U Dalmaciji pobuna zbog lekara iz Irana: „Odbija da govori hrvatski“

„Prevodim sve intervencije. Čovek nam je doveo sina na inhalaciju, radi u školi i shvatio je da lekar koristi njegov jezik. Rekao mu je: ‘Možemo da komuniciramo na engleskom’, što nije očekivao. Onda je uključio ChatGPT da se ne osramoti potpuno“, rekao je za RTL izvor iz hitne pomoći u Drnišu, ogorčen situacijom sa svojim novim kolegom, preneo je Index.hr.

Medicinu je diplomirao u Splitu na engleskom jeziku

Prema više izvora, lekar govori pomalo hrvatski, dovoljno za osnovnu komunikaciju, ali često insistira na engleskom jeziku kada komunicira sa pacijentima. To je, tvrde, ozbiljan problem u dinamičnom okruženju hitne pomoći, posebno u ruralnim područjima sa starijim stanovništvom koje ne govori strane jezike.

„Zamislite da dođete u selo gde živi jedna ili dve osobe od devedeset godina i pitate ih nešto na engleskom“, rekao je izvor.

Kako RTL saznaje, lekar je u Hrvatskoj oko deset godina. Diplomirao je medicinu u Splitu na engleskom jeziku. Radio je u Šibeniku, odakle je zbog tegoba prebačen u Primošten, a početkom decembra je prebačen u Drniš.

„Niko ne može reći da nije imao vremena da nauči hrvatski. U međuvremenu se oženio hrvatskom lekarkom koja radi u Šibensko-kninskom zavodu. U Šibeniku su medicinske sestre često obavljale njegov posao umesto njega jer odbija da govori hrvatski. Ljudi su protestovali, pa je prebačen u Primošten“, rekao je za RTL izvor koji je želeo da ostane anoniman, napominjuć da se obratio svojim pretpostavljenima povodom situacije.

Izvor: Ne mislim da je loš doktor

Navodi da se dešavalo da doktor radi smenu sa medicinskom sestrom i vozačem koji nisu govorili engleski. „Bio je to šou-program. On govori engleski, a ova dvojica hrvatski. Pošto su se i ljudi u Primoštenu zasitili, završio je na hitnom prijemu u Drnišu“, tvrdi izvor.

Ističe da nema lični problem sa lekarom, ali ima problem sa činjenicom da pored posla mora da prevodi i preuzima neke od medicinskih zadataka. „Zanima me da li ima diplomu i sertifikat iz hrvatskog jezika. Ako ga ima, onda je to verovatno poklon. Ne mislim da je loš lekar, ali ne možete sebi priuštiti ovako nešto kada radite u hitnoj pomoći“, rekao je izvor.

Dodaje da je jasno stavio do znanja da neće raditi kao lekar. „Neću biti simultani prevodilac. Ako se, ne daj Bože, nešto desi, krivica će pasti na mene. Ja nisam plaćeni lekar, on jeste“, naglasio je, napominjući da pomaganje nije problem, ali da mora postojati granica.

Tvrdi i da lekar ne nosi službeni Motorolu i da je za manje od dve nedelje nekoliko puta zakasnio na posao. Prema njegovim rečima, lekar je takođe pohađao obaveznu ambulantnu obuku, ali navodno nije razumeo hrvatski i njegova supruga je došla da mu prevodi, i uprkos tome, dobio je dozvolu za rad jer je manjak lekara.

Medicinska sestra: I mi smo morali da radimo deo njegovog posla

Slična iskustva doživeli su zaposleni u Šibeniku. Medicinska sestra iz Šibenika potvrdila je za RTL da su tamo morali da prevode za lekara i da obavljaju deo njegovog posla. Ona kaže da to nije bio jedini takav slučaj i da je bilo i stranih lekara koji nisu znali ni engleski.

„Kada dođete na saobraćajnu nesreću ili neku drugu veću nesreću, pacijentu je neprijatno videti da lekar ne zna jezik. Smatram da bi trebalo da imamo lekare koji znaju hrvatski, a ne da medicinska sestra u većini slučajeva bude prevodilac, medicinska sestra i lekar“, rekla je.

Navodi da komunicira sa lekarom na engleskom jeziku kako bi smanjila napetost, ali upozorava da on jedva može da sastavi dve ili tri jednostavne rečenice na hrvatskom, što smatra nedovoljnim za rad u hitnoj pomoći.

Zavod za hitnu medicinu: Ima sertifikat škole stranih jezika

Direktor Zavoda za hitnu medicinu Šibensko-kninske županije, Tomislav Jukić, rekao je za RTL da lekar poseduje sertifikat o znanju hrvatskog jezika i da Zavod nije primio nikakve žalbe od pacijenata ili zaposlenih, osim jednog zaposlenog.

„Ako nam predoče sertifikat o znanju jezika i tokom razgovora vidimo da mogu da komuniciraju i razumeju struku, nema problema“, rekao je Jukić. Na pitanje da li je lično razgovarao sa lekarom na hrvatskom, odgovorio je da nije.

Nakon dodatnih upita, iz Zavoda su rekli da lekar ima odobrenje Hrvatskog lekarskog zbora i sertifikat škole stranih jezika NIKA za znanje hrvatskog jezika na nivou B2 prema Zajedničkom evropskom okviru za jezike.

Hrvatska se suočava sa manjkom lekara

Ministarstvo zdravlja je takođe potvrdilo za RTL da je zatražilo izjavu od Instituta i da lekar ispunjava sve uslove za obavljanje medicinske prakse, uključujući i poznavanje hrvatskog jezika, kao i da nisu primljene zvanične žalbe.

Istovremeno, Hrvatska se suočava sa velikim nedostatkom lekara. Prema podacima Hrvatske lekarske komore, Hrvatskoj nedostaju stotine lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a više od 1.200 lekara je napustilo zemlju u periodu od 2013. do 2024. godine.

Stručne institucije naglašavaju da strani lekari moraju poznavati hrvatski jezik na nivou koji omogućava bezbednu i nesmetanu komunikaciju sa pacijentima. Iako Komora ne sprovodi dodatne jezičke testove nakon izdavanja sertifikata nivoa B2, poslodavci imaju mogućnost da upute lekara na dodatno testiranje ako smatraju da jezičke veštine nisu dovoljne za posao koji obavlja.