Kako je tunel Sozina povezao Crnu Goru – i simbolično i doslovno

Otvaranje u znaku državnog i ekonomskog preporoda

Tunel Sozina je otvorio tadašnji premijer Milo Đukanović, uz prisustvo velikog broja građana. Đukanović je tada izjavio da „infrastrukturne investicije snažno podstiču ekonomski razvoj, jačaju konkurentnost i otvaraju perspektivu novih radnih mesta“. Govor premijera jasno je povezan sa tadašnjim političkim ambijentom – procesom osamostaljenja Crne Gore, koji će kulminirati na referendumu naredne godine.

„U trijumfu našeg pregalaštva možemo sa punim pouzdanjem reći da će konačna obnova crnogorske državnosti biti prirodan epilog stasale svesti i odgovornosti za preporod naše Crne Gore“, rekao je Đukanović, simbolično povezujući infrastrukturni podvig sa političkom emancipacijom.

Detalji gradnje i evropski standardi

Projekat, čija je izgradnja koštala 74 miliona evra, finansiran je najvećim delom iz budžeta Crne Gore i kreditom Evropske investicione banke – drugim po visini koji je ta institucija odobrila za crnogorske infrastrukturne projekte. Tunel je građen po najsavremenijim evropskim standardima, sa vrhunskim bezbednosnim i tehničkim sistemima: protivpožarni rezervoari, SOS niše, kamere, detektori gasa, automatska rasveta i napredna ventilacija.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Simbol nezavisnosti i evropskog puta

Svečano otvaranje tunela neposredno je prethodilo referendumu o nezavisnosti, održanom u maju 2006. godine. Samo godinu dana kasnije, Đukanović je na proslavi Dana državnosti 13. jula izjavio da očekuje brzo međunarodno priznanje Crne Gore, što se i desilo kada su Ujedinjene nacije 12. jula 2006. formalno primile Crnu Goru u članstvo. Iz tadašnje perspektive, infrastrukturni razvoj bio je ključan argument u prilog održivosti nove države.

Dve decenije kasnije – tunel i dalje kičma crnogorskog saobraćaja

Danas, 20 godina nakon otvaranja, tunel Sozina i dalje predstavlja jedan od najvažnijih saobraćajnih objekata u Crnoj Gori. Njegova funkcija u povezivanju centralnog i južnog dela zemlje ostaje neizostavna. Putarina se i dalje naplaćuje, a tunel je odoleo testu vremena kao tehnički pouzdano rešenje.

Milo Đukanović, koji je tada simbolizovao proces obnove crnogorske državnosti, u međuvremenu je više puta obavljao funkcije premijera i predsednika Crne Gore, sve do 2023. godine, kada je izgubio predsedničke izbore od Jakova Milatovića, čime je okončana njegova dugogodišnja dominacija crnogorskom politikom.

Tunel Sozina ostaje trajan simbol epohe u kojoj je Crna Gora trasirala svoj samostalni put – infrastrukturno, politički i identitetski.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije (ChatGPT- 4o) i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.