Moguće poništenje Šmitovog Izbornog zakona: Sudija izvestilac Ustavnog suda BiH pripremio odluku za plenarnu sednicu 1Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Sudija izvestilac Ustavnog suda BiH pripremio je nacrt odluke koja se odnosi na izmene Ustava FBiH i Izbornog zakona BiH koje je 2. oktobra nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit, piše Istraga.ba.

Ovaj nacrt bi trebao biti razmatran na plenarnoj sednici Ustavnog suda BiH, zakazanoj za 1. i 2. decembar. No, deo međunarodnih zvaničnika, svesnih da bi Ustavni sud BiH mogao odlučiti da su Šmitove nametnute odredbe suprotne Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava, sada pokušava isposlovati “odlaganje odlučivanja”.

“Razlog je formiranje vlasti. Ukoliko Ustavni sud prihvati zahtev člana Predsedništva BiH Željka Komšića i Šmitove odredbe proglasi neustavnim, a postoji velika šansa da to bude urađeno, dovodi se u pitanje formiranje vlasti u kojoj će neizbežan partner biti HDZ BiH.

Stoga deo zapadnih diplomata nastoji da isposluje da se odluka o Komšićevom zahtevu razmatra na nekoj od narednih plenarnih sednica, a ne na sednici koja bi trebala biti održana za petnaest dana”, kazao je za Istraga.ba jedan diplomatskih izvora.

Prema informacijama iz Ustavnog suda BiH, mera osiguranja koju je tražio Željko Komšić neće biti prihvaćena, jer se računa na skoro odlučivanje o meritumu. A upravo odluka o meritumu bi mogla biti suprotna očekivanjima međunarodnih zvaničnika koji su, poput američkog diplomate Gabrijela Eskobara, tvrdili da “ne vide razloge zbog kojih bi Ustavni sud” prihvatio Komšićev zahtev.

Razloga za prihvatanje Komšićevog zahteva je mnogo, navodi se.

Prvo, Šmit je nametnuo skoro identičnu odredbu u Ustav FBiH koju je već ranije osporio Ustavni sud BiH. Odredbe se odnose na izbor predsednika i potpredsednika Federacije BiH.
Ustavni sud BiH je 2015. utvrdio da član IV.B. 1. član 2. st. 1. i 2. nije u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava.

“U izboru predsednika i dva potpredsednika Federacije Bosne i Hercegovine, najmanje trećina delegata iz klubova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata u Domu naroda mogu kandidovati predsednika i dva potpredsednika Federacije Bosne i Hercegovine.

Izbor za predsednika i dva potpredsednika Federacije Bosne i Hercegovine zahteva prihvatanje zajedničke liste tri kandidata za predsednika i potpredsednike Federacije, većinom glasova u Zastupničkom domu, a zatim i većinom glasova u Domu naroda, uključujući većinu kluba svakog konstitutivnog naroda”, glase odredbe Ustava FBiH za koje je Ustavni sud BiH utvrdio da nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Obrazlažući svoju Odluku, Ustavni sud BiH navodi da “iz navoda podnositelja proizilazi kako je osporenim odredbama ustava entiteta u odnosnu na Ostale u odnosu na pravo da budu kandidovani te eventualni izabrani uspostavljena diskriminacija”.

Dakle, Ustavni sud BiH je utvrdio da su odredbe Ustava FBiH kojima se Ostalima ne omogućava kandidovanje za predsednika i potpredsednika Federacije BiH suprotne Konvenciji o zaštiti ljudskih prava.

Osporene odredbe visoki predstavnik je promenio, ali je suština ostala ista.

“Bilo koja skupina od jedanaest delegata iz svakog od klubova konstitutivnih naroda u Domu naroda može predložiti kandidata iz reda odgovarajućeg konstitutivnog naroda, pod uslovom da svaki delegat može podržati isključivo jednog kandidata. Svi kandidati mogu biti izabrani u skladu s ovim članom ili na mesto predsednika ili na mesto dopredsednika Federacije”, glasi odredba Ustava FBiH koju je na dan Opštih izbora nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit.

Dakle, Šmit je svojom odlukom obespravio građane BiH koji se izjašnjavaju kao Ostali, zbog čega je ranije Ustavni sud BiH slične odredbe ocenio neustavnim i neusaglašenim sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava.

Nadalje, ono što bi moglo biti problematizovano odlukom Ustavnog suda BiH su i popisi stanovništva. Visoki predstavnik je, naime, odredio da se zakonodavna vlast u Federaciji BiH (Dom naroda FBiH) konstituiše po popisu iz 2013. dok je za formiranje izvršne vlasti (Vlada FBiH), propisao primenu popisa iz 1991. U oba slučaja, Šmit je išao u korist HDZ-u BiH.
Ustavni sud BiH je već ranije osporavao odluke OHR-a.

U pitanju je odluka U 9/09 kojom je Ustavni sud BiH osporio odredbu Statuta Grada Mostara koju je prethodno nametnuo bivši visoki predsstavnik Pedi Ešdaun.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.