Sankcijama na sankcije – Dodik traži podršku Moskve

Vlada Republike Srpske, čiju ustavnost u ovom trenutku preispituje Ustavni sud Bosne i Hercegovine, održala je prvu sednicu na kojoj je bilo reči o ekonomskoj i političkoj stabilnosti entiteta, ali i oštroj reakciji ukoliko se nastave pritisci međunarodnih predstavnika. U isto vreme održavala se i sednica slovenačke vlade na kojoj je doneta odluka o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku, kojem je Centralna izborna komisija oduzela mandat nakon pravosnažne presude Suda BiH.

„Mogu samo da kažem da smo prošli put imali opširnu raspravu o polaznim tačkama, a sada rasprave nije bilo. To znači da se gospodinu Dodiku ne dozvoljava ulazak u Sloveniju. A ako uđe, jednostavno se vraća u svoju državu“, rekao je nakon sednice slovenačke vlade njen potpredsednik Matej Arčon.

Presuda i sumnjiv kapital

Konkretni razlozi za uvođenje sankcija nisu poznati, jer je dokumentacija slovenačke vlade bila pod oznakom tajnosti, a odluka je doneta nakon što se od Ministarstva spoljnih poslova Slovenije zatražila dodatna informacija na sednici vlade pre dve nedelje. Ipak, mediji u Sloveniji prenose da je razlog uvođenja sankcija pravosnažna presuda Dodiku, njegove separatističke težnje, kao i osnovana sumnja da zajedno sa članovima porodice poseduje imovinu stečenu na sumnjiv način. Reč je o nekretninama na slovenačkoj obali, prenosi slovenački N1.

Inicijativa vladi Slovenije stigla je od nekoliko bezbednosnih agencija te zemlje, koje su otkrile ulazak sumnjivog kapitala iz Republike Srpske, odakle odgovor nije trebalo dugo čekati. Na telefonskoj sednici uvedena je recipročna mera i izražen protest zbog „jednostrane i političke odluke“.

„Radi zaštite političkog i institucionalnog integriteta, Vlada Republike Srpske, u skladu s međunarodnim praksama, donosi recipročne mere, te uvodi zabranu ulaska u Republiku Srpsku Nataši Pirc Musar, predsednici Republike Slovenije i Tanji Fajon, potpredsednici Vlade i ministarki spoljnih i evropskih poslova u Vladi Republike Slovenije“, navedeno je u odluci vlade, te naloženo policiji da se navedenim osobama onemogući ulazak na teritoriju RS, a da se u slučaju boravka na istoj isprate van granica RS.

Nije se ni „ohladio“ diplomatski rat s Nemačkom i Austrijom, a vlast u Banjaluci ušla je u politički obračun sa Slovencima. Kada je u aprilu ove godine Vlada Republike Srpske proglasila zvaničnicu nemačkog ministarstva spoljnih poslova Anu Lirman personom non grata u tom entitetu, to je bila posledica uvođenja nemačkih i austrijskih sankcija najvišim zvaničnicima RS.

Ruska inicijativa

Što se tiče Slovenije, ambasador BiH u toj zemlji Dario Novalić tvrdi da bi one mogle biti proširene.

„Imam informacije da će se ta lista proširiti na druge. Jedno od obrazloženja, nezvanično, pripadnik tajnih službi je rekao da im ne pada na pamet da dopuste da neko ruča sa šefom tajne službe u Moskvi i onda dođe u Ljubljanu“, kaže Novalić.

Uticaj Moskve u ovom slučaju nije nimalo beznačajan, posebno ako se uzme u obzir nedavna poseta Milorada Dodika Rusiji, odakle je doneo garancije od šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da će se BiH naći na dnevnom redu sednice Saveta bezbednosti UN, nakon preuzimanja predsedavanja u oktobru i da će se „morati odgovarati na neka jako neugodna pitanja o BiH“. Izneo je kritike na račun visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koji, kako je rekao, nije dobio mandat Saveta bezbednosti.

„Oštro osuđujemo pokušaje uklanjanja sa vlasti srpskih lidera koji su nepoželjni Zapadu, a posebno našeg današnjeg sagovornika, našeg prijatelja, legalno izabranog legitimnog predsednika Republike Srpske, putem izmišljenih krivičnih slučajeva“, rekao je Lavrov.

Predsedavajući Predsedništvu BiH Željko Komšić, upravo u poklapanju predsedavanja Rusije Savetu bezbednosti sledećeg meseca i posete Milorada Dodika Moskvi, vidi koordinisanu akciju kako bi se dovelo u pitanje produženja mandata EUFOR-a i misije Althea u BiH.

„Ovde je očigledno reč o koordinisanoj akciji ruske diplomatije, dok Dodik očajnički pokušava dobiti zaštitu Moskve, ne samo za sebe lično, već i za poteze koje povlači“, smatra Komšić, koji najavljuje da će biti prisutan na toj najavljenoj sednici Saveta bezbednosti da prenese „drugu stranu cele priče“.

Spreman odgovor?

„Činjenica je da Rusija, kao velika sila s pravom veta u Savetu bezbednosti, nije glasala za imenovanje Kristijana Šmita. Normalno je da će ona, kao neko ko želi da se pita u svetu, postaviti i to pitanje na dnevni red u vreme kada bude predsedavajuća“, kaže profesor međunarodnog prava Miloš Šolaja.

Iako ne otkriva poteze diplomatske ofanzive, koja se već neko vreme odvija ne samo u Rusiji, nego i kroz nedavnu posetu srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović Americi, Dodik ne otkriva detalje ali poručuje da će sve biti uskoro poznato.

„Oni misle da su nas okupirali sada. Neće to tako ostati. Ja vam kažem da neće. A doći ću ovde za tri meseca da vam kažem šta sam mislio. Ono što će se desiti, to mislim. A ne mogu da podelim ni sa vama ni sa javnošću“, rekao je Dodik, prisustvujući prvoj sednici nove vlade, o čijem će legitimitetu odlučivati Ustavni sud BiH.

Dok se čeka odluka o novoj vladi, Ustavni sud poništio je zaključke Narodne skupštine RS koji su usvojeni kao odgovor na presudu Miloradu Dodiku i odluku CIK-a o oduzimanju mandata. Ustavni sud je po apelaciji državnih parlamentaraca stavio van snage zaključke kojima se odbacuje presuda Suda BiH i odluka CIK-a, kojom je prestao mandat Dodiku na funkciji predsednika RS. Van snage su stavljeni zaključci u kojima se Narodna skupština protivi održavanju prevremenih izbora za predsednika RS, koji su raspisani za kraj novembra.