preko drugih ruta, kao što je zapadni Mediteran (Španija), i istočni Mediteran (Grčka).

Samo 13 odsto od 67.000 ilegalnih migranata koji su stigli u Evropu od početka godine iskrcali su se u Italiji ili na Malti u odnosu na 57 odsto u Grčkoj i 29 odsto u Španiji.

Povezani tekstovi