Ni nakon 80 godina nema dogovora: Čija su Kurilska ostrva?

Poznata kao „Soba za izložbu Severnih teritorija“, ona nije toliko neutralna izložba koliko tihi apel, pozivajući posetioce ne samo da uče o istoriji, već i da pomognu u njenom ispravljanju.

U jednom uglu stoji sto prepun obrazaca na kojima se posetioci podstiču da napišu pisma obećavajući svoju „podršku vraćanju Severnih teritorija“.

Nasuprot, na ekranu na dodir se nudi digitalna verzija istog gesta – jednim klikom posetioci mogu pustiti virtuelni cvet trešnje na cvetajuće drvo na monitoru, signalizirajući svoju podršku tom cilju. Poruke koje ostave pojavljuju se na japanskom, engleskom, korejskom i, što je naročito upečatljivo, ruskom jeziku.

U blizini, virtuelni kviz testira posetioce o njihovom znanju ruske kulture, tražeći od njih da identifikuju tradicionalne ruske nošnje i razlikuju ih od drugih evropskih narodnih kostima.

Za neupućene, ovakva kombinacija može biti zbunjujuća. Ruska kultura, japanski aktivizam i teritorijalni spor sudaraju se u jednoj, kompaktnoj prostoriji, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

„Severne teritorije“, kako ih nazivaju u Japanu, Rusi zovu Kurilska ostrva. Tačnije, četiri južna ostrva u vulkanskom arhipelagu koji se proteže oko 1.300 kilometara između japanske severne prefekture Hokaido i Kamčatke na Rusiji.

Danas ostrvima upravlja Rusija kao deo svoje dalekoistočne oblasti Sahalin. Pre Drugog svetskog rata, međutim, južna četiri ostrva bila su deo Japana, što je formalizovano sporazumom iz 1855. između Carskog Japana i Ruske imperije.

Japan tvrdi da su ostrva nezakonito zauzeta od strane Sovjetskog Saveza nakon što je on objavio kapitulaciju 15. avgusta 1945.

Rusija, s druge strane, navodi da su saveznički ratni sporazumi, posebno Jaltski sporazum iz 1945. godine, davali pravo na Kurile u zamenu za pridruživanje borbi protiv Japana, i da je ishod rata rešio pitanje.

Tokio dugo insistira da se njegov suverenitet nad sva četiri ostrva prizna pre nego što se potpiše mirovni sporazum sa Rusijom. Više od osam decenija nakon rata, dve zemlje još uvek formalno nisu okončale neprijateljstva.

Mnoge zemlje izbegavaju zauzimanje eksplicitnog stava po ovom pitanju, ali značajne sile, poput SAD i EU podržavaju japansku poziciju da su južna Kurilska ostrva „okupirana“ od strane Rusije i da bi trebalo da budu vraćena.

Sada Tokio „strpljivo poziva“ Moskvu da se vrati za pregovarački sto, ali zvaničnici Kremlja deluju nezainteresovano.

Decenijski zastoj između Rusije i Japana nije u potpunosti prekinuo kontakte. Počevši od 1960-ih, sovjetska vlada je dozvolila hiljadama bivših stanovnika ostrva da posećuju grobove porodica koristeći samo domaće lične karte.

Program razmene bez viza uspostavljen je 1992. omogućavajući japanskim i ruskim građanima da se uzajamno posećuju, s ciljem podsticanja razumevanja među onima koji su najdirektnije pogođeni sporom.

„U tim danima, Japan i tadašnja sovjetska vlada, a potom i Rusija, zaista su pokušavali da reše pitanje“, rekao je Ivašita Akihiro, profesor slavističkih i evroazijskih studija na Hokaido Univerzitetu. Ali su shvatili, dodao je, da će to zahtevati vreme, pa su počeli sa ljudskim i kulturnim razmenama.

Neki stručnjaci takođe su postavljali pitanje da li bi Japan mogao da oslabi veze Rusije i Kine, ideja koja je uticala na delove strategije Šinzo Abea. Uprkos tim sumnjama, Abeova administracija, oprezna zbog uspona Kine, sledila je taj pristup.

„Abe nije slušao diplomate. Počeo je da misli da oni ometaju pregovore“, rekao je Ivašita Akihiro.

Kao rezultat, razgovori su se više oslanjali na ekonomske savetnike fokusirane na moguće zajedničke poslovne projekte sa Rusijom, a manje na samo teritorijalno pitanje.

Ta strategija dala je malo rezultata. Do 2019. godine pregovori su praktično stali, iako su programi putovanja bez viza i razmene i dalje trajali.

Godinu dana kasnije, tokom pandemije, Rusija je izmenila svoj ustav kako bi eksplicitno naznačila da bi bilo nezakonito odustati od bilo koje svoje teritorije. Iako su te promene više bile usmerene na teritorije koje je Moskva anektirala od Ukrajine, odnosile su se i na Kurilska ostrva.

„To je bio pravi udarac za Abea“, rekao je Džejms D.J. Braun, profesor međunarodnih odnosa na Temple Univerzitetu, ukazujući na pokušaje bivšeg premijera da pronađe kompromis sa Rusijom u pregovorima, uključujući i prestanak upotrebe termina „okupacija“ u zvaničnim izjavama o ostrvima.

To je bilo simbolično“, dodao je on za Moskva Tajms.

„Označavalo je period dobre volje između Rusije i Japana“, ukazao je on.

Te razmene imale su poseban značaj za bivše japanske stanovnike ostrva, čija je prosečna starost sada oko 90 godina.

„Japanci osećaju vrlo jaku obavezu da brinu o grobovima svojih predaka. Postoji i ideja furusato, ideja domovine u Japanu, koja je veoma snažna“, rekao je Braun.

Iako stariji bivši stanovnici ostrva „shvataju“ da možda nikada više neće živeti na južnim Kurilima, rekao je on, „bar za njih postoji ideja da žele da mogu da kroče u svoju domovinu“.

Neki zamah u rešavanju teritorijalnog spora pojavio se nakon što se bivši premijer Abe vratio na vlast 2012. godine. Abe i predsednik Vladimir Putin su se više puta sastajali kako bi razgovarali o pitanju, pokazujući ličnu bliskost i izdajući izjave koje su budile nadu u napredak.

„Abe je imao misiju“, rekao je Ivašita Akihiro, misleći na osećaj političkog nasleđa bivšeg premijera. Abeov deda i otac imali su istaknute uloge u oblikovanju posleratne japanske spoljne politike, uključujući odnose sa Rusijom.

Ovo je bio, dodao je, veliki zadatak za njega.

„Zaista je želeo da nešto postigne“, naveo je Ivašita Akihiro.

Abe je 2018. rekao Putinu da Japan neće dozvoliti raspoređivanje američkih trupa na Kurilima ako budu vraćena, obraćajući se ključnoj zabrinutosti Rusije s obzirom na snažno prisustvo američke vojske u Japanu od Drugog svetskog rata.

Ipak, proboj se pokazao nedostižnim. Putin, činilo se, nije bio posebno zainteresovan za rešavanje spora, jer Rusija nije imala mnogo da izgubi održavajući status kvo, dok je Japan pitanje video kao ključno za svoje nacionalne interese.

„Abe je pokušao apsolutno sve. Nije mogao više da učini da pokuša da postigne proboj sa Rusijom“, rekao je Braun za Moskva Tajms.

Nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, aranžmani za posete između dve zemlje naglo su prekinuti. Japan je uveo sankcije Rusiji. Kao odgovor, Moskva je okončala program razmene, zatvarajući jedan od poslednjih preostalih kanala ljudskog kontakta.

„Uvek smo imali dobre odnose na ljudskom nivou, posebno između Rusa i ljudi u Hokaidu. Ali mnogi bivši stanovnici ostrva su imali sumnje“, rekao je Akihiro.

Kremlj je od tada zauzeo čvršći stav po pitanju spora oko Kurilskih ostrva.

Portparol Putina, Dmitrij Peskov, rekao je prošle godine da „ne sme biti sumnje“ ko ima legitimno pravo na južna ostrva. Drugi ruski zvaničnici izjavili su da obnova teritorijalnih pregovora i humanitarnih poseta zavisi od toga da Japan odustane od svoje „anti-ruske politike“ – drugim rečima, sankcija.

Ivašita je rekao da produbljivanje veza Rusije sa Kinom i Severnom Korejom prisiljava Japan da preispita svoju regionalnu strategiju, promenu koju će biti teško preokrenuti.

„Međunarodna situacija se potpuno promenila. Odnosi Rusije i Kine su učvršćeni. Više nemamo iluzija o njihovom razdruživanju“, rekao je on.

Dodao je da je Japan normativna sila.

„Nakon Drugog svetskog rata, integrisali smo se u međunarodnu zajednicu zasnovanu na međunarodnom pravu. To danas stvara fundamentalni jaz sa Rusijom“, naveo je Ivašita.

Od oktobra, kada je ultra-konzervativna Sanae Takaiči, štićenica Abea, izabrana za prvu ženu premijera Japan je krenuo da jača svoje vojne kapacitete i čak preispita svoj dugogodišnji status nenuklearne sile.

Ta nekada nezamisliva promena dešava se usred rastućih regionalnih tenzija, uglavnom sa Kinom, kao i zbog percipirane neizvesnosti u vezi sa tim koliko se Japan trenutno oslanja na za odbranu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je primetio ovu situaciju. Na konferenciji za novinare prošlog meseca upozorio je na ono što je nazvao „nezdravim trendovima“ u Japanu, optužujući novu vladu pod Takaiči da nastoji da remilitarizuje japansko društvo.

Na istom događaju, kada su ga pitali o perspektivama za ponovno pokretanje humanitarnih razmena, Lavrov je, što je značajno, ignorisao pitanje.

Takaiči je nedavno izjavila da će pritiskati Rusiju da ponovo pokrene program koji bivšim stanovnicima ostrva omogućava da posećuju grobove svojih rođaka.

„Ponovno uspostavljanje poseta je humanitarno pitanje i jedan od glavnih prioriteta u odnosima Japana i Rusije“, rekla je ona na godišnjem skupu u Tokiju 7. februara, održanom radi jačanja javne podrške vraćanju ostrva. Strpljivo ćemo, dodala je, pozivati rusku stranu da ih ponovo uspostavi.

Za sada, strpljenje može biti ključno.

„Ovo je trka strpljenja. Da je Rusija rekla da je spremna da vrati dva ostrva, Japan bi verovatno ublažio sankcije“, rekao je Ivašita Akihiro.

Ali, dodao je on, niko ne veruje da bi Putin to učinio.

„Dakle, zaglavljeni smo. Rusiji Japan nije toliko potreban. Nijedna strana nema snažan razlog za kompromis“, naglasio je.

Braun je, s druge strane, rekao da, iako mnogi posmatrači ističu sličnosti između Takaičinog političkog razmišljanja i razmišljanja njenog bivšeg mentora Abea, verovatno će učiti iz grešaka koje je on napravio u diplomatskom pristupu Moskvi.

„Čini se da, dok u drugim pitanjima ona u velikoj meri sledi njegove korake, ovde je ipak malo drugačija. Ona je zapravo pod sankcijama Rusije zbog ‘neprijateljskih koraka’, zbog podrške sankcijama. Činjenica je, međutim, da će se fokusirati na Kinu. Tako da ne ostavlja toliko vremena za odnose sa Rusijom“, rekao je Braun.

Nakon istorijske izborne pobede njene Liberalno Demokratske partije u donjem domu japanskog parlamenta ovog meseca, Takaiči sada ima više prostora da oblikuje i artikuliše novi način političkog razmišljanja o sporu oko Kurilskih ostrva i o odnosima sa Rusijom uopšteno, u brzo menjajućem geopolitičkom kontekstu.

Za bivše japanske stanovnike južnih Kurilskih ostrva, međutim, ova promena može nositi gorku implikaciju da, kako Japan postaje sve odlučniji, šansa da ponovo posete grobove svojih rođaka možda sve više izmiče.