Pet zašto o aktuelnoj krizi u BiH

Među njima je i ona o raspisivanju referenduma, zakazanog za kraj oktobra, na koji je vlast u RS pozvala građane da se izjasne prihvataju li odluke visokog predstavnika, Suda i Centralne izborne komisije (CIK) BiH, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Takođe, usvojen je set zaključaka kojima Skupština RS „odbacuje“ presudu Suda BiH i odluku o oduzimanju mandata Dodiku.

Dodik je, takođe, predložio novog premijera, iako više nije predsednik, a Skupština RS izabrala novu vladu.

Sud BiH osudio je početkom augusta pravosnažno Dodika, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, nakon čega mu je oduzet predsednički mandat.

Centralna izborna komisija raspisala je prevremene izbore za predsednika RS za 23. novembar.

Kako je entitet RS ostao bez predsednika?

Nakon što je Dodik osuđen na godinu zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanje javne funkcije, 18. augusta mu je oduzet mandat.

Izborni zakon BiH predeviđa da mandat izabranom zvaničniku prestaje „danom pravosnažnosti sudske presude kojom je osuđen na kaznu zatvora od šest meseci ili duže“.

Dodik je bez mandata ostao nakon presude Suda BiH zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita.

Osuđen je za potpisivanje predsedničkih ukaza, kojim je proglasio važećim dva neustavna zakona RS, koje je visoki predstavnik prethodno poništio.

Radi se zakonima o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i neprimenjivanju odluka visokog predstavnika na teritoriji entiteta RS-a.

Dodik je iskoristio zakonsku mogućnost da otkupi jednogodišnju zatvorsku kaznu, a iako više nema pravo na predsedničku funkciju, i dalje istupa kao predsednik RS.

Zašto je referendum o Dodiku nelegalan?

Narodna skupština RS raspisala je za 25. oktobar referendum na kome bi se građani trebali izjasniti prihvataju li odluke Suda BiH, CIK-a i visokog predstavnika.

Referendumsko pitanje glasi: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika RS, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku RS Miloradu Dodiku?“

Ustav BiH ne predviđa mogućnost da entiteti samostalno raspisuju referendume o odlukama državnih institucija, što je potvrdio i Ustavni sud BiH u nekoliko ranijih odluka.

Odluka krši zakone BiH koji obavezuju na poštovanje sudskih presuda i predviđaju zatvorske kazne za njihovo nepoštovanje.

Referendume, za koje je potrebna odluka entitetskog parlamenta, može osporiti Ustavni sud BiH na zahtev nekoliko ovlašćenih predlagača.

Zbog čega je sporna nova Vlada RS?

Nakon što je Dodiku oduzet mandat, ostavku je podneo i entitetski premijer Radovan Višković.

Entitetska skupština je potom izglasala novu Vladu, predvođenu Savom Minićem, na premijerskoj poziciji.

Nova entitetska Vlada nema ustavno uporište, obzirom da Ustav RS predviđa da mandatara predlaže entitetski predsednik.

Koje su posledice po Dodika ukoliko se ne povuče?

Ako se Dodik ne povuče, može se suočiti s novim krivičnim prijavama, većim pritiskom pravosuđa i dodatnim sankcijama.

Prema Krivičnom zakonu BiH, neizvršenje odluka državnog Suda za sobom povlači zatvorsku kaznu, od šest meseci do pet godina zatvora.

Predsednik RS-a, među ostalim, predlaže premijera, saziva sednice Vlade i predlaže suce Ustavnog suda RS.

Advokat Vlado Adamović ranije je rekao za RSE da Dodikovi potpisi više nisu pravno važeći i da bi svaki novi potpis mogao biti krivično delo.

Opozicioni poslanik u Skupštini RS Nebojša Vukanović prijavio je Dodika za lažno predstavljanje. Za to delo zaprećena je novčana kazna ili zatvor do godinu dana.

Šta kaže zakon o pitanju nepostajanja vlasti u entitetu?

Predsednik RS bit će izabran na prevremenim izborima zakazanim za 23. novembar.

Do tada, entitet je u pravnom vakuumu, jer nije jasno ko zamenjuje predsednika. Iako postoje dva potpredsednika, oni nemaju ovlašćenja, osim ako ih predsednik ne prenese.

Ustavom i zakonima RS nije izričito propisano šta u slučaju kada sud zabrani obavljanje dužnosti predsedniku ovog entiteta.

Nije jasno ni definisano ni ko u drugim, iznenadnim okolnostima preuzima dužnost predsednika.

Kada je reč o Vladi RS, prema zakonu je trebala ostati u tehničkom mandatu nakon ostavke premijera, sve dok novi predsednik RS ne predloži mandatara za saatav nove vlade.

Opšti izbori BiH planirani su u oktobru 2026. godine.