Podrinje pred obeležavanje genocida u Srebrenici: Duž puta koji vodi ka Potočarima izložene fotografije poginulih pripadnika VRS 1Foto: snapshot youtube

Gnusne provokacije u Podrinju uoči obeležavanja 27. godišnjice genocida u Srebrenici.

Kako je preneo portal istraga.ba na svom Tviter nalogu pored puta koji iz Bratunca vodi prema Memorijalnom centru Potočari izložene su fotografije poginulih pripadnika Vojske Republike Srpske, čiji su komandanti osuđeni za genocid nad Bošnjacima.

Prošle nedelje iz kafića u Bratuncu odjekivala je pesma “Ne volim te Alija“, preneo je N1.ba.

Ovo, kako navode, nije prvi put da se pred 11. juli i obeležavanje genocida u Srebrenici dešavaju ovakve provokacije.

Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim presudama međunarodnih i domaćih sudova – od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj. Međutim, državni vrh Srbije i dalje ne prihvata da je u Srebrenici počinjen genocid.

Snage bosanskih Srba su 1995. u Srebrenici ubile oko 8.000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti.

Do sada su na području oko Srebrenice pronađene 94 masovne grobnice, primarne, sekundarne, nekada i tercijarne u kojima su pripadnici Vojske Republike Srpske zakopali ubijene Srebreničane.

Porodice i dalje tragaju za više od 1.000 žrtava.

Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nametnuo je krajem jula 2021. dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje genocida i drugih ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca.

Takođe, neki dan u Srebrenici je osvanuo bilbord sa koga se smeše Milorad Dodik, lider SNSD i njegov ruski prijatelj predsednik Vladimir Putin, čija vojska trenutno čini zločine po Ukrajini gde razara gradove i ubija nedužne civile, sve to pod naslovom “čuvari pravoslavlja”.

Dodik kao i državni vrh Srbije i njima slični srpski nacionalisti po ugledu na Rusiju, žive u pogrešnom uverenju da su Srbi ugroženi naročito oni koji ne žive u Srbiji te da će ih “spasiti” ujedinjenjem u takozvanu veliku Srbiju.

Treba napomenuti i da je Rusija 2015. vetom blokirala usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Srebrenici kojom se osuđuje genocid u julu 1995. koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.

Ni Dodik ni Putin ne priznaju genocid u Srebrenici, dok Putin čak, na očigled celog sveta, uporno tvrdi da ne gađaju civile u Ukrajini.

Ipak, za razliku od Putina koji ima debeo portfolio ratnih zločina širom sveta, Dodik je 2007. u vreme dok je obavljao funkciju predsednika Vlade Republike Srpske, o događajima iz 1995. i presudi Haškog tribunala govorio sasvim drugačijim rečnikom.

“Dakle, ja znam savršeno dobro šta je bilo. Bio je genocid u Srebrenici. To je presudio sud u Hagu, i to je nesporna pravna činjenica. Ono što je trebalo da uradim je da akcijom koju smo poveli pokušam da vraćam poverenje, koje se ne može rešiti u jednoj godini ili u pet godina, ali može se rešiti dugoročno“, govorio je Milorad Dodik.

Nije štedeo reči ni kada je u pitanju čovek koga sada naziva herojem koji je osuđen samo zato što je Srbin. „Čitav jedan narod ispašta i u Republici Srpskoj i u Srbiji zato što se neki tamo Mladić ili Karadžić odlučio da neće da se preda i da neće da ode na sud. I onda on kaže ja volim srpski narod. Đavola on voli“, govorio je tada Milorad Dodik.

Lider SNSD, koji je pre par meseci otvorio i nalog na Tviteru, proteklih dana objavljuje tvitove pune nacionalističkog naboja navodeći u jednom: „Mi smo Srbi, nismo Bosanci, naš jezik je srpski jezik, pismo ćirilica, mi smo hrišćani, pravoslavci, imamo krsnu slavu“.

Podsećamo i da je 11. marta načelnik Srebrenice Mladen Grujičić koji je član Dodikovog SNSD na svečanost obeležavanja Dana opštine doveo pripadnika jedinice Škorpion Sašu Cvjetana, koji je osuđen za zločine nad Albancima na Kosovu, preneo je istraga.ba.

Članovi inicijative „Moja adresa-Srebrenica“ poručili su tada da bi Grujičić trebalo da bude smenjen.

 

 

Ko je sve osuđen za Srebrenicu

Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim presudama međunarodnih i domaćih sudova – od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj. Na ovim sudovima je do sada osuđeno 47 osoba na više od 700 godina zatvora i četiri doživotne kazne.Prva presuda za zločin genocida u Srebrenici u Međunarodnom sudu pravde u Hagu izrečena je 2001. bivšem generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću, koji je pravosnažno osuđen na 35 godina. Sud je zatim pravosnažno osudio bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor 2019.

Ratko Mladić je takođe osuđen za zločin genocida. U Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici. Jedna je izrečena 2010. bivšem načelniku za bezbednost glavnog štaba VRS Ljubiši Beari, koji je umro u Berlinu 2017. Druga je izrečena 2015. bivšem pomoćniku komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove glavnog štaba VRS Zdravku Tolimiru, koji je sledeće godine umro. Na doživotni zatvor osuđen je i potpukovnik Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović, koji je proglašen krivim za genocid, istrebljenje, ubistvo i progon Bošnjaka.

Na dugogodišnje kazne zatvora osuđeni su i oficiri VRS Drago Nikolić (35 godina), Dragan Obrenović (17 godina), Momir Nikolić (20 godina) i Radivoje Miletić (18 godina).

Takođe i pripadnik 10. diverzantskog odreda Dražen Erdemović, prvi čovek koji je pred tim sudom priznao krivicu za ubistva zarobljenih Bošnjaka. Erdemović je uhapšen 1996. u Srbiji i iste godine je u Hagu osuđen na pet godina zatvora, a njegovo svedočenje kasnije je doprinelo osuđujućoj presudi protiv Ratka Mladića.

U Srbiji su do sada donete samo dve presude za zločine u vezi sa Srebrenicom, a jedan postupak je u toku.

Pošto Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, optužnice podignute u Srbiji vezane za zločine u Srebrenici ne koriste tu formulaciju.

Slobodan Medić, Branislav Medić, Pero Petrašević i Aleksandar Medić, pripadnici „Škorpiona“, uhapšenih 2005, zbog egzekucije Bošnjaka koje su snimili u okolini Trnova, osuđeni su 2007. na ukupno 53 godine zatvora. Brano Gojković takođe optužen zbog Srebrenice je sa Tužilaštvom za ratne zločine sklopio sporazum o priznanju krivice 2016. Sudovi u BiH izrekli su 25 presuda za zločine u Srebrenici.

Suđenje za zločin u selu Kravica kod Srebrenice iz jula 1995. kada je ubijeno 1.313. bošnjačkih civila još nije završeno i više puta je odlagano pred Specijalnim sudom.

Podsetimo, optuženi za masakr u selu Kravica, zajedno sa nepoznatim pripadnicima Specijalne brigade Republike Srpske (RS), su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a RS Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Dragomir Parović, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić.

U optužnici Tužilaštva za ratne zločine se navodi da su optuženi 14. jula 1995. unutar, ispred i u neposrednoj okolini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravica, opština Bratunac u BiH, izvršili ubistva bišnjačkih civila.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.