Ko je Siniša Karan, kandidat Dodikovog SNSD-a za predsednika RS?

„Mi ćemo predložiti to koalicionim partnerima i naš predlog biće ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Siniša Karan. Treba da se dogovorimo oko toga“, dodao je Dodik.

Podsetimo, na sednici Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koja je održana u ponedeljak, doneta je odluka da ova stranka ipak izađe na prevremene izbore za predsednika Republike Srpske.

„SNSD treba da izađe na prevremene izbore za predsednika RS da bi se sprečio pokušaj devastacije i destabilizacije RS“, rekao je Milorad Dodik.

Ko je Siniša Karan?

Siniša Karan je u novoj neustavnoj vladi RS Save Minića koja je izglasana početkom septembra na posebnoj sednici NSRS postavljen za ministra za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske nakon što je više godina proveo kao prvi čovek MUP-a RS.

Do izbora premijera i nove entitetske vlade, podsetimo, došlo je nakon što je parlament RS prihvatio ostavku premijera Radovana Viškovića, prenela je Radio Slobodna Evropa.

Savu Minića je predložio Milorad Dodik, iako za to nema ustavna ovlašćenja, jer mu je mandat oduzela Centralna izborna komisija (CIK) BiH. Prema Ustavu ovog entiteta, mandatara treba da predloži predsednik RS.

CIK je, podsetimo, Dodiku oduzeo mandat, jer je Sud BiH, početkom augusta, izrekao pravosnažnu presudu kojom je osuđen na godinu dana zatvora (kaznu je otkupio novčanom uplatom) i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.

Nakon toga, CIK BiH je raspisala prevremene izbore za predsednika RS za 23. novembar.

Karan, koji je godinama član najužeg kruga oko Dodika i jedan od zvaničnika kojem je SNSD prošle godine naložio da formiraju radnu grupu sa zadatkom da sastave plan za secesiju RS iz Bosne i Hercegovine, pisala je RSE.

To je, između ostalog, istaknuto i u obrazloženju Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD koje je 17. januara Karana, kao deo secesionističke grupe koja je napisala plan secesije za Dodika stavilo na „crnu listu“.

U saopštenju OFAC-a još je istaknuto da se Karan i generalni sekretar Vlade RS Dalibor Panić sankcionišu zbog učestvovanja u organizaciji obeležavanja neustavnog Dana RS.

Ove godine je umesto Dodika, koji nije učestvovao u obeležavanju nesutavnog praznika 9. januara, jer je bio na kućnom oporavku nakon operacije jednjaka, govorio Karan koji je kazao kako u „RS slave svoju državnost“.

Pritom je ponavljao teze Dobrice Ćosića kako su Srbi bitke dobijene u ratu gubili u miru, no to su u konačnici ispravili uspostavivši 1992. godine RS „kao državu u punom kapacitetu“, pisala je Al Jazeera Balkans.

Karan, nekada sarajevski student politikologije i banjalučki doktor pravnih nauka, pisao je Klix.ba, prvi je Dodikov operativac na pitanjima unutrašnjih poslova i ustavno-pravnih pitanja.

Karan je bio predsednik komisije za sprovođenje referenduma o 9. januaru kao Danu Republike. Nelegalni referendum je sproveden 25. septembra 2016. To je potvrdio Ustavni sud BiH koji je dva puta proglasio neustavnim Dan RS-a.

Uprkos činjenici da je bio šef za sprovođenje referenduma i da je Tužilaštvo BiH podiglo optužnicu protiv njega, kao osumnjičenog, i još nekoliko osoba, sve je propalo. Karan je oslobođen što mu je dalo, piše Klix.ba, vetar u leđa da nastavi sa sprovođenjem plana secesije.

Iza Karana je veoma biografija koja pokazuje da je decenijama profesionalno vezan za policiju i obaveštajne strukture. Radio je od Kupresa, preko Sarajeva do Banjaluke.

Od 1985. do 2008. radio je u organima unutrašnjih poslova na radnim poslovima i zadacima komandira stanice policije Kupres, sekretara SUP-a Kupres, načelnika Odeljenja kriminaliteta SJB Centar Sarajevo, načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta MUP-a Republike Srpske, Načelnika krivičnih istraga SIPA-e i načelnika Finansijsko obaveštajnog odeljenja SIPA-e.

Od 2008. godine bio je zaposlen u Službi predsednika Republike Srpske gde je obavljao poslove savetnika predsednika, a od 2009. do 2019. godine, bio je na funkciji Generalnog sekretara predsednika. Od januara 2019. godine obavljao je poslove generalnog sekretara Vlade RS-a. Od decembra 2022. izabran je za Ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske.

U njegovoj biografiji se nalaze i kontroverze i optužbe, naročito kada je reč o ratnom periodu i ulozi u bezbednosnim strukturama, piše Bosna.hr.

„Najveće senke nad Karanovom biografijom tiču se njegove uloge tokom rata u Bosni i Hercegovini. Karan se nalazi na takozvanom ‘spisku 810 imena’ koji je objavila Komisija za Srebrenicu, a koji navodi pojedince dovodene u vezu s genocidom u julu 1995. godine. Iako protiv njega nikada nije pokrenut formalni postupak, činjenica da se njegovo ime našlo na ovom spisku izaziva zabrinutost i sumnju“, navodi ovaj portal.

Prema dostupnim podacima, piše Bosna.hr, Karan je u to vreme bio povezan s policijskim strukturama na području Bijeljine, gde su zabeleženi brojni zločini nad bošnjačkim stanovništvom.

Karan je jedan od najglasnijih negatora genocida i protivnika rezolucije UN-a kojom je genocid u Srebrenici proglašen nesporivom istorijskom činjenicom.

Oženjen je i otac je jednog deteta.