Zbog gubitaka na frontu: Rusija gradi najveći krematorijum u Evropi

Prema podacima sa sajta državnih nabavki, samo izrada projekta za obnovu objekta koštala je 207 miliona rubalja (cena realizacije i rokovi nisu navedeni).

U krematorijumu će biti postavljeno dodatnih šest čeških peći marke Tabo (ukupno 20), što će omogućiti sprovođenje do 240 kremacija dnevno.

Takođe će biti nabavljena dva kremulatora – uređaji koji usitnjavaju ostatke tela nakon kremacije u fini pepeo.

Pored toga, planirano je proširenje glavne zgrade krematorijuma, koji je počeo sa radom 1973. godine, izgradnja nove kremacione radionice, nabavka dodatnih rashladnih komora za čuvanje tela, uređenje nekoliko novih oproštajnih sala sa hidrauličnim dizalicama za kovčege, kao i obnova svetlosnih kupola u salama.

U projektu su takođe predviđeni: uređenje „šalterske zone“ za pružanje usluga na jednom mestu, rekonstrukcija tehničkih instalacija i sala. Ulaz na teritoriju kompleksa, koji zauzima površinu od 82 hiljade kvadratnih metara (sa garažom, skladištima i dva bazena), biće opremljen kontrolnim punktovima na kojima će „kovčezi biti skenirani rendgenom“, kao i fontanama.

U 2023. godini, u krematorijumu je obavljeno skoro 42 hiljade kremacija, što čini 67 odsto svih sahrana u Sankt Peterburgu. To je jedini objekat te vrste ne samo u Lenjingradskoj, već i u susednim Novgorodskoj i Pskovskoj oblasti, kao i u Kareliji.

Proširenje peterburškog krematorijuma odvija se u uslovima rata u Ukrajini, koji traje više od tri i po godine, a na kojem su ruske snage, prema nekim procenama, već izgubile preko milion ljudi – poginulih i ranjenih.

Takve podatke ovog leta izneo je vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS). Prema njihovim podacima, oko 250 hiljada ruskih vojnika i oficira je ubijeno, dok su 400 hiljada ostali invalidi.

„Nijedan rat koji su SSSR ili Rusija vodili nakon Drugog svetskog rata ne može se ni približno uporediti sa ukrajinskim po broju žrtava“, naveli su analitičari.