Milorad Dodik pred zidom: Da li se bliži kraj političke karijere lidera Republike Srpske?

Njegova politika konstantne konfrontacije s institucijama BiH i podrivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma doveli su ga u situaciju gde se politička karijera može suočiti s neizbežnim krajem. Dodikovi poslednji potezi, uključujući najavu donošenja novog ustava RS-a, dodatno su eskalirali političku krizu, piše Forbs.ba.

Prema poslednjim informacijama, predstavnici opozicije u Narodnoj skupštini RS-a tvrde da imaju dovoljno ruku da spreče usvajanje ovog ustava, što bi za Dodika značilo ozbiljan politički poraz. N1 je izvestio kako su opozicione partije odlučne u zaustavljanju ove inicijative, smatrajući je direktnim napadom na ustavni poredak i teritorijalni integritet BiH.

Kako je Dodik došao do zida?

Dodikova politička karijera obeležena je radikalizacijom i oštrim nacionalističkim stavovima. Od nekadašnjeg umerenog političara, koji je imao podršku Zapada, Dodik je postao simbol separatizma i političke destabilizacije. Njegovo otvoreno odbijanje odluka Ustavnog suda BiH, blokade na nivou državnih institucija i pretnje secesijom učinile su ga glavnim remetilačkim faktorom u zemlji.

Sankcije SAD-a i Velike Britanije dodatno su oslabile njegovu poziciju. Finansijski pritisak na RS raste, a međunarodne finansijske institucije sve manje su spremne na saradnju s entitetom pod Dodikovom vladavinom.

Stručnjaci upozoravaju da iako Dodikove pretnje secesijom često imaju karakter političkog teatra za pridobijanje podrške unutar RS-a, njihova dugoročna destabilizacija nije zanemariva. Njegovo insistiranje na podelama dodatno je produbilo etničke tenzije i otežalo bilo kakav napredak ka evropskim integracijama.

Šta dalje?

Ako opozicija u RS-u uspe zaustaviti usvajanje novog ustava, to bi moglo označiti početak kraja Dodikove političke dominacije. Nadalje, pravosudni postupci protiv njega zbog optužbi za urušavanje ustavnog poretka mogli bi ga dodatno marginalizovati.

S obzirom na to da Milorad Dodik više nema ni bezrezervnu podršku Moskve, a odnosi sa Beogradom sve više osciliraju, njegovi politički manevri postaju sve rizičniji. Budućnost RS-a i BiH sada više nego ikada zavisi od unutrašnje političke stabilnosti i sposobnosti institucija da održe ustavni poredak.

Dodikova politička sudbina sada je u rukama kako domaćih aktera, tako i međunarodne zajednice koja pomno prati razvoj događaja. Da li će uspeti zadržati vlast ili će se suočiti s konačnim političkim porazom? Odgovori na ta pitanja mogli bi odrediti budućnost cele Bosne i Hercegovine.