Pregovori Irana i SAD – rastuće pretnje

Druga runda indirektnih pregovora između Irana i SAD u Ženevi završena je bez konkretnog rezultata. Razgovori, uz posredovanje Omana, ponovo su započeli 6. februara. To što je ova runda održana u Ženevi verovatno je povezano s tim što su američki pregovarači tamo paralelno vodili i druge razgovore – one s predstavnicima Ukrajine i Rusije.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je s delegacijom tehničkih stručnjaka doputovao u Ženevu, bio je spreman da „ostane nekoliko dana ili čak nekoliko nedelja“ u tom gradu, sve dok pregovori ne daju rezultat, naveo je portparol ministarstva spoljnih poslova

Ismail Bagaji uoči početka razgovora.

Nakon više od tri sata indirektnih pregovora u zgradi ambasade Omana s američkim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, kao i sa Trampovim zetom, Džaredom Kušnerom, Aragči je atmosferu opisao kao konstruktivnu. Dve strane usaglasile su se oko osnovnih principa, rekao je ministar državnoj televiziji i izrazio optimizam.

Obogaćivanje uranijuma ostaje crvena linija

„Optimizam u pregovorima najčešće je deo političke retorike i pratio je i ranije runde razgovora“, podseća Mohamad Gaedi, politikolog za međunarodne odnose Bliskog istoka na Univerzitetu Džordž Vašington.

On naglašava da suštinski sukob između dve strane i dalje postoji. „SAD ne žele da prihvate da Iran obogaćuje uranijum. To je njihova crvena linija. Teheran pak ne želi da se odrekne obogaćivanja. Dokle god centrifuge rade, za Iran ostaje otvorena mogućnost da postigne nuklearnu odvraćajuću sposobnost. Kada bi stale, zemlja bi se udaljila od te sposobnosti.“

Ako bi Vašington bio spreman to da prihvati, iz iranske perspektive na stolu bi bili suštinski ustupci. Teheran signalizira spremnost da ograniči svoj nuklearni program i da 60 odsto obogaćenog uranijuma prebaci u treću zemlju.

Dan pre pregovora Aragči se sastao sa šefom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelom Grosijem. Odnosi između Teherana i IAEA pogoršali su se nakon američkih napada na iranska nuklearna postrojenja prošle godine. Iran je privremeno ograničio pristup međunarodnim inspektorima.

Iran negira da razvija nuklearno oružje i insistira na svom pravu na upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Šef iranskog Nacionalnog saveta bezbednosti Ali Laridžani izjavio je 15. februara u intervjuu za Al Džaziru: „Međunarodna agencija za atomsku energiju može da nadgleda sva iranska postrojenja. Prihvatamo kontrolu u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.“

Međutim, nerealno je, kaže Laridžani, očekivati da zemlja koja je ovladala tom tehnologijom potpuno odustane od obogaćivanja. On ukazuje na potrebu za uranijumom u civilne svrhe, poput lečenja raka. U Teheranu istraživački reaktor proizvodi lekove uz korišćenje 20 odsto obogaćenog uranijuma.

Teheran istovremeno, kao protivuslugu za ograničavanje obogaćivanja, zahteva ukidanje sankcija — što SAD za sada odbijaju. „Teheran je pre spreman da prihvati vojni sukob nego da se u potpunosti odrekne obogaćivanja uranijuma“, kaže Gaedi.

Druga pitanja, poput raketnog programa ili podrške militantnim grupama, iransko rukovodstvo unapred je isključilo iz razgovora.

Pretnje u Ormuskom moreuzu

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, ponovo je u utorak uputio poruku SAD. Predsednik Donald Tramp, rekao je, neće uspeti u pokušaju da sruši islamsko rukovodstvo u Teheranu. Tramp je prethodno izjavio da bi „promena režima“ u Teheranu možda bila najbolje rešenje za tu zemlju.

Nakon brutalnog gušenja poslednjeg talasa protesta, rukovodstvo Islamske Republike nalazi se pod ogromnim pritiskom. Tokom vikenda, oko milion Iranaca u dijaspori okupilo se u različitim gradovima širom sveta, demonstrirajući za promenu režima i povratak sina šaha svrgnutog 1979. godine.

Islamska Republika pokušava da pokaže vojnu silu. U utorak je mornarica Revolucionarne garde započela vojnu vežbu i, prema sopstvenim navodima, ispalila projektile na ciljeve u Ormuskom moreuzu. U vežbi su učestvovali i brzi čamci sa raketnim bacačima.

Taj moreuz, širok oko 55 kilometara, smatra se jednom od najvažnijih pomorskih ruta za globalni izvoz nafte. Iranski oficiri su u ranijim tenzijama sa SAD više puta pretili njegovom blokadom.

SAD imaju „mnogo opcija“ u odnosu prema Iranu, izjavio je potpredsednik Džej Di Vens za Foks njuz. On je optužio vlast u Teheranu da ne priznaje „crvene linije“ koje je definisao predsednik Tramp. Tramp, rekao je Vens, raspolaže brojnim instrumentima kako bi osigurao da Iran ne dođe do atomske bombe, a Iran optužuje da i dalje teži njenom razvijanju.

Nakon slanja nosača aviona „USS Abraham Linkoln“, SAD su sada u region uputile i „USS Džerald R. Ford“.

„Ako bi SAD započele rat, Iran bi, kako je ministar spoljnih poslova Abas Aragči naveo u tekstu za Wall Street Journal, uzvratio svim raspoloživim sredstvima“, kaže Gaedi.

Iz iranske perspektive, to bi moglo značiti napade na naftna polja i rast cena nafte — neposredno pred izbore na polovini mandata u SAD. To bi moglo pojačati unutrašnje nezadovoljstvo i naneti političku štetu republikancima.

„Čak bi i smrt samo jednog američkog vojnika u takvom sukobu imala ogromne političke posledice. Početak rata je u rukama SAD. Ali to koliko bi sukob trajao nije u njihovoj kontroli i nosi velike rizike. Ta okolnost verovatno će presudno uticati na odluke predsednika Trampa.“

Lopta je ponovo na strani Teherana. Iz krugova američke administracije poručeno je da je u razgovorima u Ženevi, uz posredovanje Omana, ostvaren napredak, ali da su mnoga pitanja i dalje otvorena. Iranska strana želi da se u naredne dve nedelje vrati sa „detaljnim predlozima kako bi razjasnila neke od otvorenih razlika“, prenosi dpa pozivajući se na visokog američkog zvaničnika.

Iznenadni američki napad, poput onog iz leta 2025, ne može se isključiti ni tokom aktuelnog meseca ramazana, kaže Gaedi. „Iako su u nekim sukobima verski praznici igrali određenu ulogu, ne postoji garancija vojne uzdržanosti tokom ramazana.“