Rusija se sprema da rasporedi desetine hiljada vojnika na granicu sa Finskom i baltičkim državama?

Prema zapadnim obaveštajnim službenicima i vojsci, Lenjingradski vojni okrug, obnovljen početkom 2024. godine, trebalo bi da postane baza za konfrontaciju sa Severnoatlantskim savezom.

Kremlj tamo gradi vojne instalacije, modernizuje železničke pruge u pograničnim područjima i širi regrutovanje vojske i proizvodnju oružja.

Vlasti planiraju da u roku od nekoliko godina stvore novi štab vojske u Petrozavodsku kako bi upravljale desetinama hiljada vojnog osoblja koje će biti stacionirano u vojnim bazama koje se sada šire, piše Wall Street Journal.

Prema zapadnim vojnim i obaveštajnim zvaničnicima, mnogi od njih planiraju da budu prebačeni tamo nakon završetka rata u Ukrajini, male brigade će se skoro utrostručiti i pretvoriti u divizije od 10.000 ljudi.

„Bez obzira koliko se trudili da inoviraju na taktičkom ili operativnom nivou, veličina je od najveće važnosti za Ruse“, rekao je general-major Sami Nurmi, zamenik načelnika štaba Finske zadužen za strategiju. „Uvek se svodi na količinu.“

„Logika poslednje decenije pokazuje da očekujemo neku vrstu sukoba sa NATO-om“, kaže Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija u Moskvi. Povećano vojno prisustvo u blizini finske granice deo je priprema Kremlja za takav sukob, a „kada se trupe vrate iz Ukrajine, oni će preko granice gledati na zemlju koju smatraju neprijateljem“, objašnjava on.

Donald Tramp smatra da su strahovi da bi Rusija mogla eskalirati ne samo u Ukrajini preterani. Upitan u februaru o upozorenju Volodimira Zelenskog da bi Rusija mogla da krene u rat sa NATO-om ako SAD smanje svoju podršku savezu, Tramp je rekao: „Ne slažem se s tim, ni malo.“

Zemlje na istočnom krilu NATO-a se, međutim, ne slažu sa Trampom.

Finska, Letonija, Estonija, Litvanija, Poljska jačaju granicu, podižući ograde, protivtenkovske prepreke, utvrđene tačke.

Rusija je 2021. godine proizvela oko 40 glavnih borbenih tenkova T-90M, ali sada je njihova godišnja proizvodnja porasla na 300. Visoki finski vojni zvaničnik smatra kao dokaz Putinove pripreme za veću konfrotaciju činjenicu da se praktično ne šalju na ukrajinski front, već se čuvaju za dalju upotrebu.

Ruski planovi za ponovno naoružavanje prilagođavaju se potrebama novih trupa koje će biti stacionirane duž granice sa NATO-om. Uglavnom stara i popravljena sovjetska oprema šalje se u rat u Ukrajini, a novija je prvenstveno namenjena novim jedinicama.

Prema satelitskim snimcima iz 2022. i 2025. godine, koje je analizirala finska OSINT organizacija Black Bird Group, nove kasarne pojavile su se u vojnoj bazi u selu Kamenka, Viborški okrug, Lenjingradska oblast, u blizini finske granice.

A u bazi Sputnjik Severne flote, nekoliko kilometara od granice sa Norveškom i Finskom, nalaze se nova skladišta za vojnu opremu.

U oktobru 2024. ministar odbrane Andrej Belousov posetio je Sputnjik zajedno sa vrhovnim komandantima ruske mornarice i Severne flote, izvestio je Barents Observer.

Prema planovima Oružanih snaga Ruske Federacije, do 2030. godine tamo bi trebalo da se izgradi nekoliko skladišta za oružje i vojnu opremu, uključujući rakete i artiljeriju, nove kasarne i spavaonice, što je prijavljeno Belousovu.

Šesdeset prva brigada marinaca stacionirana u Sputnjiku aktivno je uključena u rat protiv Ukrajine. Prema izveštaju norveške obaveštajne službe početkom 2023. godine, izgubila je oko 80 odsto svog osoblja za manje od godinu dana borbi, napominje Barents Observer.

Nove železničke pruge se postavljaju duž granice sa Finskom i Norveškom, kao i južno od Sankt Peterburga do granice sa Estonijom. Postojeće linije u regionu se takođe šire.

Danska obaveštajna služba upozorila je u februaru 2025. da bi Rusija mogla da započne veliki rat u Evropi u roku od pet godina.

Prekid vatre u Ukrajini omogućiće joj da se pripremi još brže, piše WSJ, pozivajući se na zapadne vojne zvaničnike.

„Nemamo mnogo vremena“, rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš. „Moramo izgraditi snažan savez, snažan komandni sistem i dobro opremljenu vojsku.“

„Ako pitate koliko brzo će ruska vojska biti u stanju da sprovede ograničenu operaciju protiv baltičkih država, odgovor bi mogao biti: Vrlo brzo“, kaže Majkl Kofman iz Karnegi centra u Berlinu.

U tim zemljama, prema njegovim rečima, „razmatraju period od dve do tri godine nakon završetka rata“ u Ukrajini.

„Ako govorimo o ratu velikih razmera, očigledno sa NATO-om, onda period može biti od sedam do 10 godina, u zavisnosti od scenarija“.