Jutarnji list: Vučić počeo žestok obračun sa Hrvatskom, ali ovo je prava istina – evo koje sve države blokiraju Srbiju

Da je Srbija ispunila ‘tehničke uslove‘ za otvaranje, ponovila je i Evropska komisija ove godine. Ali, za otvaranje ili zatvaranje poglavlja odlučuje se jednoglasno u Savetu EU. A tamo je, bez obzira na snažnu podršku koju Srbiji daje Evropska komisija, Italija, Francuska, Mađarska i neke druge države, i dalje barem osam zemalja koje su rezervisane ili se protive otvaranju tih poglavlja. Te zemlje upozoravaju da je za napredak na svim poglavljima za Srbiju uslov i vladavina prava te normalizacija odnosa s Kosovom. A tu nema napretka, piše hrvatski Jutarnji list.

Prema diplomatskim izvorima iz EU, s kojima je razgovarao Jutarnji, u telima Saveta tokom rasprava o proširenju protiv otvaranja ‘klastera 3‘ sa Srbijom su i Nemačka, Belgija, Nizozemska, sve tri baltičke zemlje, Švedska i Bugarska.

Nisu preterano ‘za‘ ni Finska i Luksemburg, dok se Danska ne izjašnjava jer trenutno predsedava EU, pa se mora ponašati neutralno. Sastanci tela EU su zatvoreni za javnost i ne može se baš tačno preneti ko je za, a ko protiv, jer se tamo ne glasa kao na natecanju za pesmu Eurovizije. Ali, kontakti s nekoliko diplomata koji prenose poruke s takvih sastanaka daju jasnu sliku o tome kako stvari stoje.

Dakle, izvući samo Hrvatsku kao nekog ko ‘blokira Srbiju‘ je u svrhu domaće propagande u Srbiji, iako verojatno ni Hrvatska nije preterano za otvaranje tog klastera u ovom trenutku. Hrvatska na raznim sastancima spominje pitanje nestalih, ali i neprihvatljivu retoriku u Srbiji prema susedima. Ali, daleko od toga da je Hrvatska jedina koja koči Srbiju prema EU.

I dalje postoji teoretska mogućnost da Srbija otvori ovaj klaster i time odblokira pregovore koji su stali još pre tri godine. No, verojatnoća za to je mala, osim ako Vučić i Srbija odjednom ne naprave neki krupni korak oko Kosova i vladavine prava.

Jutarnji je imao uvid u nacrt zaključaka o proširenju, koji bi trebali usvojiti ministri na sastanku Saveta opštih poslova EU 16. decembra. Pripremljeni tekst zaključaka o Srbiji daje jasnu sliku koliko je ta država zapravo daleko od EU, ali i da su stavovi Evropske komisije u korist Srbije daleko od realnosti.

– Savet podseća da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom nastaviti određivati ukupnu dinamiku pristupnih pregovora, piše u tekstu. Zatim, u delu teksta gde se spominje otvaranje klastera 3, podseća se da je i to vezano uz vladavinu prava i Kosovo. Dakle to što je Srbija tehnički ispunila uslove za poglavlja koja inače nemaju važnu vezu s vladavinom prava i odnosima s Kosovom ne znači da se zbog političkih razloga ne mogu blokirati ta poglavlja, jer to omogućuje i pregovarački okvir EU.

Nadalje, isti tekst podsjeća na potrebu usklađivanja Srbije s EU oko pitanja vanjske politike, što uključuje i sankcije protiv Rusije. Ovo je razlog zašto su, primjerice, baltičke zemlje protiv.

Nadalje u tekstu nacrta zaključaka, Savet izražava žaljenje što je Srbija nazadovala na području slobode izražavanja. Upozorava da nije bilo napretka na području pravosuđa i da je napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ograničen. Savet izražava i zabrinutost što Srbija daje državljanstvo ubrzanom procedurom Rusima što smatraju i „potencijalnom opasnošću za sigurnost EU“ s obzirom na to da oni kao srpski državljani mogu putovati bez viza u EU.

Savet takođe upozorava da Srbija mora učiniti više u suočavanju s prošlošću, u otkrivanju istine o nestalima tokom rata, u procesuiranju ratnih zločina te ne veličati ratne zločince i njihove zločine.

Puno je kritika prema Srbiji i zbog nepoštovanja obveza iz dijaloga s Kosovom. To što EU o istom pitanju kritikuje i Kosovo ne umanjuje kršenja dogovora sa strane Srbije. Posebno se spominje potreba da Srbija, skladno sporazumu od 2023., prizna dokumente i simbole Kosova i prestane se protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Savet izražava „duboku zabrinutost“ što Srbija nije preduzela mere protiv odgovornih za nasilje na severu Kosova tokom 2023. godine.

– Nema pravdanja za nasilje. Savet izražava duboku zabrinutost što Srbija još nije ispunila očekivanja za punu odgovornost i duboko žali što nije preduzela dovoljne korake u ovom pitanju, uključujući i kršenje procedura iz dijaloga o međusobnoj pravnoj pomoći – piše u nacrtu ovog dokumenta.

Ovo pitanje je izuzeto važno za brojne zemlje EU iako neke pokušavaju to zataškati. Napad u selu Banjska u jesen 2023. visoki predstavnik EU nazvao je ‘terorističkim napadom‘. Glavni odgovorni za taj napad Milan Radoičić nalazi se u Srbiji, priznao je da je vodio taj napad, ali do sada nije procesuiran.

Srbija nije kaznila ni one koju su u 2023. napali pripadnike KFOR-a, građane i medije na severu Kosova. Odgovarali su samo oni koje je uspela uhapsiti kosovska policija. EU ove događaje smatra najtežim incidentima za sigurnost regije i zato od Srbije očekuje da učini sve kako bi krivci odgovarali. No od Srbije do sada nisu dobili ništa.

EU od Srbije traži i nezavisne istrage o napadima na građane i medije tokom protesta u Srbiji.

Iako ima nekih područja gde se vidi poboljšanja, poput povećanja usklađenosti s spoljnom politikom, finansija, ekonomskih kriterijuma i korišćenju sredstva iz plana rasta, ukupna slika Srbije je daleko od toga da bi mogla omogućiti napredak na putu prema EU. Štaviše, neke diplomate upozoravaju da Evropska komisija ruši vlastiti ugled kada se toliko snažno zauzima za Srbiju. Zato još postoje brojne zemlje članice koje smatraju da Srbija mora više učiniti u ispunjavanju uslova ako želi da uspe na putu prema EU. Hrvatska je za to najmanje kriva.

Da Hrvatska nema ništa protiv članstva Srbije u EU, kada ispuni uslove, govori i podatak da bi danas potpora za ulazak Srbije u EU bila veća među građanima Hrvatske nego među građanima Srbije. A za takvu lošu reputaciju u Srbiji zaslužni su i predstavnici vlasti i njihovi mediji koji nastavljaju negativnu retoriku. I na to upozorava EU i traži od Srbije da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.