Sutra ponovo protest u Podgorici povodom izmene Zakona o predsedniku 1ilustracija Foto: M. Ljuna

Pristalice crnogorske opozicije sutra će organizovati protest, treći u poslednjih dvadesetak dana, nakon što je Skupština usvojila sporne izmene Zakona o predsedniku kojim se ustavne nadležnosti predsednika žele preneti na parlament kako bi se otvorio put da poslanik i diplomata Miodrag Lekić bude izabran za novog premijera.

Hiljade građana iz svih krajeva Crne Gore učestvovale su na dva ranija protesta na kojima je zatraženo povlačenje izmenjenog Zakona o predsedniku, organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora i dogovor o izboru sudija Ustavnog suda.

Formalni organizatori protesta su udruženja građana, a na skupu su govorili funkcioneri opozicionih stranaka i građanski aktivisti.

Protest građana ispred Skupštine Crne Gore podržalo je više opozicionih stranaka, Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate (SD) i Liberalna partija (LP).

Demokratska partija socijalista (DPS) je u međuvremenu najavila da će glasati za jednog sudiju Ustavnog suda ukoliko je parlamentarna većina spremna na razgovor o utvrđivanju tačnog datuma vanrednih parlamentarnih izbora i ako povuče Zakon o predsedniku.

Glasanje o četiri kandidata za sudije Ustavnog suda u drugom krugu je zakazano za sutra, ali je DPS tražio odlaganje.

Izborom jednog kandidata bi se odblokirao rad tog suda nakon što već nekoliko meseci radi sa samo troje sudija. Za izbor u drugom krugu je potrebna većina od 49 poslanika od ukupno 81 u crnogorskom parlamentu.

Predstavnici Evropske unije i Venecijanske komisije (savetodavnog tela Saveta Evrope) su pozvali na deblokadu Ustavnog suda

Skupštinska većina predvođena Demokratskim frontom pokušava da kroz izmene Zakona o predsedniku, obezbedi formiranje treće vlade na čijem bi čelu bio poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić. Partije koje su podržale izmene Zakona kažu da su predložile to rešenje  kako bi se izašlo „iz trenutnog ćorsokaka“ i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.

Zakon je predsednik Milo Đukanović vratio na ponovno odlučivanje i zatražio mišljenje Venecijanske komisije o tom dokumentu. Brojni pravnici tvrde da su zakonske izmene neustavne.

Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastav nove vlade pripada predsedniku. Spornim izmenama zakona o njegovim nadležnostima parlamentarna većina taj proces je prenela na Skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je prethodna vlada premijera Dritana Abazovića u avgustu izgubila podršku većine.

Ustav Crne Gore ne predviđa rešenje za situaciju u kojoj je se zemlja trenutno nalazi, kada je vladi izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik države odbija da poveri mandat kandidatu nove parlamentarne većine.

Partije koje su podržale izmene Zakona navode da su to rešenje predložile ili podržale radi izlaza „iz trenutnog ćorsokaka“, odnosno kako bi bio otvoren put Lekiću da sastavi vladu.

EU, ambasade SAD i Velike Britanije i druge zemlje Kvinte izrazile su zabrinutost zbog izmena Zakona i pozvale političke aktere na dijalog o izlasku iz „postojećeg ćorsokaka“.

U međuvremenu, da bi sprečio da parlamentarna većina po drugi put usvoji izmene Zakona o predsedniku republike, Đukanović je zatražio od Venecijanske komisije hitno mišljenje o tom aktu.

Venecijanska komisija je saopštila da će se o tome izjasniti do sredine decembra. Iako mišljenje tog tela nije obavezujuće, ono ima veliki autoritet i njegove preporuke se po pravilu poštuju.

Prema Ustavu, Đukanović je dužan da potpiše zakon nakon što ga parlament usvoji drugi put.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.