Grupa ultraortodoksnih Jevreja u Istočnom Sarajevu: Progone nas gde god da odemo 1Izvor: N1/F.Z.

Naselje Kula u Istočnom Sarajevu privremeni je dom za 37 stranih državljana, za koje mnogi pretpostavljaju da su pripadnici ultraortodoksne jevrejske grupe Lev Tahor.

Ekipa N1 Sarajevo bila im je u poseti,a razgovarali su o načinu života, odgoju dece, ali i brojnim optužbama na račun njihove zajednice.

Ester je deo Lev Tahora od rođenja. Kaže, za drugi način života ne želi da zna. U Kanadi su imali srećan život. Gledali su, kaže, svoja posla. Proizvodili svoju hranu. A onda su socijalne službe pokucale na vrata. Zbog dece.

„Dolazili su, dolazili, dolazili, pokušavajući da nas nateraju da decu šaljemo u njihove, javne škole. Ali mi znamo da to nije način na koji želimo da ih odgajamo. U našoj svetoj knjizi tako ne piše. Da uče razne stvari poput toga da je čovek nastao od životinje, od majmuna, ja neću dopustiti da moja deca uče takve stvari“, ispričala je Ester.

Život je, kaže Ester, u Kanadi postajao sve teži. Diskriminacija je postala nepodnošljiva. Tri porodice su pozvane, tvrdi, na sud.

„Mi smo znali šta to znači, znali smo da je sledeći korak da nam oduzmu decu i onda smo odlučili da odemo“, dodala je.

A na pitanje, može li se otići iz Lev Tahor zajednice, odgovara, naravno. Bez obzira na to što postoje brojne optužbe nekadašnjih članova o tome da su morali da pobegnu iz tog okrutnog okruženja, spašavajući vlastite živote. Jedan od onih koji iznosi optužbe je i njen rođak.

„On se probudio jednog dana i otišao. Niko ga nije sprečavao. Ako želiš da ideš, idi“, istakla je.

Žene Lev Tahora kažu kako znaju imena onih koji protiv njih, kako one tvrde, šire laži. Razlozi za to su mnogi, a one kažu da je i zbog načina na koji praktikuju veru. Čajeh je Belgijanka koja se Lev Tahoru pridružila sa 24 godine. Priznaje da joj je suprug u Americi, čeka suđenje zbog optužbe za otmicu deteta. Ali, ona kaže, radi se o porodičnom konfliktu, nizu okolnosti i nesporazumu.

„On još čeka suđenje, nema pravo na kauciju, kao da je opasnost po zajednicu, za SAD, ne sme da izađe iz kuće, tamo je dve i po godine, bez opravdanog razloga, nije počinio zločin, on je samo pomogao da se dete spasi od majke i njenih prijatelja koji su ga zlostavljali“, naglasila je Čajeh.

Sada ih progone, kuda god da krenu. Najgore iskustvo imali su, tvrde, u Kurdistanu. Zbog brojnih optužbi na račun njihove zajednice, danima su bili na ispitivanju.

„Pokušali smo da stupimo u kontakt sa Crvenim krstom, organizacijama koje se bave ljudskim pravima, ali uzeli su nam telefone, držali su nas zatočene sa vrlo malo hrane, samo da preživimo, bez kreveta, tuševa, odeće da se presvučemo. Kada su nas pustili, deca su već imala gljivice na nogama prvi put u životu. U subotu poslepodne su nas odveli na aerodrom na način da su nas nosili, držali za ruke i noge, decu su nam uzimali iz naručja, i danas su deca u strahu, pričaju o tome, moja kćerka je povredila ruku jer se grčevito držala za mene”, kazala je Čajeh.

Gde će nakon što napuste BiH, ne žele da otkrivaju. Kažu da se uzdaju u veru da im pokaže pravi put. I dok su žene uglavnom tokom dana zaokupljene decom, muškarci su pretežno na molitvi.

Muškarci molitvu obavljaju u kući pored. Osim stolova i stolica, drugog nameštaja nema. Deca se igraju komercijalnim igračkama, a žene su pripremile hranu.

Izvor: N1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.