Foto: EPA-EFE/PAVEL BEDNYAKOVRuski raketni udari na Kijev i druge gradove u Ukrajini u proteklim danima otvorili su još jedno žalosno poglavlje u ruskoj agresiji na tu zemlju, ocenjuje Sajmon Smit, bivši britanski ambasador u Ukrajin i direktor za Rusiju, Južni Kavkaz i Centralnu Aziju u Forin ofisu u autorskom članku za Gardijan.
Smit, koji je, takođe, predsednik upravnog odbora Ukrajinskog foruma u Četam hausu, ističe da svaka dodatna smrt donosi novu ličnu tragediju i slom srca. Ali, u mnogim aspektima, uništavanje života i infrastrukture civila nije novo. To je ono sa čime milioni Ukrajinaca hrabro žive mesecima.
Najnoviji udari i oni koji bi mogli da uslede više su slični: potpuno u skladu sa osvetoljubivosti i ravnodušnošću prema patnjama civila sa kojima su se Ukrajinci upoznali tokom osam godina pod ruskim napadom.
Korisno je, kaže, razmisliti o širim implikacijama najnovijih napada.
Videći da su njegove tvrdnje da je rat bio neophodan za odbranu bezbednosti Rusije širom sveta priznate kao laž, bio je primoran da pokuša da redefiniše samu Rusiju, putem lažnih referenduma i “aneksije“ nekoliko regiona Ukrajine.
Sam Vladimir Putin je, podseća Smit, udare na civile označio kao čin odmazde za “teroristički” akt koji je oštetio Kerčki most.
“Ostavljajući po strani smešnost ovog lažnog gneva čoveka čiji su vojnici terorisali Ukrajinu veći deo ove godine, značajno je da je Putin posegnuo za rečju na slovo T.”
To je, naglašava Smit, delimično interna poruka: da podvuče u svojoj “partiji rata“da nije gubio vreme u pokretanju čina osvete zbog ovog navodnog “terorističkog“ besa. Da je sve eskalacija, smatra, pokazuje i imenovanje novog vojnog komandanta Sergeja Surovikina – civili su samo crveno meso koje tvrdolinijaši trenutno trebaju i žele.
Putin, kaže, signalizira da ne obraća pažnju na sve nižu posvećenost ratu među stanovništvom u celini, nakon njegove odluke o mobilizaciji, i da pažljivije sluša one koji su glasno kritikovali loše performanse vojske i koji su pozvali na oštriji i nemilosrdniji ofanzivni pristup.
To je, smatra Smit, takođe zastrašujuća poruka ruskim građanima koji se protive njegovom bespotrebnom ratu – ili čak onima koji su jednostavno manje uvereni u njegov razum ili pravdu. I nosi posebno upozorenje stanovništvu nekih od “etničkih” regiona Rusije. Dagestan je, na primer, jedan od nekoliko regiona u kojima postoji nezadovoljstvo javnosti zbog nesrazmernog slanja lokalnih mladića u rat. Ima tu i sećanja na brutalni tretman Putinove administracije prema onima koje je neselektivno označila kao “teroristima” u Čečeniji.
Ovo je, takođe, spoljna poruka mnogim zemljama van evroatlantske sfere koje su odbile da osude ruski agresorski rat. Putin se nada da će oni koji nemaju vremena da čitaju dalje od oznake „terorista“ lenjo uveravati sebe da, ipak, ima loših stvari na obe strane i da je u redu nastaviti da sedi na ivici.
Možda ćemo videti kako se etiketa „terorista“ pojavljuje kao deo nove Putinističke retoričke strategije, kako bi zamenila “nacističku“ oznaku koju je smešno prikačio ukrajinskoj administraciji u svom “pravdanju“ invazije 2022.
Takođe, imajte na umu da je terorizam u mnogim umovima povezan sa nedržavnim akterima, a nedržava je način na koji Putin, u svom pseudoistorijskom buncanju, poziva svet da vidi Ukrajinu.
Postoji, naravno, još mnogo toga što Kremlj ne govori o tome zašto su izvedeni najnoviji udari.
Čak i pre incidenta na Kerčkom mostu, prethodile su izuzetno katastrofalne nedelje za ruske oružane snage u Ukrajini. Njihovi ponovljeni neuspesi u postizanju ciljeva na terenu već su primorali Putina da se povuče ka skromnom redefinisanju fokusa svog napada.
Videći da su njegove tvrdnje da je rat bio neophodan za odbranu bezbednosti Rusije širom sveta priznate kao laž, bio je primoran da pokuša da redefiniše samu Rusiju, putem lažnih referenduma i “aneksije“ nekoliko regiona Ukrajine.
Gubitkom ogromnih teritorija okupiranih od februara ove godine njegova vojska postala je predmet globalnog ruganja. Dodajte ovome široko rasprostranjene dokaze da je njegova naredba za mobilizaciju jednostavno mobilisala hiljade Rusa da se sakriju ili napuste zemlju, i nije teško videti da bi bez obzira na Kerčki most Putin osetio da je primoran da pokuša nešto novo.
Za države kao što je Velika Britanija, koje su podržale napore Ukrajine da odbrani svoju budućnost, ovo nije trenutak za šok ili strahopoštovanje. Putin i njegovi saučesnici u njegovim opakim naporima da “ugase” Ukrajinu došli su do dosad nezabeleženog stanja slabosti i neznanja. Nije iznenađenje što ruski predsednik pokušava da zastraši i nanese štetu Ukrajini na različite načine.
Dok se ukrajinski prijatelji u međunarodnoj zajednici sastaju, u formatima kao što su prošlonedeljna Evropska politička zajednica, ovonedeljni sastanak G7 i dalje, oni takođe moraju da se zapitaju kako mogu da urade stvari drugačije. Treba da se zapitaju kako mogu da pomognu odbrani Ukrajine na nove i dodatne načine, posebno u oblasti vazdušne i protivraketne odbrane.
Putinovi projektili očigledno ništa nisu promenili u odlučnosti Ukrajinaca da brane svoju zemlju.
Oni podjednako ne treba ništa da menjaju u našoj sopstvenoj rešenosti da učinimo sve što možemo da osiguramo da se Putinov sujetni projekat završi neuspehom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
