„Oči uprte u Rusiju“: Granični most kao mesto gde bi mogao da počne Treći svetski rat?

Grad Narva, stisnut duž granice Estonije sa Rusijom, bio je u centru napora da se odupre onome što kako navode da je u blizini stalnih provokacija iz Moskve – od ometanja satelitske navigacije, do otetih plutača za demarkaciju granice, propagande, osmatračkih dronova i balona sa oznakom ‘Z’ oružanih snaga Rusije.

„Ne nameravamo da započnemo treći svetski rat, ali vidimo stalne pokušaje da nas isprovociraju da uradimo nešto što bi imalo veći uticaj“, rekao je Egert Belitšev, generalni direktor estonskog odbora za policiju i graničnu stražu, na snežnom Decembarsko popodne u Narvi.

Otprilike četvrtina stanovništva Estonije od 1,4 miliona su etnički Rusi.

Većina ima estonsko državljanstvo i većina oseća bliske veze sa Estonijom, ali Kremlj je u prošlosti majstorski iskorišćavao etničke razlike da bi dobio posebnu ulogu u zaštiti ruske dijaspore.

To je učinjeno u Gruziji i Moldaviji i to je bio izgovor za njenu invaziju na Ukrajinu.

Postoji bojazan da bi Kremlj mogao da igra na istu kartu i pokuša da zauzme istočnu Estoniju, sa njenom velikom populacijom etničkih Rusa, a zatim da izazove NATO da pokrene globalni rat kao odgovor.

Nereagovanje bi pokazalo da je zajednička odredba o odbrani NATO-a iz člana 5 besmislena.

Ruski predsednik Vladimir Putin čak je sugerisao 2022. godine, nedugo nakon što je Moskva pokrenula sveopšti rat protiv Ukrajine, da je Narva istorijski deo Rusije.

Narva, treći po veličini grad u Estoniji, bliža je Sankt Peterburgu nego Talinu. Od oko 56.000 stanovnika, 96 odsto govori ruski, a trećina ima ruski pasoš.

Opisujući grad kao „kraj slobodnog sveta“, Belitšev, etnički estonski bezbednosni zvaničnik, ne misli da su saveznici Estonije u NATO-u spremni za ono što se ovde može dogoditi.

Oko 900 britanskih vojnika je raspoređeno u zemlji kao deo multinacionalnih NATO snaga u vazdušnoj bazi Tapa zapadno od Talina. Francuska takođe ima trupe tamo.

Britanska vlada se obavezala da će svoj borbeni tim 4. brigade staviti u pripravnost za brzo raspoređivanje.

NATO je stvorio borbene grupe u većini istočnih zemalja članica i planira da proširi te grupe u Letoniji i Litvaniji.

Nije se obavezala na to u Estoniji zbog nedostatka u britanskoj vojsci, koja ima samo dve oklopne brigade na raspolaganju.

Ako bi Rusija izvršila napad, malo je verovatno da bi snage NATO-a u Tapi, dopunjene sa 7.700 estonskog aktivnog osoblja (povećane na 43.000 u slučaju rata), imale dovoljno vatrene moći da odbiju ofanzivu.

Štaviše, nedavna poseta belgijske delegacije bila je fokusirana na to kako da evakuišu svoje državljane, zanemarujući da ozbiljno razgovara o tome kako se trupe mogu brzo poslati za odbranu Baltika, rekao je Belitšev.

„Mislim da svest ne postoji onoliko koliko je imamo“, rekao je on o saveznicima svoje zemlje. „Nije je bilo 2008. kada je Rusija napala Gruziju, nije je bilo 2014. kada je Krim pripojen i nema je ni sada. Ljudi ne razumeju stvarnu situaciju“.

Oči uprte u Rusiju

Za Talin je pitanje šta da se radi sa svojim velikim susedom na istoku egzistencijalno.

Najmanja baltička država već troši 3,4 odsto svog BDP-a na odbranu i planira da to poveća na 3,7 odsto sledeće godine, daleko ispred većih zemalja EU.

Strah u Talinu je ono što se dešava nakon što se rat u Ukrajini smiri, i ako Rusija iskoristi bilo kakvu pauzu u borbama da napadne ranjivu zemlju NATO-a.

Ta pretnja čini policiju na granici još važnijom.

„Kada dođe do invazije, već je prekasno“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur u Talinu. „Moramo da pogledamo sistem ranog upozoravanja i da budemo jasni unapred da ćemo odmah reagovati ako prva osoba dođe preko granice“.

Estonija ima dugo i gorko iskustvo ruskog kolonijalizma. Svoju nezavisnost je povratila tek 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza i od tada je požurila da pooštri veze sa EU i NATO-om.

Opasnost koju je predstavljala Moskva istaknuta je 2014. godine, kada je oficir službi bezbednosti Eston Kohver kidnapovan i zatvoren od strane Rusije. Pušten je godinu dana kasnije u zamenu zarobljenika.

„Možemo li biti sigurni da se tako nešto više neće ponoviti?“ rekao je Belitšev, stojeći na mostu reke Narve, gledajući pored nedavno postavljene estonske protivtenkovske zmajeve odbrambene zaštite.

Belitsev je rekao da je plan da se svaki metar estonske granice sa Rusijom od 338 kilometara pokrije tehnologijom za nadzor.

To je lakše reći nego učiniti.

Prvo, postoji deonica od 77 kilometara duž reke Narve. Rusko uklanjanje graničnih bova ovog leta dovelo je do porasta upada na teritoriju Estonije sa 18 u prethodne dve godine na 96 ove godine.

Bez plutajućih markera, estonski čuvari imaju problema sa razlikovanjem između slučajnih prestupnika i drskih pokušaja proboja u EU. „Ako u reci nema bova, to izaziva mnogo grešaka“, rekao je Belitšev.

Rusko blokiranje GPS signala u toj oblasti takođe otežava praćenje aviona ili dronova i otkrivanje krijumčara, a istovremeno onemogućava čuvare da precizno odrede lokacije u divljini.

Južno od Narve, granica prolazi 126 kilometara kroz jezero Peipus, nakon čega se vijuga na jug još 136 kilometara kroz dva putna prelaza kod Koidule i Luhhamaa, u blizini mesta gde je Kohver uhvaćen, presecajući močvaru.

Dok vlažan teren leti predstavlja prirodnu barijeru, on se stvrdnjava na niskim temperaturama.

„To je kao aerodrom zimi“, rekao je Belitšev. „Tamo može sleteti avion ako želite“.

Jačanje odbrane

Program vredan 157 miliona evra ima za cilj jačanje zaštite granice u Narvi.

Belitšev je rekao da Estonija gradi ono što on naziva „zidom dronova“ koji koristi digitalne sisteme da blokira neprijateljske dronove.

Plan je takođe da se regrutuje policijska rezerva od 1.000 pripadnika obezbeđenja širom zemlje kao podrška u slučaju velikog događaja, pored 29.000 dobrovoljaca koji već treniraju kao deo Odbrambene lige Estonije.

Povećanje broja nije lako na mestu kao što je Narva, jer kandidati moraju tečno da govore estonski i da budu građani da bi služili u policiji.

„U ovom regionu uvek se borimo da regrutujemo nove oficire“, rekao je on.

Unutar impozantne tvrđave na obali reke Narve, koju su na različitim mestima tokom poslednjih 700 godina držali Danci, Nemci, Poljaci, Šveđani, Rusi, Sovjeti, a sada i Estonci, izvršna direktorka gradskog muzeja Marija Smorževskih-Smirnova rekla je da je teško boriti se protiv informativnog rata Moskve.

Ove godine, Smorzhevskikh-Smirnova je bila na udaru interneta zbog održavanja izložbe pod nazivom Narva 44 koja se bavi uništavanjem pograničnog grada tokom Drugog svetskog rata od strane sovjetskih snaga.

Kremlj za razaranje krivi nemačke trupe u povlačenju, rekla je, ali fotografije pokazuju drugačiju priču.

Izložba je iznervirala lokalno veće Narve. Tim Smorževskih-Smirnove je takođe privukao kritike zbog postavljanja džinovskog transparenta na stranu tvrđave okrenute prema Rusiji na kojoj je pisalo „Putin je ratni zločinac“ tokom ruske proslave Dana pobede u maju.

Estonija pokušava da zaštiti odnose sa svojim etničkim Rusima i sa Moskvom.

Dok je Finska zatvorila sve svoje kopnene granične prelaze sa Rusijom, Estonija drži most u Narvi otvorenim za pešački saobraćaj, što znači da je konstantan fokus na kontroli protoka ljudi.

Nezadovoljstvo je jasno od onih koji pokušavaju da pređu.

Na ulazu na granični prelaz dugi je red koji se izvija na gradski trg dok stotine čekaju u snegu da prođu u Rusiju.

Putnici koji prelaze dugu, zaleđenu stazu preko mosta u Rusiju, mnogi koji vuku velike kofere, gunđaju na ruskom da su ih estonske vlasti primorale da čekaju satima zbog rigoroznih provera izlaza.