Šta je borbeni dron „Evropa“, koji je predstavila nemačka kompanija?

Kompanija je predstavila model pune veličine, nazvan „CA-1 Europa“, u svojim objektima u blizini Minhena, sa karakterističnim V-repom. Planira da izvrši svoj prvi probni let 2027. godine, a dron bi mogao biti spreman za vojnu upotrebu u naredne četiri godine, piše Index.hr.

Trka sa velikim igračima

Helsing je najnovija tehnološka kompanija koja pokušava da se učvrsti među glavnim proizvođačima oružja u konkurenciji sa velikim odbrambenim kompanijama. Ovo odražava rastuću ulogu veštačke inteligencije na bojnom polju i rastuću potrebu za brzinom i obimom.

„CA-1 Europa“ spada u kategoriju bespilotnih borbenih letelica koje su jeftinije i lakše zamenljive od lovaca, a vazduhoplovne snage sve više računaju na njih.

Najveći evropski startap u oblasti odbrane

„Veštačka inteligencija menja sve u mnogim oblastima života, uključujući i odbranu. A ono što u osnovi omogućava je autonomija“, rekao je za Rojters suosnivač Gundbert Šerf.

Kompanija kaže da će dron kojim upravlja veštačka inteligencija moći da deluje samostalno, u grupama sa drugim dronovima ili pod komandom borbenih aviona u takozvanoj formaciji „krilni čovek“.

Prošle godine, američko ratno vazduhoplovstvo je izabralo startap Anduril i proizvođača dronova Reaper, General Atomics, da razviju prvu flotu „Kolaborativnih borbenih aviona“ (CCA), sposobnih za misije kao što su ometanje ili obmanjivanje protivnika. U junu je Airbus predstavio sopstveni koncept drona dizajniran da prati borbene avione poput Eurofighter Typhoon-a.

Helsing je najavio investicije od stotina miliona evra u saradnji sa neimenovanim evropskim kompanijama. Nisu želeli da otkriju koje oružje bi dron mogao da nosi ili koliko bi koštao, osim da bi to bio samo „delić“ cene klasičnog borbenog aviona.

Pomoć iz iskustva iz vazduhoplovne industrije

Dizajn je predstavljen u hangarima kompanije Grob, proizvođača lakih aviona koga je Helsing kupio u junu. Grob proizvodi lake vojne trenažne avione sa propelerima koje koristi oko 14 zemalja, veličine uporedive sa trenutnim konceptima „krilnih“ aviona i težine između tri i pet tona.

Iako startapovi ističu svoje prednosti u odnosu na tradicionalne proizvođače, kao što je agilnost, postoje sumnje u to da li mogu da savladaju složene procese proizvodnje aviona dovoljno brzo i jeftino da bi ih plasirali na tržište u velikim serijama.

„Jedan od načina bio je da se kupi proizvođač sa iskustvom i možda inovativnim pristupom“, rekao je Daglas Bari, viši saradnik za vojno-vazduhoplovnu industriju u IISS-u. „Ali i dalje postoji veliki skok od onoga što Grob radi do potpuno razvijenog CCA sistema.“

Brzi rast nakon invazije na Ukrajinu

Helsing je osnovan 2021. godine, uz podršku osnivača Spotifaja, Danijela Eka. U početku je razvijao softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za odbrambenu industriju, ali nakon ruske invazije na Ukrajinu, prešao je na razvoj dronova.

Od tada je prikupio više od milijardu dolara od investitora, uključujući Saab, što ga čini najvećim evropskim startapom u oblasti odbrane sa procenjenom vrednošću od 12 milijardi dolara, prema Dealroom-u. Po kursu od 26. septembra 2025. godine, ovo iznosi približno 857 miliona evra prikupljenih investicija i približno 10,3 milijarde evra procenjene vrednosti.

Isporuke Ukrajini

Analitičari upozoravaju da kompanija još uvek nije pokazala značajne rezultate na terenu. Do sada je isporučila 2.000 dronova HF-1 Ukrajini od ukupno 4.000 naručenih, od kojih su neki napravljeni od lokalnih komponenti.

U februaru je Helsing objavio da je započeo proizvodnju 6.000 sopstvenih borbenih dronova HX-2 za Ukrajinu. Na pitanje koliko ih je već isporučeno, Šerf je rekao da se HX-2 još uvek testira i da će biti predstavljen „u veoma bliskoj budućnosti“.