Italijanska istraga o „vikend-snajperistima“ ponovo otvorila rane Sarajeva

„Pošto Irina je tek prohodala, moja žena Stana ju je vodila za ruku. I nikad nam nije bilo jasno, zašto je taj neko pucao u metu od 50-60 centimetara, koliko već devojčica od godinu dana ima, a nije pucao u veliku metu, moju ženu koju je puno bilo lakše i pogoditi“, kazao je Irinin otac Samir za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Već tri decenije roditelji ubijene devojčice traže odgovor je li njihova kćerka ubijena slučajno ili radi zabave?

Poslednjih dana njihova tuga ponovo je probuđena izvjštajima italijanskih medija o istrazi koja se vodi u Milanu – o takozvanim „vikend snajperistima“.

Prema navodima listova Il Giorno i La Repubblica, te agencije ANSA, tužitelji istražuju tvrdnje da su bogati stranci tokom rata u Bosni i Hercegovini plaćali ogromne svote novca kako bi pucali na civile u opkoljenom Sarajevu – „iz zabave“.

Iz milanskog tužiteljstva nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa u kojoj fazi je istraga niti protiv koga je eventualno pokrenuta.

Grad pod snajperima

Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dete ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 dece je ranjeno.

Usprkos tome, nijedan snajperist nije odgovarao po ličnoj odgovornosti – ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.

Haški tribunal je u presudama protiv najviših dužnosnika Republike Srpske zaključio da je snajperska kampanja imala jedan cilj – „terorisati civile Sarajeva“.

Florens Hartman, bivša portparolka Haškog tužiteljstva, za RSE kaže da je Haški tribunal bio svestan postojanja „turističkih ekspedicija smrti“.

„Znali smo za to, ne znam kako da to uopšte nazovem. Nismo znali kako je to organizovano. Izuzetno je važno da je pokrenuta pravosudna istraga i da se mora istražiti ko su bili organizatori“, kazala je za RSE Florens Hartman, bivša portparolka Haškog tužiteljstva.

‘Sarajevski safari’: Zločin koji prkosi verovanju

Benjamina Karić, načelnica sarajevske opštine Novo Sarajevo, imala je godinu dana kada je počeo rat. Nakon što je 2022. pogledala dokumentarni film Sarajevo safari, podnela je krivičnu prijavu Tužiteljstvu BiH, a kasnije i italijanskim vlastima.

„Znate, kada čovek samo pomisli na takav monstruozni zločin, kada pomisli da su bogati ljudi dolazili u Sarajevo vikendima kako bi ubijali našu decu, to je nešto najcrnje što ljudski u može i pomisliti“, kazala je Karić za RSE.

Nije dobila nikakav odgovor do sredine 2025. godine. Tada je, putem Ambasade Italije u BiH, poslala dopunu krivične prijave s novim informacijama koje joj je dostavio italijanski novinar Ezio Gavazeni. On se zainteresovao za slučaj i obratio tužiteljstvu u Milanu uz pomoć bivšeg sudije Gvida Salvinija.

„Sve ovo što se dešava u poslednje vreme daje tračak nade da će barem jedan delić pravde biti zadovoljen“, kazala je Karić za RSE.

Svedočanstva i istrage

U nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY) istaknuto je da je snajpersko delovanje imalo za cilj „terorisanje civila u Sarajevu“.

„Sarajevski civili bili su gađani iz snajpera dok su išli po vodu. Iz snajpera se pucalo po deci dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala s roditeljima ili se vraćala kući peške iz škole, dok su vozila bicikle“, rekao je predsedavajući sudija O-Gon Kvon čitajući presudu bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću koji je 2019. godine osuđen na doživotni zatvor.

Tokom suđenja Dragomiru Miloševiću, koji je pred Haškim sudom pravosnažno osuđen na 29 godina zatvora kao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, američki vatrogasac Džon Jordan svedočio je o „strancima koji su plaćali da dođu u Sarajevo i pucaju na civile s položaja srpskih snaga“.

„Lokalno stanovništvo nosilo je određeno oružje i kada se pojavi tip s oružjem koje više izgleda kao da bi trebao loviti vepra u Švarcvaldu [planina u Njemačkoj] nego u urbanoj borbi na Balkanu, znate, kada ga vidite, očito možete reći da je početnik u kretanju po ruševinama. Znate, ako hoda kao patka, oglašava se kao patka, to je patka“, kazao je Jordan u februaru 2007.

Bosansko pravosuđe bez epiloga

Ako tužitelji u Milanu podignu optužnice i dokažu krivicu, to bi bio prvi slučaj u Evropi u kojem se pred sudom odgovara za snajperska ubistva civila u Sarajevu.

U međuvremenu, pravosuđe BiH i dalje „proverava navode“.

Tužiteljstvo BiH je u maju 2021. godine formiralo predmet protiv više osoba nakon objave videa, čiju autentičnost RSE nije mogao potvrditi, u kojem se jedan od snajperista Vojske Republike Srpske hvali kako je nekoga „pogodio pravo u glavu“.

„[Državno] Tužiteljstvo BiH je 2. aprila 2025. ustupilo predmet [nižem] Tužiteljstvu Kantona Sarajevo koji se odnosi na snajpersko delovanje u sarajevskom naselju Nedžarići. Postupajući tužilac aktivno poduzima radnje u cilju provjere navoda iz prijave“, kazala je za RSE Azra Bavčić, portparolka Tužiteljstva KS.

Prema podacima Visokog sudskog i tužiteljskog veća BiH, u zemlji je više od 3.200 nerešenih predmeta ratnih zločina – od čega je gotovo 90 posto „u početnoj fazi“, odnosno nije poznat osumnjičeni ili nije utvrđeno krivično delo.

Više od 150 osumnjičenih nalazi se van BiH, uglavnom u Srbiji i Hrvatskoj.

„Tužilaštvo BiH nije procesuiralo ni sva lica s ‘A liste’ koju im je ustupio Haški tribunal, a koja bi trebala biti prioritet. Danas se ratni zločinci slobodno šeću i susreću sa žrtvama. To vam je i odgovor zašto niko iz BiH do sad nije procesuiran za snajperisanje dece Sarajeva i cele BiH, kao ni oni koji su plaćali da dođu u BiH i zadovolje te svoje životinjske nagone“, kaže za RSE doktor pravnih nauka Enver Išerić.

Sarajevo je bilo u okruženju Vojske Republike Srpske od 1992. do 1995 godine. Tokom 1.425 dana opsade, najduže u modernoj evropskoj historiji, grad je bio pretvoren u smrtonosno stratište.

A prema tvrdnjama iz istrage u Milanu, u to stratište navodno su dolazili bogati stranci iz Italije, Rusije, Kanade i SAD-a – spremni da plate cenu „sarajevskog safarija“.

Italijanski mediji navode i da su bosanske obaveštajne službe tokom rata, s obzirom na to kako je sve bilo organizovano, verovale da iza svega stoji Služba državne bezbednosti (SDB) Srbije i bivši šef srpske tajne službe Jovica Stanišić, koji je osuđen za ratne zločine na 15 godina zatvora pred Haškim tribunalom.