Foto: EPA-EFE/NIDAL SALJICAdvokat predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika Goran Bubić podneo je danas žalbu Sudu Bosne i Hercegovine (BiH) protiv odluke Centralne izborne komisiji (CIK) kojom je Dodiku prestao predsednički mandat i naveo da u ovom slučaju krivično pravo i odluka tog organa služe kao instrumenti političkog pritiska.
„Birači nisu ovce, istina je u biračkoj kutiji, pa postupke, koji poništavaju volju građana i ne podržavaju vladavinu prava, treba napadati svim raspoloživim pravnim sredstvima“, rekao je Bubić agenciji Srna.
On je naveo da je u žalbi primarno osporena mogućnost retroaktivne primene prestanka mandata, jer je prestanak mandata u odluci određen sa datumom 12. jun, dok je odluka doneta 6. avgusta.
To znači da je Apelaciono veće Suda BiH potvrdilo prvostepenu presuđujuću presudu Dodiku 12. juna, a da je ona uručena 4. avgusta, odnosno nakon 52 dana, što je, kako je ocenio Bubić, proizvelo niz pravnih posledica u RS kada su u pitanju opšti akti poput ukaza o proglašenju zakona, kao i pojedinačni akti iz nadležnosti predsednika.
„Šta s tim? Potpuno je zanemarena izvršnost odluke krivičnog suda, u korist pravosnažnosti, o čemu se ćuti i u dispozitivu odluke CIK BiH“, rekao je Dodikov Bubić.
On je dalje naveo ; da članica CIK Vanja Bjelica Prutina nije mogla da učestvuje u donošenju odluke o prestanku predsedničkog mandata Dodiku, jer se, po njenoj tužbi, pred Osnovnim sudom u Sokocu, vodi parnični postupak protiv Milorada Dodika.
Bubić smatra da zbog tog procesa postoji „neprijateljsko raspoloženje“ Prutine protiv Dodika, zbog čega ona nije trebalo da učestvuje u glasanju o prestanku njegovog mandata.
Dodikov advokat je u žalbi pomenuo i visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koji je nametnuo odredbe Krivičnog zakona na osnovu kojih je Dodik pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije.
Bubić je rekao da je Šmit „strani državljanin ;koji prema Dodiku nastupa lično i osvetnički jer ga Rusija i Kina u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) ne priznaju kao legitimnog visokog predstavnika u BiH.
„Ne priznaje ga ni RS, jer ga Savet bezbedbosti UN nije potvrdio za visokog predstavnika na sednici od 22. jula 2021. godine“, naveo je Bubić u žalbi.
On je situaciju ocenio kao „uvertiru osuđujućoj presudi i oduzimanju predsedničkog mandata Dodiku“ i dodao da to ne podržava vladavinu prava, već predstavlja lični obračun stranca sa predsednikom RS kao „neposlušnim ustavnim političkim predstavnikom naroda, koji ga s pravnom argumentacijom, a ne proizvoljno, ne priznaje za visokog predstavnika u BiH“.
U žalbi su iznete i primedbe na sudiju Senu Uzunović, koja je izrekla prvostepenu presudu Dodiku, gde se ukazuje na njenu navodnu pristrasnost, jer se Dodik, u vreme kada je bio član Predsedništva BiH, protivio njenom izboru za sudiju u Stalnom krivičnom sudu u Hagu.
Bubić je dodao da je u žalbi naglašeno da se prestanak predsedničkog mandata Dodiku kosi sa Ustavom RS, koji je usklađen sa Ustavom BiH i stavovima Venecijanske komisije.
On je rekao da Ustav RS jasno propisuje da mandat predsedniku može da prestane pre vremena u slučaju ostavke ili opoziva, dok je pravno neprihvatljivo inkriminisanje postupanja predsednika po Ustavu RS.
„Niti je etički ni zakonito na ovakav način supstituirati volju većinskog izbornog korpusa koji drži do slobode naroda i građana, ne podaništva nekom strancu i pratećim centrima moći u svrhu postizanja političkih ciljeva koji nemaju uporište u pravnom poretku BiH, posmatranog u celini“, zaključio je Dodikov advokat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
