Foto: EPA/RICCARDO ANTIMIANIItalijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je u utorak da su ona i nekoliko visokih zvaničnika njene vlade prijavljeni Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u Hagu zbog saučesništva u genocidu Izraela u Gazi.
„Ja, zajedno sa ministrom odbrane Gvidom Crosetom i ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem, a verujem i generalnim direktorom kompanije Leonardo, Robertom Čingolanijem, smo prijavljeni pred Međunarodnim krivičnim sudom zbog saučesništva u genocidu“, rekal je Meloni za italijanski državni emiter RAI.
Ona je istakla da je „zapanjena“ optužbama, tvrdeći da „svako ko zna situaciju, zna i da Italija nije odobrila nove, da tako kažemo, isporuke oružja Izraelu nakon 7. oktobra.“
Italian PM Giorgia Meloni, along with Defence Minister Guido Crosetto, Foreign Minister Antonio Tajani, and Leonardo CEO Roberto Cingolani, have been named to the ICC for complicity in Israel’s ongoing genocide on Gaza.
The complaint, filed by international legal and human… pic.twitter.com/9vU9MB0S9e
— Quds News Network (@QudsNen) October 8, 2025
Tužbu, datiranu 1. oktobra, sastavila je grupa koja sebe naziva „Pravnici i advokati za Palestinu“, a potpisalo ju je oko pedeset ljudi, uključujući profesore prava, advokate i nekoliko javnih ličnosti.
„Svojom podrškom izraelskoj vladi, posebno kroz snabdevanje smrtonosnim oružjem, italijanska vlada je postala saučesnik u tekućem genocidu i teškim ratnim i zločinima protiv čovečnosti počinjenim nad palestinskim stanovništvom“, naveli su autori tužbe.
Oni traže od MKS-a da razmotri pokretanje formalne istrage po njihovoj tužbi.
Slični slučajevi pokrenuti su i u drugim delovima Evrope. U Nemačkoj su podnete pravne prijave MKS-u i domaćim sudovima protiv državnih zvaničnika i proizvođača oružja zbog njihove navodne uloge u omogućavanju izraelskih vojnih operacija u Gazi.
Takođe, više od 100 francuskih advokata zvanično je zatražilo od MKS da istraži saučesništvo Francuske u genocidu u vezi sa Gazom.
Ko su potpisnici peticije protiv Meloni?
Tužba, koju podržava više od pedeset ličnosti iz italijanskog kulturnog i političkog života – među kojima su Moni Ovadia, Tomazo Montanari, Alesandro Di Batista, Luiđi De Magistris i Laura Morante – već je prikupila skoro 6.000 građanskih potpisa, piše Palestine Hronicle.
Salomone Moni Ovadia je italijanski glumac, pevač, muzičar i pisac, bugarskog porekla. Svoju pozorišnu karijeru započeo je 1980-ih, sarađujući sa međunarodnim umetnicima kao što su Bolek Polivka, Tadeuš Kantor i Franko Parenti.
Kasnije postaje autor, reditelj, glumac i vođa sopstvene trupe u okviru žanra koji sam razvija – „muzičko pozorište“ – u kome se njegove ranije umetničke iskustva spajaju sa izuzetnim darom za zabavu, govor i humor.
Centralna tema koja povezuje njegove predstave, kao i njegov bogat opus muzičkih snimaka i pisanih publikacija, jeste složena i višeslojna tradicija, „kulturno i stvarno lutanje“ jevrejskog naroda, čiji je on sin i predstavnik, stoji na sajtu Univerziteta u Padovi.
Ovadija za sebe kaže da je „ponosni ekstremista“, ali to odmah kvalifikuje naglašavajući svoje protivljenje bilo kakvom obliku nasilja. Bio je otvoreni protivnik rasizma, uključujući i onaj prisutan u italijanskom društvu, za koje kaže da se oslobodilo svakog osećaja krivice za masakre počinjene u Etiopiji, Cirenajki, istočna Libija, i bivšoj Jugoslaviji.
Ovadija je rođen u Plovdivu, Bugarska, 1946. godine, u sefardskoj jevrejskoj porodici. Njegov otac, violinista, imao je grčke i turske korene, dok je majčina porodica, pevačica po zanimanju, bila srpskog porekla.
U martu 1943. godine, 1.500 Jevreja iz Plovdiva, uključujući i Ovadijinu porodicu, spašeno je od Holokausta zahvaljujući delovanju plovdivskog mitropolita Kirila, jednog od poglavara Bugarske pravoslavne crkve, koji je zapretio da će se baciti pred voz sa Jevrejima koje su nacisti planirali da deportuju u koncentracione logore.
Porodično shvatanje judaizma svodilo se uglavnom na obeležavanje glavnih praznika. Godine 1949. sele se u Italiju, bežeći od porasta antisemitizma u posleratnoj Bugarskoj, koja je inače bila poznata po tome što je zaštitila svoje Jevreje tokom rata.
Tomazo Montanari je italijanski istoričar i akademik. Rodom je iz Firence. Postao je redovni profesor istorije moderne umetnosti na Univerzitetu za strance u Sijeni nakon što je predavao na Univerzitetu u Tuši, Univerzitetu u Rimu i Napulju.
Smatra se jednim od najautoritativnijih autora kada je u pitanju zapadnoevropska barokna umetnost, o kojoj je napisao više od sto eseja u stručnim časopisima i za ugledne izdavače. Predsednik je Tehničko-naučnog komiteta za lepe umetnosti pri italijanskom Ministarstvu za kulturno nasleđe i aktivnosti, te je samim tim i član Nacionalnog univerzitetskog saveta.
Piše za Il Fatto Quotidiano i kolumnu „Čas umetnosti“ (Ora d’Arte) u Il Venerdì di Repubblica. Sebe opisuje kao „radikalnog katolika“, pod snažnim uticajem ideja Lorenca Milanija.
„Jednu stvar barem dugujemo mrtvima i živima u Gazi: da više ne prihvatamo propagandu u službi Izraela, da ne prihvatamo licemerje moći, poricanje genocida, laži, manipulacije, brisanje istorije. Norberto Bobio je rekao da intelektualci ne smeju prepustiti čak ni istinu onima koji imaju monopol sile. U svojoj malenkosti, ni ja neću izostati iz te dužnosti“, kazao je tokom nedavnog gostovanja u italijanskim medijima.
Alesandro di Batista je italijanski političar, aktivista i pisac, poslanik XVII saziva italijanskog parlamenta. Bio je član Pokreta Pet zvezdica od 2009. do 2021. godine. Napustio je pokret u februaru 2021. jer se protivio formiranju vlade pod vođstvom Marija Dragija.
Di Batista je autor nekoliko knjiga, uglavnom o politici i svojim putničkim iskustvima u Južnoj Americi. Nakon poslaničkog mandata, započeo je saradnju sa listom Il Fatto Quotidiano, za koji je pripremao dokumentarce i novinarske priloge o međunarodnim temama, kao i podkaste i intervjue.
Luđi de Magistris je italijanski političar i bivši tužilac. Bio je gradonačelnik Napulja od 2011. do 2021. godine, a član Evropskog parlamenta od 2009. do 2011. godine. On je lider političkog saveza „Narodna unija“.
Luđi de Magistris bio je drugi najviše glasani italijanski političar na izborima za Evropski parlament 2009. godine.
Godine 2013. dobio je palestinsko državljanstvo. Dve godine kasnije osnovao je levo orijentisanu stranku „Demokratija i autonomija“ a godinu dana kasnije osvojio drugi mandat kao gradonačelnik Napulja, pobedivši kandidata centar-desnice Đanija Letijerija, istog kandidata kojeg je pobedio i pet godina ranije.
Godine 2017. dobio je nagradu „Valerioti-Impastato“ za svoj rad protiv kriminala i korupcije.
Laura Moranti je italijanska glumica. Ćerka je advokata i dramatičara Markela Morantea, koji je bio sin Irme učiteljice poreklom iz jevrejske porodice.
Prvobitno je bila plesačica, a glumačku karijeru započela je sa 18 godina u pozorišnoj trupi Karmela Benea. Filmski debi ostvarila je u filmu Oggetti smarriti (Izgubljene stvari), u režiji Đuzepea Bertolučija, čiji je brat režirao i drugi film u kojem se pojavila, Tragedija smešnog čoveka. Pravi proboj napravila je zahvaljujući Naniju Moretiju, koji joj je dao glavnu ulogu u filmu Sweet Body of Bianca.
Nakon udaje za francuskog glumca Žorža Klesa, preselila se u Pariz, gde je kroz učešće u brojnim produkcijama stekla značajnu reputaciju u evropskom art-kinu. Povratkom u Italiju, 2001. osvojila je nagradu David di Donatello za najbolju glumicu za ulogu u Moretijevom filmu The son’s room. Kasnije je bila nominovana za istu nagradu 2003. za film Gabrijela Mučina Zapamti me, moja ljubavi, a osvojila je Srebrnu vrpcu za najbolju glumicu za film Ljubav je večna dok traje (2003) u režiji Karla Verdona.
Veoma je aktivna u Francuskoj, gde je 2012. godine režirala svoj prvi film, francusko-italijansku koprodukciju Cherry on the Cake, za koju je nominovana za David di Donatello u kategoriji za najbolju novu režiserku.
Šta piše u prijavi protiv Meloni?
U prijavi se ukazuje na kontinuiranu vojnu saradnju Italije sa Izraelom, uključujući isporuku oružja i municije, uprkos ranijem pozivu specijalne izvestiteljke UN Frančeske Albaneze da se takvi odnosi prekinu. Iako je italijanska vlada zaustavila izdavanje novih dozvola za izvoz posle 7. oktobra 2023, dozvolila je da postojeći ugovori budu realizovani, piše Palestine Chronicle.
U izveštaju se posebno ističu ugovori između kompanije Leonardo i izraelske vojske za obuku pilota na trenažnim avionima i helikopterima, što je nedavno potvrdio i generalni direktor Leonardo, Roberto Čingolani, u intervjuu za list Corijere dela Sera.
Takođe se osuđuje odluka Italije da obustavi finansiranje UNRWA, agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama, iako je nezavisna komisija UN odbacila izraelske optužbe protiv te organizacije.
Na kraju, grupa povezuje neaktivnost italijanske vlade sa presretanjem Globalne Samud flotile od strane izraelske mornarice, tvrdeći da se napad dogodio u međunarodnim vodama, „gde Izrael nema legitimnu nadležnost“, te da bi se mogao smatrati piraterijom i nezakonitim pritvaranjem.
„Italija se do sada potpuno uzdržavala od preduzimanja bilo kakvih preventivnih mera za zaustavljanje genocida, i umesto toga, tvrdoglavo je nastavila da ga podstiče“, zaključuje se u tekstu.
Italija je poslednjih nedelja svedočila masovnim demonstracijama, sa milionima ljudi koji su izašli na ulice protestujući protiv masovnih ubistava u Gazi.
Mnogi demonstranti direktno optužuju desničarsku vladu premijerke Meloni za saučesništvo u izraelskom napadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
