„Rusija se približava sumornoj prekretnici“: Koji su razlozi za Putinovo projektovanje samouverenosti?

Putin je poznat po svojoj opsednutosti Drugim svetskim ratom, a zvanično poštovanje sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom deo je ideološkog lepka koji drži rusku državu na okupu.

Putinova Rusija je čak imala rehabilitaciju Josifa Staljina, komunističkog diktatora koji je predsedavao nemilosrdnom čistkom 1930-ih pre nego što je poveo svoju zemlju u ono što je u Rusiji poznato kao Veliki otadžbinski rat.

Ali skoro četiri godine nakon potpune invazije na Ukrajinu, odlučujuća pobeda nad Kijevom izmiče lideru Kremlja – Rusija kontroliše oko dvadeset odsto ukrajinske teritorije, procenjuje se da je rat koštao Moskvu više od milion žrtava, a u možda najvećem suprotstavljanju Putinovim ratnim ciljevima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ostaje na vlasti.

Ali kako se godina bližila kraju, Putin projektuje poverenje da je vreme na njegovoj strani i da je pobeda neizbežna, piše u analizi CNN-a Nejtan Hodž.

Pre samita sa indijskim premijerom Narendrom Modijem u decembru, Putin je dao intervju za Indija tudej u kojem je rekao da će Rusija „osloboditi Donbas i Novorusiju u svakom slučaju – vojnim ili drugim sredstvima“, udvostručujući svoj zahtev da dobije sve regione Ukrajine na koje Rusija polaže pravo, uključujući i one koje njegove trupe nisu uspele da zauzmu silom.

I ta krvava namera izgleda kao strategija pregovaranja. Putin je sigurno svestan da je američki predsednik Donald Tramp odlučan da postigne dogovor o Ukrajini i ruski lider učinio sve što je u njegovoj moći da izvuče maksimalnu korist iz želje Vašingtona da okonča sukob.

Na svojoj konferenciji za novinare krajem godine ruski predsednik je rekao da je njegova zemlja spremna i voljna da „završi sukob mirnim sredstvima“ — ali ne bez hvalisanja da njegove snage „napreduju preko cele linije fronta“.

Putinovi razlozi za projektovanje samouverenosti su jasni. Za početak, lider Kremlja je mogao da posmatra kako nekada ujedinjeni zapadni front koji podržava Kijev pokazuje ozbiljne pukotine nakon što je Tramp stupio na dužnost u januaru.

U februaru je američki potpredsednik Džej Di Vens zapanjio evropske lidere na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorom u kojem je kritikovao transatlantske saveznike Vašingtona. Nakon toga, usledilo je javno vređanje Zelenskog od strane Trampa i Vensa u Ovalnom kabinetu.

Nekoliko meseci kasnije, usledio je još jedan PR udar za Kremlj sa samitom u Enkoridžu na Aljasci između Putina i Trampa. Iako samit nije doneo otopljavanje odnosa između SAD i Rusije, za Putina je bio više od prilike za fotografisanje – ruski predsednik je mogao da igra na dodatnom vremenu u svom neumoljivom ratu iscrpljivanja protiv Ukrajine.

Ali Putinovo očigledno nevoljstvo da se ozbiljnije uključi u mirovne napore nakon Enkoridža na kraju je testiralo Trampovo strpljenje. Poziv na drugi bilateralni samit između SAD i Rusije u Budimpešti je propao, a Trampova administracija je uvela sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama. Američki predsednik, koji često ima reči hvale za Putina, izrazio je frustraciju svojim ruskim kolegom.

Ipak, čini se da je dovoljno leda probijeno između Vašingtona i Moskve da se omogući napredak nekonvencionalnog diplomatskog napora SAD, koji su predvodili Trampov bivši poslovni saradnik Stiv Vitkof i njegov zet Džared Kušner.

Nakon posete Vitkofa i Kušnera Kremlju početkom decembra, usledio je nalet diplomatije na visokom nivou između Zelenskog i evropskih lidera, uz mnogo razgovora o razradi detalja potencijalnog sporazuma.

Do sredine decembra, Trampova prognoza je bila optimistična, a američki predsednik je novinarima rekao da smo „bliži nego ikada“ mirovnom sporazumu.

Ali na kraju godine Putin i je dalje izgleda igrao ulogu potencijalnog prekršioca dogovora – dok je Zelenski dobio audijenciju kod Trampa u Mar-a-Lagu prošlog vikenda kako bi razgovarali o revidiranom mirovnom sporazumu, lider Kremlja je taj sastanak završio sopstvenim telefonskim pozivima američkom predsedniku.

I ruski stav o mirovnim pregovorima sada izgleda da se pooštrava. U razgovoru sa Trampom u ponedeljak, Putin je obavestio svog američkog kolegu o navodnom napadu ukrajinskog drona na njegovu rezidenciju Valdaj u Novgorodskoj oblasti, prema izjavi koju je ruskom državnom radiju dao pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je telegrafski izrazio negodovanje zbog navodnog napada – koji je Zelenski odbacio kao „potpunu izmišljotinu“ – rekavši da će „pregovaračka pozicija Rusije biti revidirana“ usred tekućeg mirovnog procesa.

Neki posmatrači Kremlja su skeptični u pogledu Putinovog prihvatanja sporazuma koji bi prešao bilo koju od njegovih crvenih linija. Konture takvog sporazuma se još uvek pojavljuju, ali ruska strana je odavno jasna u vezi sa glavnim spornim tačkama.

Nedavno je ruski potpredsednik vlade Sergej Rjabkov ponovio te stavove u intervjuu za ABC njuz – nema predaje nijedne ukrajinske teritorije na koju Moskva polaže pravo i nema prisustva NATO snaga na terenu u Ukrajini nakon završetka rata.

„Lavrov, Ušakov, (portparol Kremlja Dmitrij) Peskov i sam Putin (koji je vidljivo pojačao angažmane sa vojskom dok je udvostručio tvrdnju ‘ostvarićemo svoje ciljeve’) jasno su stavili do znanja da je revidirani plan potpuno neprihvatljiv. Pa ipak, Vašington nastavlja da se angažuje sa Kijevom, hvaleći se ‘napretkom’ koji Moskva smatra iluzornim“, napisala je ruska politička posmatračica Tatjana Stanovaja na mreži X nakon poslednjih razgovora u Mar-a-Lagu.

„Upravo o tome se radi u ruskoj priči o napadu dronom na Putinovu rezidenciju – snažan ‘udar na sto’ kako bi se Zapad konačno naveo da čuje da trenutni mirovni pregovori idu u potpuno neprihvatljivom pravcu za Moskvu i da bi se izbacio iz koloseka novonastajući američko-ukrajinski okvir“, rekla je ona.

Putin ima Trampovu pažnju, ali još uvek nije uspeo da zagluši te suprotstavljene glasove. Koliko je poverenje Kremlja obmana je veliko pitanje.

U novembru, Putin je obukao kamuflažnu uniformu kako bi posetio vojni komandni punkt na neotkrivenoj lokaciji, gde je vrhovni komandant ruske vojske, general Valerij Gerasimov, tvrdio da ruske trupe kontrolišu istočni grad Kupjansk.

Samo nekoliko nedelja kasnije, Putina je zasenio Zelenski, koji je objavio video-snimak posete Kupjansk, u panciru, stojeći ispred izrešetanog – i veoma geolociranog – znaka. Upitan kasnije o videu tokom svoje konferencije za novinare na kraju godine, Putin je bio odbojan, rugajući se ukrajinskom predsedniku kao „talentovanom umetniku“ koji se bavi teatralnošću.

Raspoloženje u Rusiji je teško proceniti – kritikovanje vojske može dovesti do zatvora – a ekonomija nastavlja da se pogoršava uprkos usporavanju rasta i ukrajinskoj kampanji udara na rusku energetsku infrastrukturu, kamen temeljac ekonomske moći Moskve.

Ipak, Putinova neosporna kontrola vlasti daje mu prednost u svakom mirovnom procesu. Groblja u provincijskoj Rusiji mogu nastaviti da se šire grobovima poginulih u ratu, ali nijedan parlament ne može da ga pritisne, nijedna politička opozicija izgleda da mu preti, a očigledno pasivno stanovništvo znači da može da nastavi svoj rat protiv Ukrajine.