Advokat za Gardijan: To je genocid, hoće li sada i međunarodno pravo umreti u Gazi?

Od objavljivanja tog izveštaja prošle nedelje, Palestina je konačno priznata kao nezavisna država od strane Velike Britanije i nekoliko drugih zemalja.

U svom saopštenju tokom vikenda, Kir Starmer je nazvao smrt i razaranje u Gazi „potpuno neprihvatljivim“. Ovo priznanje stiže prekasno i još uvek je uslovno, piše u autorskom članku za Gardijan Radži Surani, direktor Palestinskog centra za ljudska prava, koordinator palestinskog pravnog tima na Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) i član pravnog tima Južne Afrike u slučaju genocida protiv Izraela na Međunarodnom sudu pravde (MSP).

Da li je britanska vlada zaista prestala da toleriše razaranje Gaze od strane Izraela?, pita se Surani. Da li se išta promenilo za ljude tamo koji su gladni i bombardovani? Daleko od toga, dodaje.

Čak i dok UN objavljuju nalaze svoje nezavisne komisije, i dok se zastava vijori ispred palestinske misije u Londonu, masovno raseljavanje i ubijanje se i dalje odvijaju u gradu Gazi pod izraelskim napadima.

Kao advokat koji je ceo život verovao u vladavinu prava, piše Surani, ovo me navodi na razmišljanje: da li će razaranje Gaze doneti i smrt međunarodnog prava?

Već od samog početka, dovoljno je bilo pažljivo slušati izjave izraelskih lidera da bi se videlo da je namera za genocid postojala.

Izraelski ministri i političari su obećavali da će Gaza biti sravnjena sa zemljom, stavljena pod opsadu i izgladnjena.

Bombardovanja su bila nemilosrdna i masovna, ciljajući škole, domove i bolnice. Većinu žrtava čine deca i žene.

U Gazi su svakodnevno ljudi doživljavali ranjavanja, glad, nedostatak medicinske nege i smrt. Niko nije preduzeo ništa da to zaustavi.

Patnja Palestinaca prenošena je uživo širom sveta. Izrael je jasno pokazao šta radi sa zarobljenim Palestincima.

Uprkos ubistvu mnogih hrabrih novinara, drugi su nastavili da prikazuju stvarnost: genocid je direktno prenošen na vaše ekrane kod kuće. Ipak, vlade širom sveta nisu reagovale da to spreče.

Palestinske organizacije koje dokumentuju ove zločine – uključujući Palestinski centar za ljudska prava (PCHR), čiji sam ja direktor, zatim Al Mezan centar za ljudska prava i palestinsku organizaciju Al-Hak- bile su mete izraelskih vazdušnih udara i sankcionisane su od strane Ministarstva finansija SAD upravo zbog prikupljanja pravnih dokaza o počinjenim zločinima.

Čak su i specijalna izvestiteljka UN Frančeska Albaneze i zvaničnici Međunarodnog krivičnog suda (MKS), uključujući glavnog tužioca Karima Hana, izloženi pretnjama i sankcijama zbog iznošenja svojih nalaza.

Njihovi nalazi se poklapaju sa najnovijim izveštajem PCHR-a: da je namera za genocid postojala od oktobra 2023. godine, što potvrđuju svedočenja samih preživelih i žrtava koje smo trebali da štitimo.

Komisija UN sada se pridružuje širokom konsenzusu da Palestinci u Gazi doživljavaju genocid. To je dobrodošla intervencija.

Ali je, takođe, ključno podsetiti se da je cilj Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida – kako joj glasi pun naziv – upravo prevencija i kažnjavanje.

Filozofija te konvencije jeste da bude preventivna i kaznena, što znači da smo sada na prekretnici. Ovaj genocid nije sprečen, ali još uvek može biti zaustavljen, navodi palestinski advokat.

Hoće li to biti dovoljno da ljudi deluju? Ili će razaranje Gaze srušiti i principe međunarodnog prava?

Ne govorim samo kao Palestinac, već i kao advokat koji je poslednjih 48 godina verovao u svetost prava. Posvetio sam život i znanje tome, jer sam duboko u srcu verovao da postoji nešto što treba štititi i da će pravo služiti najranjivijima. Ali ono što smo videli u nečinjenju i saučesništvu vlada je surova realnost.

Možda gledamo na novi svet u kome je međunarodno pravo selektivno i politički instrumentalizovano.

Genocid u našem vremenu sa ovim nivoom masovnih ubistava, razaranja, bola i patnje pokazuje koliko je vladavina prava krhka.

Nalozi za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud nisu sprečili genocid. Još jedna institucija koja utvrđuje da Izrael čini genocid nije ga zaustavila.

Pravo može postojati samo ako se sprovodi i primenjuje na sve podjednako. Činjenice postoje, zakon postoji.

Niko ne može tvrditi da nije znao. Kao društvo, ne smemo dozvoliti da međunarodno pravo umre u Gazi dozvoljavajući nekažnjivost Izraela.

Kako sve više institucija dolazi do istih zaključaka, mogu samo da se nadam, ističe Surani, da će se vršiti veći pritisak na vlade koje i dalje pomažu i naoružavaju Izrael.

Da bi ova saopštenja i priznanja ponudila bilo kakvu stvarnu nadu narodu Gaze, moraju biti praćena sveobuhvatnim akcijama.

Države koje su oklevale moraju slediti primer Španije i zauzeti jasnu poziciju uvođenjem embarga na oružje. Sakrivanje i partnerstvo koje Velika Britanija i SAD pružaju Izraelu u njegovom genocidu moraju prestati.

Neka ovaj izveštaj ne bude samo još jedan dokument koji će biti zaboravljen i zapečaćen u arhivi. Neka Palestina i njen narod zaista budu priznati i sačuvani.

Neka sve ove reči, izjave i saopštenja služe kao podsetnik svima nama šta je u pitanju – ne samo za Gazu, već i za zajedničke vrednosti sveta: vladavinu prava, demokratiju, ljudska prava i dostojanstvo.

Neka ovo bude iskra koja će pokrenuti svet na akciju i zaustaviti ovaj genocid, zaključuje Radži Surani.