Profesor Erik Gordi o slučaju Generalštab: Još jedan u nizu Vučićevih neuspeha, njegov režim se raspada

U nastavku prenosimo kako profesor Gordi vidi celu situacije:

“Zgrada Generalštaba, koja je teško oštećena u bombardovanju Srbije 1999. godine, stajala je u ruševinama poslednjih 26 godina kada je Donald Tramp izabran za predsednika Sjedinjenih Država po drugi put.

Postignut je dogovor sa kompanijom koju vodi njegov zet Džared Kušner, Affinity Partners. To je kompanija koja gradi razne projekte širom sveta novcem uglavnom iz državnog investicionog fonda Saudijske Arabije. Nameravali su da unište Generalštab i izgrad veliki luksuzni hotel po ceni od oko 500 miliona dolara. Dakle, prilično veliki investicioni fond.

Koji su bili neki od problema?

Pa, jedan od problema je taj što je mesto starog vojnog štaba, Generalštaba, proglašeno arhitektonskim spomenikom. Da li bi trebalo da bude proglašeno arhitektonskim spomenikom? Verovatno objektivno bi trebalo. To je jedina sačuvana zgrada u Beogradu koju je projektovao Nikola Dobrović, veoma značajan modernistički arhitekta. Uz to rečeno, bilo je mnogo manipulacija oko statusa ove zgrade. Neki ljudi su želeli da ruševine zgrade ostanu da stoje što je duže moguće, uglavnom u propagandne svrhe. Ali sve u svemu, to je arhitektonski važna zgrada vredna očuvanja, ako postoji interes za očuvanje.

Koji su bili ciljevi projekta?

Pre svega, tu je kompanija kojom predsedava zet Donalda Trampa, finansirana kapitalom iz Saudijske Arabije. To jest, bio je to projekat pranja novca kako bi se pomoglo zetu Donalda Trampa i njegovim partnerima u Saudijskoj Arabiji. I verovatno je to bio projekat kojim je pokušano da se izgradi lojalnost i bliskost srpskog režima sa administracijom Donalda Trampa. Dakle, postoje neki finansijski i politički ciljevi na različitim stranama.

Šta se desilo sa tim?

U osnovi, ono što je režim trebalo da uradi jeste da ukloni zaštićeni arhitektonski status ove zgrade kako bi omogućio njeno rušenje za hotelski projekat. I oni su to uradili, ali su to uradili nezakonitim sredstvima, falsifikovanjem dokumenata… I tužioci su, iznenađujuće, reagovali na ovo. I tako je nekoliko ljudi, uključujući i sadašnjeg ministra kulture, koji je kao stari lav srpske radikalne stranke, suočeno sa krivičnim prijavama. Kompanija Affinity Partners iznenada je objavila da se povlači iz projekta. Neće biti rušenja zgrade.

Šta se dešava iza ovoga?

Verovatno nekoliko stvari. Jedna od njih je da zbog neizvesnog statusa i neizvesnog legitimiteta režima u Srbiji, izgleda da se međunarodni akteri distanciraju od njega. A ti međunarodni akteri verovatno uključuju stvari poput onoga što sada funkcioniše kao vlada u Sjedinjenim Državama, a verovatno i investitore iz Saudijske Arabije. Ali istovremeno, otkrivamo da se ova kompanija koju vodi Trampov zet, Affinity Partners, povlačila iz još jedne avanture, pokušaja kupovine kompanije Warner Brothers Media Company, što je dovelo do spekulacija da ova kompanija možda propada i da postoje načini da smanje svoje gubitke. U svakom slučaju, doneta je odluka da se projekat napusti, a odgovor režima je bio bes. Kako mislim bes? Mislim da je prvog dana nakon otkazivanja projekta bilo pretnji.

Predsednik Aleksandar Vučić, rekao je da će lično podneti krivične prijave protiv ljudi koji su doprineli napuštanju projekta. Dakle, pretnje su tu. Mislim, ne samo pretnje, već i uvrede. Održana je veoma napeta konferencija za štampu na kojoj je predsednik direktno napao nekoliko novinara, uključujući i novinare sa jedine nezavisne televizijske stanice, N1.

Bivši premijer rekao je da su ljudi koji su doprineli napuštanju projekta idioti. Tako ih je nazvao, idiotima. I rekao je da pokušavaju da unište Srbiju.

Dakle, iznet je argument da će ova investicija koja je trebalo da ide u Srbiju sada ići u Albaniju. Postoji još jedan projekat u Albaniji preko kog žele da uzmu jedno ostrvo, Sazan. To je jedino ostrvo u Albaniji, bivša vojna baza. Dakle, oni to rade sa vojnim objektima i tamo grade luksuzni hotel. Ali ovaj projekat se razvija nezavisno od projekta u Albaniji. Albanski parlament ga je odobrio 2024. godine, a projekat je veoma kontroverzan i u Albaniji, zbog karaktera političkih veza, baš kao i u Srbiji, i zato što je ovo zemljište takođe zaštićeno zemljište. To je bivša vojna baza, ali je sada rezervat za divlje životinje.

Šta se dešava dalje?

Pa, postoji malo spekulacija. Mislim, jedna spekulacija je da bi Trampov zet mogao da zahteva neku vrstu nadoknade za neuspeh projekta, što bi stvorilo zaista skandaloznu situaciju u kojoj siromašne zemlje plaćaju novac pojedincima koji su već bogati i u bogatim zemljama. Još jedna spekulacija je da bi se mogao pojaviti novi investitor koji će nastaviti projekat. Ne mislim da je verovatno da će se pojaviti novi investitor. Ne mislim da postoji mnogo motivacije za bilo koga da dođe i pridruži se projektu za koji je već utvrđeno da je nezakonit, posebno u nestabilnom režimu gde nije jasno da li će ljudi koji štite investiciju biti tu da je nastave štititi za godinu ili dve.

Druga stvar koja se dešava je da ovo doprinosi stalnoj tenziji koja je veoma visoka širom Srbije od početka studentskih i građanskih protesta u novembru prošle godine kao odgovor na korupciju, što nije nepovezano. I to nam takođe govori nešto o okruženju za strane investicije u državi sa režimom koji je slab u legitimitetu, autoritaran u svojoj taktici i nestabilan.

Šta možemo reći o ovome generalno?

Izgleda da je neuspeh ovog projekta još jedan u nizu neuspeha koje smo videli poslednjih mesec dana za predsednika Aleksandra Vučića i njegov režim. Dakle, mislim da je neuspeh legitimiteta režima kao rezultat više od godinu dana protesta skoro potpun. Slično tome, neuspeh evropskih perspektiva režima je postao manje-više potpun.

Dakle, baš u vreme kada je Albanija otvarala nove klastere u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, izveštaj Evropske komisije o statusu i napretku Srbije bio je toliko negativan da je na poslednjem samitu o evropskom pristupanju, samitu zemalja kandidata u Briselu, Srbija jednostavno odlučila da ne pošalje predstavnika.

Bojkotovali su sastanak koji je trebalo da bude demonstracija snage, ali to je demonstracija neuspeha. I to se dešava u isto vreme kada se pokreće nova kriza time što je Srbija primorana da iz ruske kontrole ukloni kontrolni udeo u svojoj glavnoj energetskoj zemlji.

Ovo je još jedan ilustrativan trenutak u priči o režimu koji se raspada, raspada se veoma sporo. Ne znamo kada će se potpuno raspasti, ali znamo da će nastavak raspada režima biti praćen pretnjama, uvredama, nasiljem i besom”.