„Putin vidno nezadovoljan, tvrdi da su ratni ciljevi ispunjeni“: Poverljivi izvori Rojtersa o raspravama unutar Kremlja

Ruska ekonomija, vođena izvozom nafte, gasa i minerala, snažno je rasla u poslednje dve godine uprkos više rundi zapadnih sankcija uvedenih nakon njene invazije na Ukrajinu 2022.

Ali domaća aktivnost je postala zategnuta poslednjih meseci zbog nedostatka radne snage i visokih kamatnih stopa uvedenih radi suzbijanja inflacije, koja se ubrzala pod rekordnom vojnom potrošnjom.

To je doprinelo stavu jednog dela ruske elite da je sporazumno rešenje rata poželjno, kažu dva izvora upoznata sa razmišljanjem u Kremlju.

Tramp, koji se vratio na funkciju u ponedeljak, obećao je da će brzo rešiti rat u Ukrajini.

Ove nedelje je rekao da su nove sankcije, kao i tarife Rusiji verovatne, osim ako Putin ne pregovara, dodajući da Rusija ide ka „velikim problemima“ u ekonomiji. Viši pomoćnik Kremlja rekao je u utorak da Rusija do sada nije dobila nikakve konkretne predloge za razgovore.

„Rusija je, naravno, ekonomski zainteresovana za pregovore o diplomatskom okončanju sukoba“, rekao je Oleg Vjugin, bivši zamenik predsednika Centralne banke Rusije navodeći rizik od rastućih ekonomskih distorzija dok Rusija ima velike izdatke za odbranu.

Stepen Putinove zabrinutosti za ekonomiju, koju opisuju izvori, i uticaj toga na stavove u Kremlju o ratu, ovde su prvi put dokumentovani.

Rojters je ranije izvestio da je Putin spreman da razgovara o opcijama prekida vatre sa Trampom, ali da se moraju prihvatiti ruske teritorijalne dobiti u Ukrajini i da Ukrajina mora da odustane od nastojanja da se pridruži vojnom savezu NATO-a predvođenom SAD.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, upitan o izveštajima Rojtersa, priznao je „problematične faktore“ u ekonomiji, ali je rekao da se ona razvija velikom brzinom i da je u stanju da ispuni „sve vojne potrebe postepeno“, kao i sve socijalne potrebe.

„Problema ima, ali nažalost, problemi su sada pratioci skoro svih zemalja sveta“, rekao je on.

„Situacija je ocenjena kao stabilna, i postoji granica sigurnosti“.

Tramp je „fokusiran na okončanje ovog brutalnog rata“, angažovanjem širokog spektra zainteresovanih strana, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Brajan Hjuz odgovarajući na Rojtersova pitanja.

Poslednjih nedelja Trampovi savetnici su se hvalili da bi trogodišnji rat mogao da bude rešen za jedan dan.

Samo nekoliko dana pre Trampove inauguracije, administracija odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena uvela je najširi paket sankcija do sada usmerenih na ruske prihode od nafte i gasa, potez za koji je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao da otvara novu karticu da bi Trampu pružio moć u bilo kom pregovora vršeći ekonomski pritisak na Rusiju.

Putin je rekao da Rusija može da se bori koliko god je potrebno i da se Moskva nikada neće pokleknuti pred drugom silom nad ključnim nacionalnim interesima.

Ruska privreda vredna 2,2 biliona dolara je donedavno pokazala izuzetnu izdržljivost tokom rata, a Putin je pohvalio visoke ekonomske zvaničnike i biznis zbog zaobilaženja najstrožih sankcija Zapada ikada uvedenih velikoj ekonomiji.

Nakon smanjenja 2022. godine, ruski BDP je rastao brže nego u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama 2023. i 2024. Ove godine, međutim, centralna banka i Međunarodni monetarni fond predviđaju rast ispod 1,5 odsto, iako vlada predviđa nešto ružičastije izglede.

Inflacija je dostigla dvocifrenu cifru uprkos tome što je centralna banka u oktobru podigla referentnu kamatnu stopu na 21 odsto.

„Ovde postoje neka pitanja, naime inflacija, izvesno pregrevanje ekonomije“, rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare 19. decembra. „Vlada i centralna banka već imaju zadatak da smanje tempo“, rekao je on.

„Ratni ciljevi ispunjeni“

Prošle godine Rusija je ostvarila svoje najznačajnije teritorijalne dobiti od prvih dana rata i sada kontroliše skoro petinu Ukrajine.

Putin veruje da su ključni ratni ciljevi već ispunjeni, uključujući kontrolu nad zemljom koja povezuje kopnenu Rusiju sa Krimom i slabljenje ukrajinske vojske, rekao je jedan od izvora upoznat sa razmišljanjem u Kremlju.

Ruski predsednik takođe prepoznaje pritisak koji rat stavlja na ekonomiju, rekao je izvor, navodeći „zaista velike probleme“ kao što je uticaj visoke kamatne stope na nevojne poslove i industriju.

Rusija je ove godine povećala potrošnju za odbranu na post-sovjetski maksimum od 6,3 odsto BDP-a, što čini trećinu budžetskih rashoda. Potrošnja je bila inflatorna. Zajedno sa nedostatkom radne snage tokom rata, to je dovelo do povećanja plata.

Povrh toga, vlada je tražila veće poreske prihode kako bi smanjila fiskalni deficit.

Vjugin, bivši zamenik guvernera, rekao je da bi održive visoke stope izvršile pritisak na bilanse preduzeća i banaka.

Ruski proizvođač uglja i čelika Mečel (MTLR.MM) u vlasništvu biznismena Igora Zjuzina i njegove porodice, u utorak je saopštio da je restrukturirao dug, pod pritiskom niskih cena uglja i visokih kamata.

Putinove brige

Putinova frustracija bila je očigledna na sastanku Kremlja sa poslovnim liderima 16. decembra uveče, gde je grdio visoke ekonomske zvaničnike, navela su dva izvora, koji imaju saznanja o raspravama o ekonomiji u Kremlju i vladi.

Jednom od izvora, koji je informisan nakon sastanka, rečeno je da je Putin vidno nezadovoljan nakon što je čuo da se privatne investicije smanjuju zbog troškova kredita.

Kremlj je objavio Putinove uvodne komentare u kojima hvali poslovanje, ali nije identifikovao nijednog od poslovnih učesnika na sastanku uglavnom iza zatvorenih vrata. Rojters je sa jednim izvorom potvrdio da guverner Centralne banke Elvira Nabiulina nije bila prisutna.

Putin je u sredu rekao ministrima da je nedavno razgovarao sa poslovnim liderima o rizicima smanjenja kreditne aktivnosti za dugoročni rast, očigledno pozivajući se na decembarski sastanak.

Neki od najmoćnijih ruskih biznismena, uključujući generalnog direktora Rosnjefta Igora Sečina, generalnog direktora Rosteca Sergeja Čemezova, aluminijumskog tajkuna Olega Deripasku i Alekseja Mordašova, najvećeg akcionara čeličane Severstal, javno su kritikovali visoke kamate.

Nabiulina se suočila sa pritiskom da ne podiže dalje stope od strane dvojice najmoćnijih ruskih bankara – njenog bivšeg šefa, generalnog direktora Sberbanke Germana Grefa i generalnog direktora VTB Andreja Kostina – koji su strahovali da Rusija ide ka stagflaciji, rekao je jedan izvor upućen u ekonomske rasprave.

U svojim komentarima od 19. decembra, Putin je pozvao na „odluku o uravnoteženoj stopi“. Sledećeg dana, na svom poslednjem sastanku o monetarnoj politici u godini, centralna banka je zadržala stopu na 21 odsto uprkos očekivanjima tržišta da će porasti za 200 baznih poena.

U govoru nakon odluke, Nabiulina je negirala da je popustila pod pritiskom. Ona je rekla da su se kritike politike centralne banke povećale kada su stope bile visoke.

Nabiulina, bivša Putinova ekonomska pomoćnica koja je bila i njegova ministarka ekonomije, jedna je od najmoćnijih žena u Rusiji: guvernerka je Centralne banke Rusije od juna 2013, a tri izvora su rekla da joj Putin veruje.

Neki poslanici su tražili da se ona zameni, što je malo verovatan ishod, prema dva izvora.

„Autoritet Nabiuline je neosporan, predsednik joj veruje“, rekao je jedan od izvora.