Koliko će udaljavanje od vizne politike EU koštati Crnu Goru?

Crna Gora, koja je najozbiljniji kandidat za članstvo u EU, obavezala se da će postepeno uvesti vize svim zemljama kojima ih je uvela Unija.

Do kraja prošle godine tih zemalja bilo je 11. U međuvremenu je njihov broj porastao.

Evropska komisija je sredinom februara upozorila Crnu Goru da do kraja meseca povuče odluku o ukidanju bezviznog režima za Saudijsku Arabiju i Bahrein.

U suprotnom, rizikuje da ne dobije deo sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Međutim, Crna Gora to nije učinila.

Vlada je 19. februara saopštila da je trenutno u njenom ekonomskom interesu bezvizni režim za većinu od 11 zemalja, ističući kao razlog priliv turista i investicije iz tih zemalja.

Iz Ministarstva evropskih poslova su za RSE kazali da Crna Gora neće izgubiti sredstva iz Plana rasta, nego da će 4,63 miliona evra iz evropskih fondova biti na raspolaganju „nakon sprovođenja ove mere“.

Udaljavanje od vizne politike EU

Udaljavanje od evropske vizne politike počelo je krajem prošle godine odlukom da se Bahrein i Saudijska Arabija dodaju na listu zemalja čijim državljanima nije potrebna viza za Crnu Goru iako su im potrebne za ulazak u EU.

Odluci je prethodila poseta crnogorskog premijera Bahreinu.

Evropska komisija je 13. februara zatražila da Crna Gora do kraja meseca ukloni ove dve zemlje sa liste.

Vlada je istog dana održala sednicu sa temom vizne politike.

Međutim, nije poništila odluke za Bahrein i Saudijsku Arabiju, nego je sa ‘zelene’ liste skinula ostrvsku državu u blizini Australije – Vanuatu.

Vlada je na istoj sednici donela odluku da se i stanovnicima Egipta, Kazahstana, Uzbekistana, Jermenije i Ujedinjenih Arapskih Emirata ponovo omogući da bez viza borave u zemlji tokom sezone.

Šta kažu u Vladi?

Vlada neusklađivanje sa viznom politikom EU opravdava ekonomskim interesima u turizmu, koji čine 26 odsto crnogorskog BDP-a.
U tu svrhu naveli su broj turista koji posećuju Crnu Goru iz zemalja za koje se traži uvođenje viza.

Kako su saopštili 19. februara, Crnu Goru godišnje poseti 230.000 ruskih a 320.000 turskih posetilaca, kao i 15.000 ljudi iz Azerbejdžana.

Za Kinu su naveli da učestvuje u infrastrukturnim projektima a za četiri bliskoistočne zemlje sve više investicija.

Kao dokaz posvećenoti evropskim integracijama navode da su se uskladili sa spoljnom politikom EU uvodeći sankcije Rusiji 2022.

U saopštenju se dodaje se ta odluka negativno odrazila na crnogorski turizam.

Iz Vlade poručuju da će tražiti rešenja koja će zadovoljiti i ekonomske interese i obaveze u procesu pristupanja, uključujući postepeno ukidanje bezviznog režima.

Iz Ministarstva turizma, čija je ministrka Simonida Kordić tražila da se što pre donesu odluke o bezviznom režimu trećim zemaljama, RSE-u je rečeno da je bitno da se sprovedu bezbednosni standardi EU kada su u pitanju dolasci iz tih zemalja.

Inače, mere sezonskog ukidanja viza nisu u skladu sa evropskim propisima.

Isplata miliona na čekanju

Podgorica se na postepeno ukidanje bezviznih režima trećim zemaljama obavezala Reformskom agendom Plana rasta, paketom pomoći zemljama regiona od šest milijardi eura, od kojih je Crnoj Gori namenjeno 383,5 miliona.

Ta pomoć je podeljena u tranše a pre isplate procenjuje se stepen ispunjavanja uslova za dobijanje novca.

Evropska komisija može suspendovati ili odbiti isplatu dela novca.

„Crna Gora je pristala da svake godine sa svoje liste bezviznih zemalja uklanja zemlje kojima je potrebna viza za ulazak u EU“ i time se uskladi sa evropskom viznom politikom“, kazali su iz Delegacije EU za RSE.

Na pitanje kako će se neispunjavanje obaveza u ovom delu odraziti na isplatu sredstava iz Plana rasta, iz Ministarstva evropskih poslova su za RSE pojasnili da, prema evropskim regulativama, država može iskoristiti tzv. pravilo fleksibilnosti.

To znači da ako neki reformski koraci nisu završeni do kraja 2024, može ih sprovesti u dodatnom roku do 24 meseca, a da pritom ne izgubi predviđena sredstva, kazala je pomoćnica ministarke Gordana Despotović Đekić.

„Odnosno, sredstva će biti isplaćena čim se planirani rezultati ostvare. Dakle, Crna Gora neće izgubiti planirana sredstva, već će 4,63 miliona evra iz evropskih fondova biti na raspolaganju nakon sprovođenja ove mere.“

Šta kaže Evropska komisija

Evropska komisija je u poslednjem izveštaju konstatovala da je vizna politika Crna Gore i dalje neusaglašena sa evropskom.

Usaglašavanje sa listom EU je neophodno, „naročito za treće zemlje koje predstavljaju neregulisani migracioni i bezbednosni rizik“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju je pohvaljena prošlogodišnja odluka vlasti da se Uzbekistanu uvedu vize.

Međutim, ni ta pohvala više ne stoji jer je Vlada ovog meseca odobrila bezvizni režim za tu zemlju.