Šta je Putinova raketa „leteći Černobilj“?

„Neprikladno je da Putin to kaže. Trebalo bi da okonča rat“, rekao je predsednik SAD novinarima. „Ovaj rat, koji je trebalo da traje nedelju dana, uskoro će ući u četvrtu godinu.”

Tramp je dodao da bi Putin trebalo da se bavi tim ratom umesto da testira rakete.

Nedavno testiranje ruske rakete na nuklearni pogon Burevesnik odražava odlučnost Moskve da brine o svojim bezbednosnim interesima, saopštio je danas Kremlj.

„Rusija dosledno radi na svojoj bezbednosti. Njeno osiguranje je vitalno pitanje za Rusiju, posebno u kontekstu militarističkog raspoloženja koje trenutno čujemo, pre svega od Evropljana“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Rusija je redovno pretila da bi rat u Ukrajini mogao da postane nuklearni, na primer ako se saveznici pridruže Ukrajini na bojnom polju ili joj obezbede oružje dugog dometa kao što su i učinili, podseća Gardijan.

Priča se da se raketa o kojoj je Putin govorio za vikend i pokreće na nuklearni pogon, i može da nosi nuklearnu bojevu glavu. Stručnjaci za kontrolu naoružanja nazvali su je „leteći Černobilj“ jer je pokretana nuklearnim reaktorom i, u zavisnosti od dizajna, potencijalno izbacuje radioaktivne izduvne gasove dok leti.

Ruski general-pukovnik Valerij Gerasimov rekao je tokom vikenda Putinu da je raketa preletela 14.000 km i bila u vazduhu oko 15 sati kada je testirana 21. oktobra.

Rusija se priprema da rasporedi raketu, rekao je juče Putin, što je bila oštra poruka Zapadu nakon što su propali planovi za samit sa Trampom, piše Njujork tajms.

Kako se dodaje, pošto oružje radi na nuklearni pogon, može da leti mnogo duže nego druge rakete i, kako kaže Kremlj, sposobno je da izbegne sisteme protivraketne odbrane.

„Ovo je jedinstven proizvod koji niko na svetu nema“, rekao je Putin tokom sastanka sa Gerasimovim, načelnikom Generalštaba ruskih oružanih snaga, i drugim vojnim komandantima, vidi se na video-snimku koji je objavio Kremlj.

„Moramo da identifikujemo potencijalne upotrebe i počnemo da pripremamo infrastrukturu za raspoređivanje ovog oružja u našim oružanim snagama“, dodao je Putin.

Putin, obučen u vojnu uniformu, slušao je Gerasimova, koji je takođe rekao da su izvršena borbena trenažna lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa Jars i Sineva i dve krstareće rakete H-102. Putin je ukazao da je ovo „još jednom potvrdilo pouzdanost ruskog nuklearnog štita“.

Burevestnik, koji se naziva i SSC-X-9 Skyfall, dobio je ime po burevestnici, ptici za koju neki veruju da nagoveštava oluju. Oružje se razvija već dugi niz godina, a analitičari kažu da njegovo uspešno testiranje nije iznenađenje, piše Njujork tajms.

Ipak, razlog je za zabrinutost, prema rečima Džefrija Luisa, stručnjaka za neširenje nuklearnog oružja sa Midlberi koledža.

„To je mali leteći Černobilj“, rekao je, misleći na bivšu elektranu u Ukrajini koja je postala sinonim za nuklearnu katastrofu nakon što je eksplodirala 1986. godine.

„Ovo je loš razvoj događaja. To je još jedno naučnofantastično oružje koje će biti destabilišuće i s kojim će se biti teško nositi u okviru kontrole naoružanja“, rekao je Luis.

Moskva je, dodao je on, počela da razvija sisteme protivraketne odbrane početkom 2000-ih, nakon što se predsednik SAD Džordž V. Buš povukao iz Sporazuma o protivbalističkim raketama iz 1972. godine. Kada je Rusija najavila Burevestnik 2018. godine, Putin ga je predstavio kao odgovor na napore SAD da izgrade sveobuhvatni protivraketni štit.

Tramp je često govorio o razvoju štita koji naziva „Zlatna kupola“ za koji kaže da bi učinio Sjedinjene Države neprobojnim za raketne napade. Burevestnik je projektovan da izbegne sistem sličan Zlatnoj kupoli.

„Zlatna kupola SAD i generalno projekti razvoja protivraketne odbrane su među glavnim pokretačima za učešće u takvim skupim i naizgled prekomernim projektima“, rekao je Dmitrij Stefanovič, istraživač sa sedištem u Moskvi sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.

Hana Not iz Centra za studije neširenja nuklearnog oružja „Džejms Martin“ smatra da Putinova objava o raketi predstavlja njegovo prvo ozbiljno zveckanje nuklearnim oružjem otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru,

Prošlog novembra, Rusija je rasporedila raketu „Orešnik“ sposobnu za nošenje nuklearnog oružja na bojnom polju u Ukrajini.

„Otprilike u isto vreme Kremlj je spustio prag za upotrebu nuklearnog oružja. Od tada se Moskva fokusirala na korišćenje „hibridnih pretnji“ prema evropskim zemljama, poput uleta u vazdušni prostor NATO-a“, rekla je Not.

Ovaj potez, dodala je, bio je više usmeren na Vašington.

U nedelju, nakon testiranja Burevestnika, portparol Kremlja Dmitrij Peskov obećao je da će svaki udar dugog dometa u Rusiji biti dočekan „zapanjujućim“ odgovorom.

Analitičari dovode u pitanje revolucionarne sposobnosti Burevestnika.

„To nije preterano koristan sistem“, rekao je Pavel Podvig, analitičar ruskih nuklearnih snaga sa sedištem u Ženevi.

Navodno je, dodao je on, namenjen da odgovori na američki nuklearni napad, ali takav udar bi ciljao lansirne rampe Burevestnika.

Uprkos tome, rekao je Luis, to je uznemirujući razvoj događaja za globalnu bezbednost.

„Ovako izgleda trka u naoružanju“, rekao je.

Test, zajedno sa nuklearnom vežbom prošle nedelje, šalje poruku da Rusija, prema Putinovim rečima, nikada neće popustiti pod pritiskom Zapada zbog rata u Ukrajini, dok Tramp zauzima oštriji stav prema Rusiji kako bi se zalagao za prekid vatre, piše Rojters.

Za Trampa, koji je Rusiju nazvao „papirnim tigrom“ zbog toga što nije uspela brzo da pokori Ukrajinu, poruka je da Rusija ostaje globalni vojni konkurent, posebno u pogledu nuklearnog oružja, i da bi trebalo delovati na zahteve Moskve o kontroli nuklearnog naoružanja.

Putinova poruka širem Zapadu, nakon što su Sjedinjene Države preduzele korake da Ukrajini dostave obaveštajne podatke o ciljevima dugog dometa u energetskoj infrastrukturi u Rusiji, jeste da Moskva može da uzvrati udarac ako želi.

Nakon što je Volstrit žurnal objavio da je Trampova administracija ukinula ključno ograničenje na upotrebu nekih raketa dugog dometa od strane Ukrajine koje su obezbedili zapadni saveznici, Putin je u četvrtak rekao da bi, ako Rusija bude napadnuta, odgovor bio „veoma ozbiljan, ako ne i razarajući“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je tu poruku na ruskoj državnoj televiziji u prethodnim saopštenjima.