Pokrenuto više inicijativa: Hoće li u Crnoj Gori biti oduzeta nagrada Radovanu Karadžiću?

Karadžić – ratni predsednik bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska i vrhovni komandant vojske tog entiteta – odlukom Haškog tribunala 2019. je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid i zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 90-ih godina.

Inicijativu za oduzimanje nagrade je 26. juna uputila grupa nevladinih organizacija i građanskih aktivista Javnoj ustanovi „Ratkovićeve večeri poezije“ u Bijelom Polju, koja dodeljuje nagradu.

Dan kasnije sličnu inicijativu lokalnoj skupštini dostavio je i opštinski odbor Bošnjačke stranke (BS). Ova stranka deo je vlasti u Crnoj Gori.

Nagrada je dodeljena u vreme vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, koja je kasnije jasno osudila Karadžićevu genocidnu politiku.

Avgusta 2020. Đukanovićeva partija je izgubila izbore, a na vlast je došla koalicija partija predvođena prosrpskim Demokratskim frontom, koji je podržavao Karadžića.

Simbolički značaj oduzimanja nagrade

Jasna Tatar Anđelić, profesorica francuskog jezika i književnosti na Univerzitetu Crne Gore, smatra da, iako je dodeljena pre tri decenije, inicijativa za oduzimanje nagrade u ovom trenutku u Crnoj Gori ima dodatni simbolički značaj.

„Jer mi od 2020. živimo jednu nacional – klerikalizaciju koja u potpunost podseća, a možda je čak i identična politici koja je sprovođena 90-ih godina“, kazala je ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dodaje da se velikosrpska politika vratila u Crnu Goru „na velika vrata“ kroz litije Srpske pravoslavne crkve i političke promene nametnute tim pokretom 2020.godine.

„Oduzimanje nagrade osuđenom ratnom zločincu bi moglo značiti da je Crna Gora i dalje antifašistička, na pravoj strani istorije, te da na neki način ispravlja greške koje su pogrešne politike svima donele.“

Avgusta 2020. na talasu antivladinih litija SPC na vlast je došla koalicija dominantno prosrpskih stranaka predvođena Demokratskim frontom, bliska SPC.

Deo stranka koje su na vlasti u Crnoj Gori, kao ni SPC, nikada nijesu osudile politiku Radovana Karadžića, niti priznale da je u Srebrenici počinjen genocid.

U napadu na Srebrenicu jula 1995. snage Vojske RS ubile su više od 8.000 muškarca i dečaka, te protjerale više od 25.000 žena, dece i starijih osoba.

Šta piše u inicijativi nevladinih organizacija?

U inicijativi civilnog sektora za oduzimanje nagrade Karadžiću se navodi da književnik Risto Ratković – čije ime nagrada nosi, Bijelo Polje i Crna Gora ne treba da nose teret zlodela jednog čoveka.

Bio bi to važan korak ka simboličkoj i moralnoj distanci od zločina, ali i poruka da Crna Gora bira stranu pravde, piše u inicijativi.

Apeluju i da se odluka o povlačenju nagrade donese najkasnije do 11. jula, Dana sećanja na žrtve Srebrenice.

Dodaju da je Rezoluciju UN, kojom se 11.jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, prošle godine podržala i Crna Gora.

Inicijativu je podnelo pet nevladinih organizacija koje se bore za ljudska prava i troje građanskih aktivista Dina Bajramspahić, Jovana Marović i Edin Smailović.

Uputili su je Javnoj ustanovi „Ratkovićeve večeri poezije“ u Bijelom Polju.

Nejasna procedura oduzimanja nagrade

No, da Savet i rukovodstvo Javne ustanove „Ratkovićeve večeri poezije“ nemaju ovlašćenje da retroaktivno oduzmu nagradu koju formalno niesu ni uručili, jer ustanova u to vreme nije ni postojala, za RSE je saopštio njen direktor Kemal Musić.

Kako je objasnio, incijativu su prosledili Opštini Bijelo Polje i lokalnom parlamentu s obzirom da su oni 1973. ustanovili nagradu „Risto Ratković“. Uz to bili su i osnivači Centra za kulturu, nadležnog za manifestaciju „Ratkovićeve večeri poezije“ do 2012.

Inicijativu su prosledili i Ministarstvu kulture i medija, kako bi dobili pravno mišljenje o mogućim daljim koracima.

Na upit RSE o proceduri u ovom slučaju, te da li će to podržati inicijativu o oduzimanju nagrade Karadžiću, iz Ministarstva na čelu sa Tamarom Vujović nisu odgovorili.

Bošnjačka stranka za oduzimanje nagrade

Dan nakon podnošenja inicijative civilnog sektora, sličnu je podneo bjelopoljski odbor Bošnjačke stranke (BS) lokalnoj skupštini.

Naveli su da je nagrada presuđenom zločincu za genocid Karadžiću dodeljena iz političkih razloga, a ne zbog njegove poezije, te da je time naneta trajna mrlja Bijelom Polju.

I dok je Bošnjačka stranka na državnom nivou u koaliciji sa strankama koje nikad niesu priznale da se u Srebrnici dogodio genocid, u Bijelom Polju lokalnu vlast vrše sa DPS i dve socijaldemokratske partije koje osuđuju Karadžićevu politiku.

„Skupština opštine ne dodeljuje nagradu, tako da bi bila upitna procedura koja bi se eventualno sprovela u skupštini“, kaže za RSE Elvin Zvrko, predsednik bjelopoljskog DPS-a.

Dodaje da DPS nema dilemu da nagradu Karadžiću treba oduzeti, ali da to treba sprovesti u JU „Ratkovićeve večeri poezije“ kroz proceduru koja sada ne postoji.

Zvrko smatra da bi Savet ustanove mogao u pravilnik dodati član o oduzimanju nagrada u određenim slučajevima, za što treba saglasnost i Ministarstva kulture:

„Onda bi Savet imao pravo da donese odluku kakvu i očekujemo – da se nagrada Karadžiću iz 1993 oduzme“.

I neke aktuelne nagrade sporne

Iako je u Crnoj Gori bilo spornih slučajeva sa dodelama nagrada koje je javnost oštro kritikovala, nije bilo slučajeva njihovog oduzimanja.

Najnoviji je vezan za ovogodišnju Trinaestojulsku nagradu, među čijim laureatima je i pisac Bećir Vuković, poznat po negiranju države Crne Gore i izjavama poput one da je „crnogorska nacija komunistička izmišljotina“.

Trinaestojulska nagrada je najveće državno priznanje u Crnoj Gori.

Prethodno je, 2021. godine, jedna od pet državnih nagrada- Miroslavljevo jevanđelje dodeljena Milutinu Mićoviću, koji takođe negira crnogorsku naciju, Crnogorce i autohtonost nacionalnih manjina.

Mićović je rođeni brat mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Joanikija.

Jasna Tatar Anđelić smatra da je dodela nagrade Vukoviću skandalozna.

„Dodeliti Trinaestojulsku nagradu, oslonjenu na crnogorski antifašizam, nekome kao što je Vuković, koji slavi četnički pokret, je politički revizionizam.“

Trinaesti jul je dan ustanka crnogorskog naroda protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.

Kako kaže Tatar Anđelić, dodela nagrade Vukoviću je slika kulturne politike u Crnoj Gori koja „miriše“ na devedesete.

Ona podseća da je tada državna Njegoševa nagrada dodeljena Dobrici Ćosiću i Matiji Bećkoviću „kao ideolozima politike krvi i tla, i negiranja Crne Gore“.

Tatar Anđelić smatra i da je to jedna od odluka koje treba revidirati, jednako kao onu o dodjeli nagrade presuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću.

Karadžić je rođen 1945. u blizini Šavnika, na severu Crne Gore.

Nakon završene osnovne škole preselio se u Sarajevo, gde je ostao do kraja rata u Bosni i Hercegovini.

Kaznu doživotnog zatvora služi u Velikoj Britaniji.