Putin ne odustaje od maksimalističkih ciljeva: Da li bi bilo kakav sporazum zaista zaustavio rat?

Govoreći novinarima u Biškeku, u centralnoazijskoj republici Kirgistanu, u četvrtak, Putin je potvrdio da Kremlj očekuje posetu američke delegacije predvođene specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom početkom naredne sedmice, dodajući da je Kremlj spreman za „ozbiljnu diskusiju“.

Međutim, izgledi za brz proboj deluju mali nakon što je Putin ponovio svoje maksimalističke zahteve, rekavši da će se rat u Ukrajini završiti „tek kada se ukrajinske trupe povuku sa teritorija koje zauzimaju“.

„Ako se ne povuku“, zapretio je, „ostvarićemo to vojnim sredstvima“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će se njegova delegacija takođe sastati sa američkim zvaničnicima do kraja ove nedelje kako bi razgovarali o tačkama utvrđenim u Ženevi.

Govoreći u svom redovnom večernjem obraćanju, Zelenski je dodao da će naredna nedelja doneti „važne pregovore ne samo za našu delegaciju, već i za mene lično“, ne navodeći detalje.

At the end of the week, our team – together with American representatives – will continue to translate the points we secured in Geneva into a form that puts us on the path to peace and security guarantees.

There will be a meeting of delegations, and the Ukrainian delegation will… pic.twitter.com/FDYdbbdvQv

— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) November 27, 2025

Rusija trenutno okupira oko 20 odsto teritorije koja je prema međunarodnom pravu priznata kao deo suverene Ukrajine, uključujući gotovo celu Lugansku oblast, kao i delove Donjecke, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Moskva zahteva da se Ukrajina odrekne čitavih ovih četiri oblasti, koje je Rusija anektirala, ali ne i u potpunosti osvojila.

Rusija je poslednjih nedelja ostvarila određene dobitke na istočnom frontu u Ukrajini, najznačajnije u okolini grada Pokrovska.

Ipak, Institut za proučavanje rata (ISW), američki centar za praćenje konflikata, saopštio je u četvrtak da podaci o brzini napredovanja ruskih snaga pokazuju da „ruska vojna pobeda u Ukrajini nije neizbežna i da brzo zauzimanje preostalog dela Donjecke oblasti nije blizu“, prenosi CNN.

Ključno je to što područje koje Rusija zahteva obuhvata i „pojas tvrđava“ – niz snažno utvrđenih gradova i naselja koji se smatraju vitalnim za ukrajinsku bezbednost. Kijev i njegovi evropski saveznici jasno su stavili do znanja da su teritorijalni ustupci za njih neprihvatljivi.

Putinove izjave u četvrtak predstavljaju najjasniji signal do sada da Rusija nije spremna da se pomeri sa svojih pozicija, nakon što su američki zvaničnici, uključujući i samog Trampa, govorili o „ogromnom napretku“ u naporima da se okonča rat.

To se dogodilo nakon što su ukrajinski i evropski zvaničnici snažno odbacili, a zatim i revidirali mirovni plan od 28 tačaka koji su Sjedinjene Države sastavile uz, kako se čini, značajan doprinos Rusije.

Prvobitni plan odražavao je široku listu ruskih zahteva i uključivao je uslov da Ukrajina smanji svoju vojsku i da joj bude zabranjeno da se pridruži NATO-u.

Putin je u četvrtak rekao da očekuje dolazak Vitkofa u Moskvu početkom naredne nedelje, verovatno kako bi razgovarali o novom nacrtu plana, čija tačna formulacija još nije poznata.

Putin je naveo da je obavešten o najnovijim razgovorima i da plan može „postati osnova za buduće sporazume“.

„Ne bi bilo pristojno da sada govorim o konačnim dogovorima,“ dodao je Putin.

Da li bilo kakav sporazum zaista zaustavlja rat?

Predsednik SAD Donald Tramp povukao je svoj rok za Dan zahvalnosti za postizanje dogovora o Ukrajini, uprkos želji da bude viđen kao mirotvorac.

To je ključan signal da predstojeći rasplet njegove mirovne inicijative – sada sastanak u Moskvi između njegovog izaslanika Stiva Vitkofa i predstavnika Kremlja – verovatno neće doneti iznenadni sporazum za okončanje ruske invazije.

Razlike između Kijeva i Moskve i dalje su previše očigledne, a njihovi razlozi za tvrdoglavost previše ispunjeni žrtvama, strepnjom i krvlju.

S obzirom na decenijsku istoriju ovog rata – tri ruske invazije na ukrajinsku teritoriju, tokom godina obeleženih diplomatijom i obmanama – postoji opravdan razlog da se sumnja u iskrenost Moskve.

Pregovarati jedan sporazum sa Ukrajinom, a zatim drugi sa Rusijom, pa se nadati da će se ta dva približiti dovoljno da opstanu, stvara primamljivu iluziju napretka, ali u praksi ne vodi ničemu. Ključne tačke ostaju nerešene, piše u analizi CNN.

Veliki deo predloženog dogovora uključuje navodne, teorijske ideje o budućim savezima, finansiranju ili ograničenjima. Ali, kao i delovi ranijih memoranduma, ovi elementi mogu postati praktičniji ili potpuno nestati u mesecima nakon potpisivanja bilo kakvog sporazuma.

Ukrajini neće biti potrebna vojska od 600.000 ljudi, koliko iznosi ograničenje predloženo u nacrtu sporazuma, ako zaista bude videla mir.

Članstvo u NATO-u verovatno će postati manje hitno, kao i manje izvodljivo u mirnodopsko vreme, kada Ukrajina bude morala da demobiliše i nosi se sa ekonomskom noćnom morom posleratne privrede, sa svim posledicama koje će to imati po integritet njenih oružanih snaga.

Hoće li se Rusija ponovo pridružiti G8? Možda to želi, ali ideja da se Putin na samitu rukuje sa liderima evropskih država koje ga i dalje preziru deluje nerealno. Ko će platiti obnovu Ukrajine? Svako ko poznaje koliko netransparentan može biti poslovni svet u Rusiji i Ukrajini zna da to neće biti jednostavno ili transparentno, bez obzira na mehanizam.

Ove tačke u svakom sporazumu važne su za razmatranje, ali se mogu bitno promeniti pri prvom susretu sa stvarnošću.

Najvažnije pitanje je da li bilo kakav sporazum zaista zaustavlja rat. A ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski verovatno ponovo ide ka tome da se suoči sa užasnim izborom.

Mora da proceni vrednost budućih bezbednosnih garancija, koje bi formalizovale Sjedinjene Države i Evropa, u odnosu na stvarnu i neizbežnu štetu koju bi ustupanje Donjecka nanelo njegovom, ali i političkom i vojnom položaju Ukrajine.

To je loš izbor ako sporazum opstane. Ne postoji nikakav izbor ako, na duži rok, kao i ranije, Kremlj ne bude poštovao sporazum.

Mnoštvo kriza obavija vladu Zelenskog

Ali ni neposredna budućnost ne donosi bolje vesti. Mnoštvo kriza obavija vladu Zelenskog. Rok koji je postavio predsednik Donald Tramp potisnuo je sa naslovnih strana korupcijski skandal koji će se verovatno uskoro vratiti.

Ukrajinska vojska suočava se sa krizom u pogledu ljudstva. Finansiranje od evropskih saveznika Kijeva dovodi se u pitanje za narednu godinu, iako je Evropska unija nedavno saopštila da veruje da može da popuni taj jaz.

A na linijama fronta odvijaju se tri odvojene krize: Rusija brzo napreduje u Zaporožju, sporo ali neizbežno u Pokrovsku, u Donjeckoj oblasti, i napreduje kod Kupjanska, dalje na severu. Ukrajina ne može da gasi toliko požara sa tako malo vojnika.

Preostali deo Donjecka koji je pod kontrolom Kijeva takođe je ugrožen ove zime. Veliki vojni centar Kramatorsk već je na meti ruskih dronova kratkog dometa, jer su ruske snage dovoljno blizu.

Kijev neće skoro vraćati teritoriju od Rusije. Kalkulacija koja predstoji za Kijev i njegove saveznike nije kada mogu da preokrenu tok rata, već da li mogu da nateraju Ruse da prvi popuste.

Prećutna nada Kijeva i njegovih saveznika, možda i uzaludna, jeste da Ukrajina može da pogura brutalno iscrpljivanje ruske radne snage i njenu potpunu ekonomsku koncentraciju na rat do krajnjih granica i vidi je kako puca.

Borba koja očekuje Zelenskog puna je rizika. Rusija ima više resursa i ostvaruje ozbiljne pomake na terenu. Ukrajinska borba je egzistencijalna – ona nema moskovski luksuz da jednog dana odluči da joj je dosta i zaustavi napade.

Ali ukupni efekat poslednjih deset meseci teškog, sporo napredujućeg diplomatskog zastoja i preokreta učinio je da jedan nezamisliv sporazum bude bliži mogućnosti da postane stvarnost.