Foto: FoNet/TV FoNetTrideset godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma Danijel Server, profesor na američkom Univerzitetu za međunarodne odnose Džon Hopkins, ocenjuje da je najveći uspeh Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, to što je okončao rat u zemlji, ali da su njegove pojedine karakteristike stvorile današnje političke blokade.
Server koji je bio jedan od pregovarača u postizanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, u razgovoru za Fenu poručuje da je jedini put ka stabilnijoj i funkcionalnijoj državi, sveobuhvatna, ali umerena ustavna reforma te odlučniji nastup međunarodne zajednice prema onima koji krše ustavni poredak, prenosi Oslobođenje.
Server naglašava da je sporazum ratnim stranama garantovao nastavak političke moći, što je, kako je kazao, stvorilo sadašnje političke blokade i dovelo do dugotrajnog slabljenja državnih institucija.
Govoreći o ulozi međunarodnih mirovnih snaga, podseća da su misije SFOR-a, međunarodnih mirovnih snaga pod vođstvom NATO-a raspoređenih u Bosni i Hercegovini nakon rata, bile ključne u razdvajanju zaraćenih strana i okončanju organizovanog nasilja.
Međutim, smatra da je nakon 2004. godine došlo do diskontinuiteta prelaskom odgovornosti na EUFOR.
„EUFOR se učinio nebitnim raspoređujući mali broj vojnika po celoj zemlji. Trebalo bi ih sve koncentrisati u Brčkom kako bi sprečili otcepljenje Republike Srpske“, upozorava.
Za Servera, koji je u periodu od 1994. do 1996. godine služio kao specijalni izaslanik Sejt departmenta za BiH, 2006. godina i poraz Aprilskog paketa predstavlja prekretnicu nakon koje je međunarodni pritisak oslabio, a etnonacionalizam „ojačao i dominirao političkom scenom“. Posledica toga, kaže, jeste današnja neravnoteža nadležnosti, gde su entiteti prejaki, a država preslaba, što prema njegovim rečima onemogućava BiH da pregovara i provodi pravnu stečevinu Evropske unije.
Komentarišući proces NATO integracija, Server ocenjuje da su ambicije Bosne i Hercegovine za punopravno članstvo realno ograničene unutrašnjim političkim otporom.
„Oni koji su nekada rekli da bi entitet Republika Srpska želio da se BiH pridruži NATO-u bili su u krivu“, navodi.
U kontekstu sigurnosti, ponavlja da bi međunarodne snage morale ojačati ako žele vratiti verodostojan kapacitet odvraćanja.
„Udvostručenje broja vojnika i stacioniranje gotovo svih snaga u Brčkom poslalo bi jasnu poruku i RS-u i Federaciji da BiH ostaje jedinstvena država uređena Dejtonskim sporazumom, sve dok se on ne izmeni“, kazao je.
Osvrćući se na sve češće osporavanje odluka Ustavnog suda BiH i autoriteta državnih institucija iz entiteta Republika Srpska, Server je naglasio da su verbalni izazovi u potpunosti dopušteni u demokratskom društvu, ali da je usvajanje neustavnih mera u entitetskoj skupštini neprihvatljivo.
„Oni koji za njih glasaju trebali bi biti sankcionirani i od Sjedinjenih Država i Evropske unije“, poručio je.
Kada je reč o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u BiH i na prostoru zapadnog Balkana, Server smatra da Vašington danas deluje manje angažovano nego 1990-ih, ali i da je to delimično posledica globalnih izazova.
„Amerikanci imaju pune ruke posla drugdje. Osim sankcioniranja onih koji glasaju za neustavne mere, neće učiniti puno više. Bosanci i Hercegovci moraju preuzeti vođstvo“, zaključio je Serwer.
U kontekstu rastućih geopolitičkih napetosti, rata u Ukrajini i ruskog uticaja u regiji, Server je istakao da je najvažnija preporuka za NATO i EU upravo ustavna reforma, koja bi, kako je kazao, osigurala dugoročnu stabilnost i smanjila prostor za radikalizaciju i političku manipulaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
