Slobodna Dalmacija: Aleksandar Vučić na rubu je očaja. Jedini mu je izlaz vanredno stanje, ali u tom slučaju smeši mu se Slobina sudbina

Svestan više nego eksplozivne atmosfere, Aleksandar Vučić već je na društvenim mrežama izdao propagandne instrukcije policiji da čuva živote svih učesnika uličnih zbivanja, ali je blokadu prethodno ipak nazvao „potpuno nepotrebnim mučenjem građana“, navodi se u tekstu Slobodne Dalmacije.

Već puna dva meseca u kontinuitetu traju protesti protiv neodgovorne državne vlasti u Srbiji u aranžmanu studenata srpskih univerziteta.

Njima se primarno traži istraga i kažnjavanje odgovornih za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je pre tri meseca ubila petnaest nedužnih ljudi, ali kritički talas se vremenom proširio na preispitivanje kompletnog političkog sadržaja u Vučićevoj autoritarnoj državi.

Na masovne studentske proteste u brojnim srpskim gradovima, a ponajviše u Beogradu i Novom Sadu, nadovezao se i prošlonedeljni opšti štrajk koji je potpuno paralizovao život u gotovo čitavoj Vučićevoj guberniji.

Solidarišući se sa studentima, u masovnoj građanskoj neposlušnosti u petak su uverljivo demonstrirali i trgovci, profesori, učitelji, glumci, advokati, poljoprivrednici, lekari, ugostitelji…

Strategija istovremenog blokiranja više javnih mesta pokazala se vrlo uspešnom, jer je policija u tom kontekstu bila potpuno nemoćna. Masovnost pobune protiv Vučićevog režima dosegnula je kritičnu tačku koja je otvoreno sugerisala da vlast bivšeg Šešeljevog potrčka u Srbiji broji svoje zadnje dane.

U tako zgusnutom društveno-političkom rasporedu, Vučiću nije preostalo ništa drugo nego da izrežiranom propagandno-pokaznom vežbom, po uzoru na svoga druga Putina, pokuša dokazati da ga njegov narod još uvek obožava i voli, a da su sve kritike na račun njega i njegovih pajdaša puki plod strane zavere, „ustaške ujdurme“.

Dok su se reke demonstranata slivale na ulice srpskih gradova, autobusi prepuni pristalica Aleksandra Vučića i njegovog SNS-a u subotu su organizovano krenuli prema Jagodini, malom gradu u centralnoj Srbiji. „Kontramiting“ je u režiji vlasti trebalo da u javnost pošalje još jednu poruku o ugroženosti države i zbijanju redova oko Vučićeva štapa.

No, premda je u Jagodini uspeo okupiti oko 50 hiljada ucenjenih ljudi, mahom državnih službenika i zaposlenih koji zavise od SNS-ove političke milosti, Vučić je tim skupom zapravo samo potvrdio da je politički jako oslabljen.

Frustriran zbog toga što već puna dva meseca, uz pomoć represivnog aparata, straha, svih raspoloživih manipulacijskih tehnika i svih srpskih strogo kontrolisanih medija ne uspeva okrenuti srpske građane protiv studenata, na kraju je uspeo tek u organizaciji tužnog provincijskog skupa profiterskih mahača zastavama.

Komični videoklip Ane Brnabić, u kojem je Vučić juče prikazan kao epski srpski junak sa Solunskog fronta, u narodnoj nošnji i s pucanjima topova oko glave, bio je još jedan tragikomični odgovor vladajuće stranke na nezadovoljstvo građana i tragedije koje su zadesile Srbiju.

Dok establišment tvrdi da Srbi žive „nikad bolje“, uz muzičku pratnju „Tamo daleko“, zamrznute statistike o  rezultatima i jadnu montažu veštačke inteligencije, građani neprestano proživljavaju nove tragedije zbog raspalog sistema svih vrednosti i praznih novčanika.

Šta bi mogao biti sledeći korak očajnog Vučića u borbi sa sve većim narodnim gnevom? Brojni srpski tumači aktuelnih događanja plaše se da bi rast napetosti i pojačana agresija režima mogle uskoro dovesti do masovnih uličnih sukoba.

Na to upućuju i brojna slična iskustva iz vremena Miloševićeve strahovlade, naročito tzv. oktobarski nemiri pre njegovog pada, ali i sve češći incidenti s gaženjem demonstranata automobilima.

Nikoga ne čude ni sve glasnije spekulacije o mogućem uvođenju vanrednog stanja kao mogućeg izlaza srpskog režima iz aktuelne političke krize, a za tako nešto Vučiću će biti potreban neki ozbiljniji incident, koji bi i sam sa svojim plaćenicima lako mogao isprovocirati.

Vanrednim stanjem ili policijskim časom mogao bi potom pokušati da suspenduje građanska prava na javno okupljanje i studentske prosteste, ali krajnji ishod takve odluke bio bi mu potpuno neizvestan, a njegova sudbina možda i zauvek zapečaćena. Baš kako je bilo i u Slobinom slučaju.

Pitanje svih pitanja za budućnost Srbije trenutno glasi: ako Vučić pod sve masovnijim pritiscima ipak poklekne ili bude srušen, ko bi uopće bio u stanju „pokupiti“ vlast iz ruku ulice?

Srpska opozicija je nemušta, nesložna i razjedinjena, a sadržajem i kadrovima i puno gora od svoje alternative. Misleći ljudi u Srbiji moguće rešenje tog paradoksa vide u tehničkoj ili prelaznoj vladi, koja bi dobila obavezu da u roku od pola godine raspiše parlamentarne i druge potrebne izbore.

U takvoj prelaznoj vladi mogli bi ravnopravno učestvovati i predstavnici Vučićevog SNS-a i opozicije, a potencijalno i predstavnici srpskih studenata koji su se već dosad pokazali kao ključni katalizator društvenih promena.