Foto: EPA/NIDAL SALJICNedavna poseta Vašingtonu delegacije bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska predvođene Miloradom Dodikom i Željkom Cvijanović, koji su do oktobra prošle godine bili na spisku sankcija SAD, izazvala je oštra reagovanja uticajnih članova Odbora za spoljne odnose Senata Kongresa SAD.
Naime, američka senatorka Džin Šahin, demokratkinja iz Nju Hempšira, rangirana članica Odbora za spoljne odnose Senata, navela je u saopštenju da bi Trampova administracija trebalo dase stidi zbog odluke da se Dodiku skinu sankcije.
Dodik, istakla je, koristi secesionističu retoriku i potkopava integritet Dejtonskog mirovnog sporazuma, što je u suprotnosti sa obrazloženjem administracije za uklanjanje sankcija Dodiku i njegovim saradnicima krajem prošle godine.
„Poseta Dodika Vašingtonu jasno je pokazala da nije zainteresovan da interese svih građana Bosne i Heercegovine stavi ispred svojih političkih interesa. Trampova administracija treba što pre da mu ponovo uvede sankcije u skladu sa obaveznim sankcijama koje sam obezbedila u najnovijem Zakonu o nacionalnoj odbrani“.
Pozivu senatorke Šahin pridružio se i senator Dik Durbin, koji je i ranije u više navrata kritikovao Dodika zbog njegovih antidržavnih postupaka.
Today, @SenatorShaheen called for the reimposition of sanctions on Milorad Dodik.
🔗 https://t.co/WW9Vl1b3U2 https://t.co/3CVLOtRYI1 pic.twitter.com/KWSM9hwQ1C
— Senate Foreign Relations Committee (@SFRCdems) February 6, 2026
Durbin je prošle godine u izjavi za Glas Amerike kazao da „dok je Dejtonski sporazum okončao užasni sukob, zabrinjavajući postupci ljudi, poput Milorada Dodika, koji to kvare i dalje postoje.
Njegov plan za rušenje teško postignutog mira ne sme prevladati. Stabilnost na Balkanu ostaje važan američki i evropski interes i ja u potpunosti podržavam mere za sprečavanje bilo kakvog nazadovanja.
Američki kongresmeni Šahin i Durbin, bili su među grupom demokrata i republikanaca koji su i prošple godine od državnog sekretara SAD Marka Rubija tražili „hitnu akciju i zaštitu suvereniteta Bosne i Hercegovine“.
U pismu Rubiju izrazili su zabrinutost zbog tadašnjih poteza Milorada Dodika, koji je, kako je navedeno u pismu, izvršio napad na ustavni poredak Bosne i Hercegovine i Dejtonski mirovni sporazum.
Američki senatori i kongresmeni pozvali su i tada da se upotrebe sankcije kako bi se sprečilo pogoršanje situacije u BiH.
Između ostalog tražili su da se prošire ciljane sankcije Dodiku i njegovima pomagačima, uključujući dodatna financijska ograničenja i zabranu putovanja za one koji podrivaju suverenitet Bosne i Hercegovine.
Takođe, tražili su i povećanje diplomatskog angažmana s Bosnom i Hercegovinom, uključujući imenovanje posebnog izaslanika za zapadni Balkan koji će koordinirati politiku.
Pismo su tada potpisali Čak Grejsli, Džin Šaihn, Džejms Rip, Dik Durbin, Tom Tilis, Kris Van Holen, Piter Velč, En Vagner i Majk Kvigli.
Pre nego što će mu biti ukinute sankcije SAD Dodik je u avgustu prošle godine Iz Suda BiH zvanično je potvrđeno da je izrečena drugostepena presuda kojom su odbijene žalbe Tužilaštva i odbrane u predmetu Milorad Dodik.
To znači da je Milorad Dodik osuđen na godinu zatvorske kazne i šest godina zabrane obavljanja funkcija.
Prvostepenom presudom Suda Bosne i Hercegovine, optuženi Milorad Dodik proglašen je krivim da je počinio krivično delo neizvršavanje odluka Visokog predstavnika iz člana 203.a stav 1. KZBiH, zbog čega je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.
Na osnovu člana 203.a stav 4. KZBiH, u vezi sa članom 73. KZBiH, optuženom Miloradu Dodiku izrečena je i mera sigurnosti zabrane vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske u trajanju od 6 (šest) godina, od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere sigurnosti.
Prethodno je Sud BiH tražio od Interpola međunarodnu raspisivanje međunardone poternice za Dodikomjer je „izbegavao zakonom propisane procedure granične kontrole, prešli državnu granicu i napustili BiH“. Interpol je, međutim, to odbio.
Prethodno je Sud BiH odredio Dodiku, Nenadu Stevandiću, predsedniku NSRS i Radovanu Viškoviću, bivšem premijeru RS, jednomesečni pritvor, nakon što budu privedeni na saslušanje jer se nisu odazvali na pozive za davanje iskaza u Tužilaštvu BiH.
Tužilaštvo BiH bilo je tada intenziviralo aktivnosti nakon niza secesionističkih poteza vlasti u RS predvođene Dodikom, tokom kojih je 13. marta prošle godine usvojen nacrt novog ustava, koji definiše Republiku Srpsku kao državu.
Krajem februara usvojeni su neustavni zakoni, koji brane rad pravosudnih i policijskih institucija države na teritoriji entiteta RS.
Podsetimo, Ministarstvo finansija i trezora Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donelo je krajem oktobra prošle godine odluku o ukidanju sankcija za nekoliko osoba iz Republike Srpske, a što je povezano sa dogovorom Milorada Dodika i nove američke administracije.
Sankcije su ukinute Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović, Radovanu Viškoviću, Nenadu Stevandiću, Siniši Karanu, Petru Đokiću, Staši Košarcu, Srebrenki Golić, Džerardu Selmanu, Rajku Kuzmanoviću, kao i drugim visokim funkcionerima RS.
Takođe su uklonjeni članovi porodice Dodik, Igor i Gorica, te više biznismena povezanih s Dodikovim porodičnim i političkim krugom: Đorđe Đurić, Vlatko Vukotić, Aleksandar (Aco) Dobrić, Mirko Dobrić, Milenko Ćićić, Marko Gujaničić i Dalibor Panić.
Dodik je punih osam godina bio pod sankcijama SAD koje su mu uvedene 2017. jer se „usprotivio Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine i prekršio zakon, te predstavlja značajnu pretnju u vezi sa ometanjem provedbe Dejtonskog sporazuma“.
„Ova mera pokazuje naše čvrsto opredeljenje za Dejtonski sporazum, suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i kontinuiranu evropsku integraciju zemlje. Kao rezultat današnjih sankcija, svaki deo imovine ili interes za imovinu gospodina Dodika, a koja je u posedu ili pod kontrolom osoba iz SAD ili koja se nalazi unutar SAD, mora biti blokiran. Pored toga, generalno su zabranjene transakcije državljana SAD koje uključuju Dodika“, saopšteno je 2017. iz ambasade SAD u Sarajevu, prenela je Radio Slobodna Evropa.
Dodik, tada predsednik entieta RS-a trebalo je da otputuje u Sjedinjene Američke Države na ceremoniju inauguracije tada novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, ali mu je Američka ambasada u BiH odbila izdati vizu.
Dodik je nakon toga kazao da će se javno odreći pasoša Bosne i Hercegovine, te da će početi koristiti pasoš Srbije.
Ambasadorica Sjedinjenih Američkih Država u BiH Maurin Kormak tada je, između ostalog, kazala da su Dodiku sankcije uvedene zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o zabrani organizovanja referenduma.
Dodik je, međutim, u drugom Trampovom mandatu angažovao ljude bliske predsedniku SAD među kojima su Rudolf Đulijani i Rod Blagojević, obojica su boravili i u Banjaluci.
Osim njih, Dodik je, prema pisanju Piter Geogegana, novinara i autora knjige „Demokratija na prodaju: mračni novac“ i „Prljava politika“ angažovao i dvojicu bivših ambasadora Ujedinjenog Kraljevstvakako bi lobirala u ime Republike Srpske.
Čarls Kraford, britanski ambasador u Bosni i Hercegovini sredinom 1990-ih, i ser Dominik Čilkot, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Irskoj, registrovani su kao lobisti Republike Srpske u okviru nedavno pokrenutog vladinog Registra stranog uticaja (Foreign Influence Registration Scheme – FIRS), upućuje irski novinar.
Iz dokumentacije proizlazi da dvojica bivših diplomata, preko svojih holding kompanija, rade na tome da „otvore i razviju novi, diskretan kanal komunikacije između vlade Republike Srpske (RS) i britanskih vlasti“.
Iako tačan obim tog angažmana nije jasan, on verovatno uključuje i lobiranje za ukidanje britanske zabrane putovanja i zamrzavanja imovine Milorada Dodika iz 2022. Regionalni stručnjaci strahuju da bi, ukoliko bi se to ostvarilo, njegove pretnje secesijom mogle izazvati novi sukob u regionu.
Jasmin Mujanović, politikolog specijalizovan za jugoistočnu Evropu, upozorio je da lobiranje bivših britanskih ambasadora podriva strateške interese Ujedinjenog Kraljevstva.
„Sve što Velika Britanija i njeni saveznici pokušavaju da urade u Ukrajini tesno je povezano sa situacijom u Bosni“, rekao je Mujanović.
Britanska vlada je u novembru saopštila da neće ukidati sankcije Dodiku. Međutim, Mujanović smatra da angažman Kroforda i Čilkota rizikuje slanje signala da bi Velika Britanija mogla da ublaži pritisak na bosanske Srbe.
Čilkot je 2003. bio direktor Jedinice za politiku prema Iraku, a kasnije je služio kao britanski ambasador u Irskoj do 2016.
Kroford ima duboke veze sa zapadnim Balkanom. Pored mandata u Sarajevu, bio je i ambasador u Srbiji i Crnoj Gori.
Takođe je izazvao kontroverze u regionu: ubrzo nakon rata u Bosni napisao je da „bosanski Srbi vole Britaniju do neprijatnog stepena“ i sugerisao da bi London mogao to da „iskoristi“ za „unosne projekte obnove u Republici Srpskoj“, prema diplomatskim depešama koje je objavio Declassified.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
