Može li ponovno brojanje glasova uticati na ishod izbora za predsednika RS?

Upravo na tom mestu 23. novembra posmatrač opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) Sanjin Ćetojević prijavio je slučaj biračice koja je došla da glasa u večernjim satima.

U biračkom spisku, međutim, već je bilo označeno da je njen glas evidentiran. I ne samo njen, već i od supruga i kćerke.

„Na moju intervenciju utvrdili smo da su potpisani i ona, njen muž i njena kćerka. Tada sam pitao gospođu da li je možda u jutarnjim časovima bila s njima na glasanju jer sam video da su oni potpisani. Međutim, gospođa mi je rekla da se oni (suprug i ćerka) nalaze u Francuskoj i da nikako nisu mogli biti na glasanju“, kaže Ćetojević za Radio Slobodna Evropa.

Slučaj je prijavljen policiji i tužilaštvu.

„Ustanovili smo da se radi o krađi identiteta i da je neko glasao umesto tih ljudi“, dodaje on.

Na biračkom mestu „Laktaši 8“ Siniša Karan, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, osvojio je 303 glasa, a Branko Blanuša, kandidat SDS, 138.

I prema preliminarnim rezultatima, na izborima za predsednika RS pobedio je Karan, a njegova prednost u odnosu na Blanušu iznosi tek oko dva posto.

Analitičari za Radio Slobodna Evropa ističu da zbog tako male razlike svako „sporno“ biračko mesto može uticati na konačni rezultat.

Na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske glasalo je nešto manje od 450.000 birača, od ukupno registrovanih 1,2 miliona glasača.

Odlukom Centralne izborne komisije BiH od 8. decembra, u Laktašima, Doboju, Zvorniku, Loparama i Ugljeviku biće ponovo prebrojano više od 16.000 glasova. Od tog broja, Karanu je pripalo više od 11.000.

Opozicija traži ponavljanje izbora u tri grada, Zvorniku, Laktašima i Doboju, tvrdeći da je Blanuša oštećen za oko 15.000 glasova.

Iz SNSD-a za RSE nisu želeli da komentarišu optužbe. U javnosti tvrde da je pobeda Karana „regularna“.

Transparency BiH čeka odgovor na primedbu za više od 8.000 glasova

Iz Transparency Internationala BiH za RSE navode da još nisu dobili odgovor od CIK-a BiH na njihov službeni zahtev upućen nakon izbora, u kome traže proveru 40 biračkih mesta, u Doboju, Laktašima i Zvorniku.

Damjan Ožegović iz te organizacije kaže kako je na tim mestima „vidljiva neuobičajeno visoka izlaznost u odnosu na prosek, u pojedinim slučajevima i preko 80 ili čak 90 posto“.

„Tih spornih 40 biračkih mesta zajedno čine razliku od oko 8.500 glasova, što je trenutno približno razlici između dva prvoplasirana kandidata na ovim izborima. Na isti način bi se mogla proveriti i druga biračka mesta u RS“, rekao je Ožegović.

Ističe da Transparency traži i analizu podataka o izlaznosti, sumnjajući u primere „zbijenog glasanja“.

„To se smatra statistički malo verovatnim u realnim uslovima. Centralna izborna komisija objavila je podatke o izlaznosti u 12, 15 i 19 časova. Kada se uradi takozvana deskriptivna analiza distribucije glasova, što je zapravo standardno međunarodno priznati alat statističko-izborne forenzike, postaje evidentno naglo povećanje razlika u glasovima upravo pri rastu izlaznosti“, naveo je Ožegović.

Šta kažu u CIK-u BiH?

Iz Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o izbornim nepravilnostima.

Međutim, članovi CIK-a, na sednici 8. decembra naveli su da je odluka o ponovnom brojanju glasova donesena na osnovu izveštaja kontrole izbornih rezultata, te prijava nepravilnosti koje treba da se provere.

Na istoj sednici, članica CIK-a Irena Hadžiabdić navela je da je Komisija utvrdila kako je glasanje bez identifikacionog dokumenta zabeleženo na 106 biračkih mesta.

Hadžiabdić je upozorila i na slučajeve u Brčko Distriktu, gde nedostaju birački spiskovi.

Željko Baklar, član CIK-a, rekao je da je na jednom biračkom mestu „impozantan“ broj ljudi, koji su glasali bez identifikacionog dokumenta.

„Radi se o skoro 500 ljudi kad govorimo o gradovima i opštinama. Radi se sigurno o nepravilnostima koje su učinjene od strane izborne administracije“, rekao je Bakalar.

Najavljeno je i da će grafolog kriminalističke struke raditi grafološki ispitivanje potpisa na oko 100 biračkih mesta.

Na osnovu rezultata ponovnog brojanja, CIK-BiH će, kako je najavljeno, odlučivati o eventualnom ponavljanju izbora na nekim biračkim mjestima.

Rok za potvrđivanje rezultata za predsednika RS je 23. decembar, s mogućnošću produženja do 7. januara, ukoliko su provere složene.

Grafološko istraživanje „alat za otkrivanje prevare“

Bivši član CIK‑a Vehid Šehić za RSE objašnjava da grafološko veštačenje zahteva metodološku preciznost i vreme, kako bi se utvrdio eventualni falsifikat potpisa na biračkom mestu.

Ističe kako je to „važan alat“ koji treba primeniti u borbi protiv eventualnih izbornih prevara i na nedavno održanim izborima za predsednika RS.

„Izvodi iz centralnog spiska se označavaju na mestima sumnje, potom se poziva birač čije se ime nalazi na spisku da da uzorke potpisa. Potpisuje se na tri načina, ukoso, pravo i varijacije, na osnovu kojih ovlašćeni grafolog utvrđuje da li je potpis autentičan ili falsifikovan. Zatim se izdaje nalaz i mišljenje“, objašnjava.

Šehić podsjeća da se zloupotrebe „dešavaju iz izbornog ciklusa u ciklus“, te da je i „golim okom“ neretko vidljivo kada su potpisi „zadebljani, neprirodni i ponovljeni“.

Mogu li nove tehnologije umanjiti sumnje u neregularnosti?

CIK BiH od oktobra sprovodi proces nabavke novog sistema za biometrijsku identifikaciju birača i automatsko skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima.

Primena novih tehnologija očekuje se već na opštim izborima u Bosni i Hercegovini 2026. godine.

Sanjin Ćetojević, koji je već u nekoliko izbornih ciklusa posmatrač na biralištima u Laktašima, za RSE kaže kako očekuje da nove tehnologije mogu doprineti poboljšanju procesa, ali da uz skenere i otiske prstiju, na birališta treba uvesti i video-nadzor.

Pored toga, kaže, posmatrači će morati da zadrže bitnu ulogu.

„Posmatrači će morati da imaju ulogu sprečavanja kupovine glasova u okolini biračkih mesta, pritisaka na birače, paralelnih biračkih spiskova. Ponovo će to biti jedan lavovski, rovovski posao za opoziciju“, istakao je.

Projekat vredan 45 miliona evra obuhvatiće više od 6.000 biračkih mesta, a cilj je povećati transparentnost, sigurnost i poverenje građana u izborni proces.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit nametnuo je izmene Izbornog zakona koje omogućavaju ovu reformu, a sredstva su osigurana iz dobiti Centralne banke BiH.

Pilot projekat je već sproveden na lokalnim izborima 2024. godine.