foto (BETAPHOTO/European Parliament/Philippe BUISSIN)Član Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Tonino Picula izjavio je da su mnoge države sinonim za složenost, a da je Bosna i Hercegovina postala i sinonim za stagnaciju i za blokade.
„Činjenica je da se u BiH političari ne mogu dogovoriti ni oko čega i zbog tih blokada zemlja već neko vreme gubi i vreme i novac, ali ono što je najgore, gubi mlade ljude koji masovno odlaze iz zemlje“, rekao je Picula za sarajevski Avaz.
Po nekim projekcijama, naglasio je, BiH je u svetskim razmerama izložena najvećem riziku od gubitka stanovništva, koje, kako je ocenio, više nema strpljenja čekati da se situacija u zemlji popravi.
Govoreći o evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, Picula je naveo da u periodu kada je napredak Crne Gore i Albanije očigledan, BiH nikako da se odvoji od vlastite, dejtonske sene.
„Severna Makedonija je, nažalost, blokirana uglavnom izvana, od svojih suseda, Grčke, pa sada i Bugarske, za razliku od BiH, koja je blokirana iznutra“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, mada je Brisel pre skoro dve godine “pružio ruku BiH”, ta država je još na početku svog evropskog puta, jer, kako je ocenio, u BiH postoje “veto grupa”, koje govore o evropskoj perspektivi, ali teško odustaju od svog političkog i materijalnog interesa, koji im je zagarantovan Dejtonskim sporazumom.
On je izrazio uverenje da bi predsedavanje Kipra Evropskim savetom moglo dovesti do pomaka BiH na evropskom putu.
„Kipar je mala država, koja je ušla u EU, a da ni sama ne ispunjava u potpunosti Kopenhaške kriterije, jer jedan deo zemlje okupiran. BiH nije okupirana, ali postoje razrađen set blokada koje onemogućavaju napredak, pa će možda kiparski senzibilitet biti stimulativan da se na evropskom nivou BiH da neka šansa“, kazao je Picula.
On smatra da najveću šansu imaju političari, da u narednih par meseci pokušaju da usvoje reforsmke zakone, koji su u parlamentarnoj proceduri uvek na rubu usvajanja.
Govoreći o potrebi snažnijih veza BiH i Hrvatske, Picula je ocenio da su odnosi između dve zemlje često narušeni, navodeći da je poslednji primer donošenje zakona u hrvatskom Saboru o skladištenju radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, u blizini granice s BiH.
„Hrvatska deklarisanost da je BiH najvažnija, ne susedna, već država na svetu za Hrvatsku, mora biti branjena i nekim konkretnim potezima. Treba biti odmeren, konsultovati se, ali jednako tako i BiH vlastite slabosti ne sme kamuflirati nekakvom naježenošću prema Hrvatskoj“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, BiH mora biti svesna da je, za sada, Hrvatska njeno jedino evropsko susedstvo i tome prilagođavati opšti politički kurs, dok Hrvatska mora braniti tezu o važnosti BiH za nju samu politikom koja neće komplikovati odnose u BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
