„Razmena teritorija koja se nije dogodila“: Konfuzija u Trampovom timu, šta je Putin rekao Vitkofu?

Vitkof je predsedniku SAD Donaldu Trampu prvobitno rekao da je Putin spreman da se povuče iz Zaporožja i Hersona ako Kijev ustupi Donjeck i Lugansk. Ovaj predlog je iznenadio mnoge evropske i američke zvaničnike, jer se nije uklapao u njihovo razumevanje Putinove pozicije, piše Rojters.

Međutim, već narednog dana, tokom poziva državnog sekretara SAD Mark Rubija, Vitkof je delimično povukao svoje tvrdnje, navodeći da Putin zapravo nije ponudio povlačenje sa pomenutih teritorija.

Umesto toga, ustupci su bili ograničeniji i odnosili su se na to da Putin neće zahtevati zvanično priznanje Zaporožja i Hersona kao ruskih od strane Zapada.

Vitkofov način vođenja pregovora izazvao je konfuziju, naročito zato što je on, kao biznismen bez diplomatskog iskustva, prisustvovao sastanku bez prisustva beležnika Stejt Departmenta, pa nije ostao zvaničan zapis o Putinovim tačnim predlozima.

Trampova administracija je kulminirala ovim pregovorima na samitu Tramp-Putin na Aljasci 15. avgusta, koji je bio „topao i prijateljski“, ali nije doveo do mirovnog sporazuma.

Trampovi pristalice tvrde da je njegov pristup doneo proboje nezamislive pod njegovim prethodnikom, navodeći kao primere uspostavljanje odnosa SAD sa novom sirijskom vladom, bombardovanje iranskih nuklearnih objekata i uspostavljanje direktne linije sa Putinom koja bi mogla okončati rat u kome je poginulo stotine hiljada ljudi.

Ipak, njegov improvizovani stil izazvao je i konfuziju unutar administracije i među saveznicima, kako tvrde kritičari.

I uprkos samitu, rat u Ukrajini nije bliži kraju, smatra Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u i specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu u Trampovom prvom mandatu.

Transatlantska konfuzija

Trampovo oslanjanje na poverljive savetnike poput Vitkofa bilo je praćeno agresivnim čišćenjem američke nacionalne bezbednosne strukture i otpuštanjem ili premeštajem stručnjaka za Rusiju i Ukrajinu u Pentagonu, Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost.

Vitkof, blizak Trampov prijatelj, dobio je pohvale za svoj radni elan. Ali neki američki i evropski zvaničnici brinu da Rusi iskorišćavaju njegov nedostatak iskustva za pregovaračkim stolom.

Satima nakon Vitkofovog sastanka u Moskvi 6. avgusta, i on i Tramp su naznačili da veruju da je postignut napredak.

Sledećeg dana, Tramp je rekao da bi uskoro mogao da se sastane sa ruskim liderom, a kasnije je naveo da bi za okončanje rata bilo potrebno razmeniti teritorije.

Ovo je uznemirilo evropske zvaničnike, koji se plaše da bi blaža američka politika prema Putinu pod Trampom mogla primorati Ukrajince na bolne ustupke kako bi okončali sukob koji je počeo ruskom aneksijom Krima 2014. i eskalirao punom invazijom 2022.

Evropljani su narednih dana pokušavali da od svojih američkih kolega precizno saznaju šta je Putin tačno rekao Vitkofu, navelo je više američkih i evropskih zvaničnika.

Neki visoki američki zvaničnici, uključujući Keloga i Rubija, takođe nisu bili upoznati sa nekim detaljima Vitkofovog sastanka, prema američkom zvaničniku i izvoru upoznatom sa administrativnom dinamikom, koji nije dao dodatne detalje.

Čak i dok su neki evropski zvaničnici javno hvalili Trampove diplomatske napore, mnogi su privatno bili zabrinuti.

Ukrajinski zvaničnici su 13. avgusta rekli visokim nemačkim zvaničnicima da njihova obaveštajna služba ukazuje na to da Putin planira da iskoristi samit sa Trampom kako bi dobio na vremenu pred moguću rusku ofanzivu u oktobru ili novembru, naveo je upućeni nemački izvor.

„Tramp neće imati izbora“

Trampov samit sa Putinom 15. avgusta u Enkoridžu nije doneo nikakve očigledne pomake. On je već danima pre sastanka snižavao očekivanja, prikazujući ga kao jedan korak u diplomatskom procesu, a ne kao priliku za postizanje dogovora.

Američki predsednik nije pravio teritorijalne ustupke u ime Ukrajine, ali je nakon sastanka izjavio da privremeni prekid vatre nije preduslov za trajni mir – stav koji zastupa Putin, ali ne i većina evropskih lidera.

Evropski saveznici su odmah počeli da planiraju kako da utiču na Trampov naredni potez.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pred sastanak sa Trampom u Vašingtonu 18. avgusta, pozvao je evropske lidere da mu se pridruže tokom vikenda, prema rečima portparola nemačke vlade.

Lideri su razmatrali da li da idu zajedno sa Zelenskim kako bi izbegli fijasko poput onog u Ovalnom kabinetu u februaru, kada su Tramp i potpredsednik Džej Di Vens žestoko kritikovali ukrajinskog lidera.

Na kraju, sastanak 18. avgusta je ocenjen kao uspešan, što je nekoliko evropskih diplomata opisalo kao signal obnovljene saradnje SAD i Evrope. Još prošle godine, tokom kampanje, Tramp je podsticao Rusiju da napadne NATO saveznike koji nisu plaćali svoj pravi deo za odbranu.

Najvažniji dogovor bio je da su Tramp i evropski lideri pristali da formalno izrade okvir budućih sigurnosnih garancija za Ukrajinu. U poslednjim danima, ministri spoljnih poslova i vojni zvaničnici održavali su pozive kako bi definisali uloge pojedinih zemalja u tom naporu.

Ipak, kraj rata deluje daleko.

Ruski zvaničnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, jasno su stavili do znanja da neće prihvatiti nikakve ukrajinske sigurnosne garancije koje podrazumevaju strane trupe u Ukrajini.

Iako je Tramp pozvao na sastanak Putina i Zelenskog, Moskva je rekla da je takav samit malo verovatan u skorijoj budućnosti.

Volker, bivši Trampov izaslanik, izrazio je optimizam da će Tramp na kraju izvršiti snažan pritisak na Putina kroz oštrije ekonomske sankcije i vojnu podršku Ukrajini.

„Mislim da je Tramp oličenje one Čerčilove izreke da se uvek možete osloniti na Amerikance da urade pravu stvar, ali tek nakon što iscrpe sve druge moguće alternative“, rekao je Volker.

„Tramp zaista neće imati izbora“.