Putin vodi „rat u senci“ protiv Evrope, a jedan faktor dodatno komplikuje sliku

Decenijama je Evropa bila sinonim mira nakon Drugog svetskog rata, ali danas se suočava s dugotrajnim i sve intenzivnijim ratom. Kako piše profesor međunarodnih odnosa sa UniverzitetaDžons Hopkins Hol Brands u kolumni za Blumberg, prenosi Oslobođenje, završetak mirovnih razgovora između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u avgustu označio je novu fazu ruskog rata protiv Ukrajine, ali i snažniji talas hibridnih napada Moskve na samu Evropu.

Preleti dronova narušili su evropski vazdušni prostor, ruski avioni povredili su teritoriju Estonije, a zapadne službe tvrde da su agenti Kremlja pokušali da utiču na izbore u Moldaviji. Istovremeno, beleže se sabotaže podmorskih kablova u Baltičkom moru, pokušaji destabilizacije Balkana i nadzor optičkih veza u Atlantiku.

Cilj ovih aktivnosti, navodi Brands, jeste kazniti Evropu zbog podrške Ukrajini, ali i destabilizovati istočni deo transatlantskog saveza, razdvajajući ga od zapadnog. Podseća i na reči Nikite Hruščova da je “najdraži san Sovjetskog Saveza podeliti SAD i Evropu”, naglašavajući da se imperativi nisu promenili.

Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da se kontinent nalazi “u najopasnijoj situaciji od Drugog svetskog rata”. Francuske specijalne snage nedavno su pretražile ruski brod osumnjičen za lansiranje dronova iznad Danske i Norveške. Evropske države sve češće razmatraju uspostavu “zida dronova” i otvoreno prete obaranjem svake letelice koja povredi njihov vazdušni prostor.

Incidenti poput pokušaja ruskih agenata da obore teretni avion iznad Nemačke pokazuju koliko je situacija ozbiljna. Upravo zato, piše Brands, nužno je da Evropa ojača vlastite vojne kapacitete i nastavi da podržava Ukrajinu jer bi bilo pogrešno verovati da će ruska kampanja uskoro prestati.

Putinovu Rusiju opisuje kao autoritarni sistem sve bliži fašizmu, s potpuno militariziranom ekonomijom i savezništvima sa zemljama poput Kine i Severne Koreje. U tom kontekstu, kineski faktor dodatno komplikuje sliku – Peking, iako blaži u pristupu, kroz sajber-napade i infrastrukturna ulaganja pokušava da razbije evropsko jedinstvo i stvori “svilenu zavesu” od Grčke do Mađarske.

Rusija i Kina možda deluju različito, ali dele isti cilj – oslabljenu Evropu. Hol Brands zaključuje da ključ ostaje u američkoj politici: hoće li Vašington ostati garant evropske bezbednosti ili će, kako upozorava, Evropa biti primorana da sama vodi dugu i opasnu borbu protiv osvetoljubive Rusije.