Foto: snapshot
Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković izjavio je da Evropska unija, kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, odustaje od koncepta da se prava stiču tek kada te zemlje postanu članice EU, već da se te zemlje konkretno podrže i pre samog članstva, novcem, i investicijama koje pruža EU.
Konaković je za sarajevski Kliks (Klix.ba) rekao da je takve informacije čuo danas u Tirani, gde boravi u okviru sastanka Berlinski proces, gde se sastao sa komesarom za proširenje EU Oliverom Varheijem i drugim evropskoim zvaničnicima.
„Danas smo čuli opredeljenost EU da deluje drugačije. EU odustaje od koncepta da prava stičeš tek onda kada postaneš član EU, kada je reč o Zapadnom Balkanu, a verovatno i kada su u pitanju Ukrajina, Moldavija i Gruzija“, naveo je on.
Dodao je da je reč o tome da se „direktno i konkretno podrže zemlje, koje treba da svojim razvojem i pre samog članstva iskoriste veliki novac i investicije koje EU pruža“.
Prema njegovim rečima, to se konkretno odnosi na brojne fondove EU, grantove, a posebno na zajedničko tržište EU, koje, kako je pojasnio, osim što nudi priliku firmama iz regiona da izlaze na EU tržište, daje i priliku investitorima da Zapadni Balkan vide kao tržište koje je integralni deo EU.
„Ovo možemo shvatiti kao zvanični stav EU koji bi do 10. novembra trebao biti objavljen sa tačnim ciframa i iznosima za pojedine grantove, fondove i druge finansijske prilike. Ovo je potpuni zaokret EU i ovakvu priliku ni mi ni naše komšije sa Zapadnog Balkana do sada nisu imali kada govorimo o politici proširenja“, naglasio je Konaković.
Prema porukama EU zvaničnika, naveo je, cilj je da se Zapadni Balkan ekonomski ojača i pomogne da bude što primamljiviji, pre svega investitorima, ali i da se poveća standard građana.
Konaković je dalje rekao da u ovom procesu postoji i druga strana, jer će neke od ovih paketa morati pratiti i određene reforme.
„Sve će ići preko Evropske komisije, a nama su ostavili pravo da sami predložimo oblasti u kojima smo najspremniji i da kažemo šta to najbrže možemo ispuniti“, kazao je on.
Naglasio je da je da te reforme nisu striktno propisane, kao i da se radi na rešavanju lakših pitanja.
Konaković je najavio da će tokom samita u Tirani razgovarati sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok o političkom segmentu za dobijanje datuma za početak pregovora BiH sa EU.
„Mnogo mi je važnija ekonomska strana, ali i politički segment bi bila dobra poruka proevropskoj priči ako dobijemo datum za početak pregovora, mada to verovatno nismo zaslužili, ali bi zatvorilo vrata ovima koji su tome oponenti“, ocenio je on.
Prema njegovim rečima, u BiH postoji i druga strana, a to je interes Rusije i nekih drugih zemalja „koje nisu sretne zbog napretka BiH na EU putu“.
„Oni imaju narativ koji kaže – ‘Evropska unija nas neće’. Suštinski, otvaranje pregovora, uz ovaj ekonomski segment, bila bi jasna poruka da nas EU hoće. I onda bi bilo mnogo teže svakom političaru, pa i (predsedniku RS Miloradu) Dodiku stati na put takvoj priči“, istakao je Konaković.
Dodao je da ekonomski pristup EU ka Zapadnom Balkanu, prema porukama sa samita u Tirani, neće omesti ni antidržavna politika predstavnika iz RS, jer su „evropske diplomate poručile da su svesne teškoća politike u BiH“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
