Bombardovanje SRJ moglo je biti izbegnuto pre više godina kada su predstavnici albanskih političkih partija sa Kosmeta tražili da u direktnim razgovorima sa vlastima u Srbiji razgovaraju o rešavanju kosovske krize.
Bombe i rat su mnogo manje zlo od onoga koje nas može snaći ako udarimo jedni na druge iz bilo kog razloga, izjavio je Dušan Mihajlović u intervjuu za list Danas 1999. godine.
Dati Kosovu status pojačane državnosti i, nakon prelaznog perioda, izdvojiti ga na bilo koji način iz sastava Srbije i omogućiti da se na taj prostor iskrcavaju snage NATO, ma kako se one zvale.
Savezno ministarstvo za inostrane poslove objavilo je 18. maja 1999. godine Ed Memoar o korišćenju nehumanog oružja u agresiji NATO na SRJ.
Dok nije počelo bombardovanje Jugoslavije, mislila sam da je medijski rat gori od klasičnog rata. Bila sam u zabludi. To je samo zato što nisam znala da postoji ovo novo oružje, ovo koje je lišeno svake vojničke časti.
Usled raspada elektroenergetskog sistema u zemlji, 4. aprila 1999. godine list Danas nije izašao. Budući da se tada pripremao u Beogradu, a štampao u Novom Sadu, rokovi su, u odnosu na druge listove, bili značajno skraćeni.
Dan nakon bombardovanja zgrade Radiotelevizije Srbije 23. aprila 1999. godine, procenjivalo se da je bilo „desetak“ poginulih, dok je 18 radnika bilo ranjeno.
Tokom četvrte nedelje NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 17. aprila, poginula je trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice.
Naši neprijatelji, koji sebe smatraju hrišćnima, na svoj Vaskrs, po svom kalendaru, izazvali su nas na „tucanje“ bombama umesto šarenim vaskršnjim jajima, pisao je Danas pre tačno 20 godina u tekstu „Bombastično vaskrsenje“.
Varadinski most između Novog Sada i Petrovaradina, podno Petrovaradinske tvrđave, srušen je sa dva projektila oko pet sati ujutru, pisao je „Danas“ 2. aprila 1999. godine.
Stotine civilnih žrtava, desetine stradalih vojnika, pogođenih objekata i naselja, obustava rada škola i fakulteta, gužve u skloništima, nestašica hleba, obeležili su prvu nedelju NATO agresije u SR Jugoslaviji 1999. godine.
Vazdušni udari NATO na Jugoslaviju mogli bi da počnu već večeras ukoliko specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk “u poslednjem trenutku” ne uspe da ubedi predsednika Slobodana Miloševića da prihvati sporazum iz Rambujea, javlja agencija Rojters, pozivajući se na izjavu neimenovanog izvora, pisao je Danas 24. marta 1999. godine.
Ovo je dan odluke kada će se videti da li će Srbi prihvatiti sporazum ili će se suočiti sa bombardovanjem, rekao je Filip Riker, potparol američkog posrednika Kristofera Hila, pisao je Danas 17. marta 1999. godine.
NATO najavio bombardovanje ciljeva u Srbiji kako bi primorao predsednika SRJ Slobodana Miloševića da potpiše politički sporazum iz Rambujea, pisao je Danas početkom marta 1999. godine.
Iako je najavljen mirovni sporazum, od okončanja razgovora u Rambujeu oko 10.000 ljudi na Kosovu moralo je da napusti svoje domove zbog obnovljenih sukoba, pisao je Danas prvih dana marta 1999. godine.
