Profesor Erik Gordi upoređuje dešavanja u SAD sa bivšom Jugoslavijom i stavovima Radomira Konstantinovića: „Potrebno je da širimo istinu“

“Tokom prošle godine, otkako je jedna osoba preuzela funkciju predsednika Sjedinjenih Država, videli ste preuzimanje, i u mnogim slučajevima, uništavanje institucija, posebno institucija osmišljenih da pomognu i informišu ljude. To uključuje institucije poput Ministarstva prosvete, Američke agencije za međunarodni razvoj, Američkog instituta za mir, Kenedi centra, javnog radiodifuznog sistema i nekoliko drugih”, ističe profesor Gordi.

Kako dodaje, videla se i artikulacija glavnih teza povezanih sa globalnim političkim pokretima, poput rasizma i fašizma, koji dolaze sa visokih pozicija u SAD.

“Videli ste to u tvrdnjama da bi promocija mogućnosti za rad i obrazovanje za pripadnike manjina i promocija raznolikosti i jednakosti trebalo da bude zabranjena. Videli ste saučesništvo univerziteta i vojske u promovisanju ovih teza. Videli ste visoke državne zvaničnike, mislim, u jednom slučaju, kako pozdravljaju nacističkim pozdravom, u drugom slučaju, kako govore dok na podijumu ispred sebe stavljaju istaknuti nacistički slogan – jedan od naših, svi njihovi”, ukazuje Gordi.

Videli ste, dodaje on, globalno svrstavanje Sjedinjenih Država sa pokretima krajnje desnice i pokretima za promociju političkog i etničkog nasilja, povezivanje sa režimima Mađarske, Rusije, sa krajnje desničarskim pokretima Nemačke i Francuske, krajnje desničarskim strankama u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugde.

“U poslednjih nekoliko nedelja videli ste paravojnu okupaciju i nasilje, uključujući javna ubistva u jednom od američkih gradova. Zato ne bi trebalo da se stidimo ili plašimo da stvari nazivamo njihovim imenom. Imamo obavezu da budemo iskreni i da stvari nazivamo onim što jesu. Ovo je paravojna okupacija usmerena protiv građana zemlje sa ciljem širenja straha, paranoje i nepoverenja i opravdavanja izvršenja ubistava”, naglašava Gordi.

On podseća da se nešto slično i podjednako iznenađujuće dogodilo u bivšoj Jugoslaviji početkom 1990-ih.

Kako ukazuje, to je bilo u društvu koje je sebe smatralo progresivnim i mirnim, koje je negovalo sliku o sebi tokom hladnog rata, kao između dva bloka, ne pateći od totalitarističkih neuspeha nijednog od dva glavna bloka.

“I kako se sukob razvijao, videli ste kako se razvijaju i na kraju preuzimaju vlast politički pokreti koji su promovisali ekskluzivnost, prebacivanje krivice na pripadnike drugih grupa za nesreću jedne grupe, promovisanje straha, straha da druge grupe pokušavaju da eliminišu članove matične grupe, promocija ideologija eliminacije i sugerisanje da je rešenje problema sa kojima se grupa suočava uništenje drugih grupa”, objašnjava Gordi.

Dakle, dodaje profesor, ovo je na kraju rezultiralo zločinima koje znamo iz sukoba 1990-ih.

“Prisilne migracije, organizovano seksualno nasilje velikih razmera usmereno protiv pripadnika određenih etničkih, nacionalnih i verskih grupa, masakri, i na kraju genocid. Koje su onda stvari za koje možemo reći da su zajedničke ovog malog regiona i veoma velike zemlje koja sada prolazi kroz ovo? Jedna od stvari koju vidite sa pozitivne strane jeste da su se ljudi sve vreme borili protiv nasilja. Bilo je protesta, bilo je ljudi koji su pokušavali da smire nasilje, da odgovore na retoriku mržnje, da zaštite svoje komšije. I to vidite na oba mesta”, navodi Gordi.

Sada vidite Mineapolis, dodaje profesor, kako organizovane grupe ljudi izlaze i donose hranu komšijama jer je za njih, zbog njihovog izgleda ili identiteta, opasno da rade stvari slične običnim, kao što je šoping.

“A druga stvar za koju mislim da je zajednička na oba mesta je promocija sa visokih pozicija ideje da je situacija sa kojom se suočavamo normalna. Ljudi su sve vreme dok se nasilje dešavalo išli na posao, vraćali se kuć, ručali… Mediji su promovisali jezik koji je težio da umanji intenzitet i karakter nasilja, da ga svede na politički sukob, da izjednači uključene strane, da kaže da su agresori i žrtve isti, da poistoveti snage koje vrše nasilje sa legitimnim snagama, da ih naziva vladom ili državom i tako dalje”, ukazuje Gordi.

Po njegovom mišljenju, jedna od stvari koja se dogodila u regionu jeste da su postojali intelektualni pokreti otpora.

“Želim da se koncentrišem samo na jedan, a to je Krug nezavisnih intelektualaca Beograda, poznatiji kao Beogradski krug, formiran 1992. godine”, naglašava Gordi.

Dakle, objašnjava, ovo je bila grupa ljudi odlučnih da odgovore na promociju mržnje i nasilja, odlučnih da ohrabre ljude da ne žive s tim, a najistaknutija ličnost, osoba identifikovana kao vođa, ako je postojao vođa, Beogradskog kruga, bio je pisac.

“Bio je to jedan od velikih srpskih romanopisaca 20. veka, Radomir Konstantinović. I želim da vam dam samo nekoliko citata iz govora koji je održao na otvaranju Beogradskog kruga 1992. godine. Ovo je objavljeno u njihovoj antologiji “Životi sa čudovištem”. Evo šta je Kostadinovič imao da kaže: “Mi smo do guše u totalitarizmu. A ovaj totalitarizam je zaraza nasilja, tendencija ka totalnom nasilju, ka nasilju kao univerzalnoj metodi protiv drugih, ali i protiv nas samih, jer je totalitarizam totalizacija nasilja. On nas osvaja, pervertira nas, a takođe pervertira do nivoa monstruoznosti, sve čega se dotakne”.

Profesor smatra da živimo u paradoksu onoga što Konstantinović naziva normalnom monstruoznošću,

“I zbog toga, on dalje tvrdi, da nije samo da svaki dan živimo usred ove normalne monstruoznosti. I nije samo da smo se navikli na to, već smo se i pomirili sa tim. Dakle, mi sami se pretvaramo u monstruoznost. Život pod nasiljem totalitarnog nacionalizma znači da iz dana u dan sve više prihvatamo to nasilje i prihvatamo ga kao svoje, prihvatamo monstruoznost kao nešto prirodno“, objašnjava Gordi.

I tako Konstantinović zaključuje, dodaje profesor Gordi, da totalitarizam čini ljude slepima za monstruoznost.

“Ovo je ono što je Radomir Konstantinović imao da kaže o dolasku monstruoznosti na vlast i prihvatanju nasilja i pretvaranju nasilja u nešto normalno 1992. godine. Možda zvuči pomalo pesimistično. Kako da se nosimo sa tim? Pa, Konstantinović kaže da je odgovor za intelektualce svest, da je svest suprotnost monstruoznosti i totalitarizma. Karl Jaspers smatra da kao ljudi delimo odgovornost za svo zlo u svetu. Šta bih rekao? Rekao bih da su obe ove teze delimično tačne. Ono što treba da uradimo jeste da budemo svesni šta se dešava, da prepoznamo šta je to, da širimo istinu, da podstičemo svest i kritičku svest među ljudima oko nas”, naglašava Gordi.

I konačno, navodi on, u nasilju i ružnoći koje kao da sve više definišu svakodnevno iskustvo i otuđuju nas, utapajte ih u moru lepote koju stvaramo šireći znanje i istinu.