Večernji BiH: "Zbog podele birača na Izetbegovića i Bećirovića, izbore gubi Komšić" 1Foto: slobodna-bosna.ba

Rezultati istraživanja koje je proveo Ipsos za potrebe međunarodne zajednice pokazali su zanimljive trendove među biračima u Bosni i Hercegovini ususret oktobarskim izborima, pa je jasno kako bi moglo doći do velikih turbulencija i vrlo neizvesnih koalicija nakon okončanja izbornog procesa, dok bi se u Predsedništvu BiH moglo naći novo društvo, prenose sarajevski mediji.

Ipsos je proveo istraživanje sredinom jula na uzorku većem od 1.000 osoba, a na početku izborne kampanje u augustu radio je novo istraživanje kojim se nastoje dobiti odgovori oko sarajevske „trojke“ – Naroda i pravde, Naše stranke i SDP-a BiH, koji su favoriti dela međunarodne zajednice, kako bi im se popravio imidž te kako bi ipak uspeli sastaviti vlast na federalnoj i državnoj ravni, piše Večernji list BiH, koje slovi za nezvanično stranačko glasilo HDZ-a Dragan Čovića.

Kada su u pitanju članovi Predsedništva BiH s područja Federacije BiH, prema rezultatima istraživanja iz jula, zanimljivi su pokazatelji koji upućuju na vrlo napetu i neizvesnu trku između bošnjačkih kandidata Denisa Bećirovića i Bakira Izetbegovića.

Naime, ovo ispitivanje javnosti provedeno je uzimajući u obzir Federaciju BiH kao jednu izbornu jedinicu bez selektovanja hrvatskih odnosno bošnjačkih birača. Tako je Bećirović ispred Izetbegovića s jednim postotnim bodom.

Naime, kandidat ujedinjene bošnjačke opozicije, koju predvodi „trojka“ iz Sarajeva, dobija potporu 17 odsto birača, dok čelnik vodeće bošnjačke stranke ima potporu tek jedan odsto birača manje.
Zanimljivo je kako je Borjana Krišto rame uz rame s Izetbegovićem sa 16 odsto podrške.

Istovremeno, Željko Komšić, koji je na prošlim izborima 2018. dobio najveću podršku te je izabran zahvaljujući uticaju glasova koji su usmeravani iz Stranke demokratske akcije i Islamske zajednice u BiH, ima čak četiri odsto glasova manje od Krišto, koja ga ubedljivo pobeđuje na izborima, piše Večernji list BiH, dodajući kako će se na izborima za bošnjačkog člana Predsedništva BiH voditi teška utakmica zbog velike motivacije dva bošnjačka politička bloka za Izetbegovića i Bećirovića glavni gubitnik ovih izbora mogao bi postati Komšić, čija je stranka Demokratska fronta takođe ispod praga za državni Parlament.

U slučaju pak da Izetbegović ne uspe postati član Predsedništva, a SDA bude eliminisan iz vlasti, onda bi bilo izvesno da bi to bio njegov poslednji nastup na izborima te da bi SDA tražio novoga čelnika. Još dva kandidata za bošnjačkog člana državnog vrha služe doslovno za pokušaj privlačenja pažnje na vlastite stranke.

Očekivano, Mirsad Hadžikadić dobija dva odsto glasova, dok bi pak Nermina Šehovića, koji je u međuvremenu odustao od kandidature kao predlog Stranke za BiH, biralo tek jedan odsto birača. Iz Republike Srpske očekivana je dominacija Željke Cvijanović. Nju bi biralo čak 29 odsto ispitanih birača, što je 12 odsto više od drugoplasiranog Mirka Šarovića.

Cvijanović ide drugi put u trku za mesto srpskog člana Predsedništva BiH, jednako kao i Šarović. No, Šarović je bio izabran u državno Predsedništvo na izborima 2002. ali je smenjen odlukom visokog međunarodnog predstavnika Pedija Ešdauna zbog korupcije. Istovremeno, Cvijanović je izgubila od Mladena Ivanića na izborima 2014.

Preostali kandidati koji dolaze iz Republike Srpske za srpskog člana Predsedništva BiH imaju vrlo male izglede da se plasiraju se tamo s obzirom na rezultate ankete.

Čak bi se moglo reći kako su kandidovani samo kako bi odvukli deo glasova. Trećeplasirani, prema Ipsosu, u Republici Srpskoj je Vojin Mijatović koga podupire probošnjački politički blok Država. Sledi Nenad Nešić, predsednik stranke DNS, s podrškom četiri odsto birača.

Kada je u pitanju državni Zastupnički dom, najveću podršku ima SDA s 14 odsto, a ovo istraživanje predstavljeno je kao da je BiH jedna izborna jedinica. Sledi najveća srpska stranka SNSD s podrškom 10 odsto ispitanih. Toliko ima, prema ovim podacima, i HDZ BiH, dok je pak SDP BiH na ravni od sedam odsto. PDP ima pet odsto, DF dva odsto podrške, a SBB BiH tek jedan.

U federalnom Parlamentu SDA ima podršku 20 odsto, a HDZ BiH 17 odsto.

Sledi SDP BiH s 11 odsto, dok je DF na tri odsto. Koliko ima i NIP. U Narodnoj skupštini RS-a SNSD-u se smeši 25 odsto, PDP-u 12, kao i SDS-u. U slučaju da se ostvare ovi rezultati na izborima, vlast će na svim nivoima biti izuzetno teško i komplikovano sastaviti. Najviše zbog što je još uvek nejasan način popune i Doma naroda FBiH te izbora izvršne vlasti, piše medij pod kontrolom Čovićevog HDZ-a.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.