„Represija je norma“: Nezavisni novinari u Rusiji dobrodošli samo ako su iza rešetaka

Krivične prijave se množe, represivne liste se proširuju, a pristup informacijama se ograničava ne više pojedinačno (jer je sve što se moglo već blokirano), već sistemski, piše novinarka Ana Telegina, za Moskovski tajms (The Moscow Times).

Alati kojima vlasti ograničavaju pristup informacijama ranije su se koristili, ali s promenljivim uspehom – sada više ne promašuju. Štaviše, ruske vlasti puštaju mašti na volju i izmišljaju nove metode represije.

Više krivičnih prijava

U 2025. godini, prema izveštaju Centra za zaštitu prava medija, protiv ruskih novinara pokrenuto je najmanje 81 krivična prijava. Ta brojka je impresivna i gotovo je dvostruko veća nego godinu ranije, kada su aktivisti zabeležili 45 novih krivičnih postupaka.

Drugu godinu zaredom, na prvom mestu po članovima zakona kojima se progone novinari je član o izbegavanju obaveza stranog agenta (330.1 Krivičnog zakonika RF). Taj član prednjači – uprkos Putinovim tvrdnjama da u Rusiji nema represija i krivičnog progona „inostrani agenata“. Ali, iz nekog razloga, postupci se pokreću, a novinarima se sudi, praktično samo zbog svog profesionalnog neslaganja sa onim što vlasti govore i rade.

Tokom 2025. godini po članu 330.1 pokrenuto je najmanje 28 postupaka protiv medijskih radnika i blogera koji pišu o društveno značajnim temama.

Popularnost ovog člana je razumljiva: podići optužnicu na osnovu njega izuzetno jednostavno. Dovoljno je staviti novinara u registar stranih agenata u petak uveče, čime mu se praktično zabranjuje sve što se može, a obavezuje se da na svojim tekstovima stavlja ponižavajuću oznaku i da se izveštava o svakoj rublji vlastima.

Kažnjava se zbog nepostavljanja oznake ili zato što nije predat izveštaj Ministarstvu pravde.

Zatim je malo potrebno – istražiteljima čak i ne treba posebno dokazivanje krivice, jer deluje prejudikcija iz sudskih odluka o administrativnim prekršajima. Drugim rečima, policiji je dovoljno da priloži sudske odluke po članu 19.34 Prekršajnog zakona RF, a sudija će dalje „uraditi posao“.

Ali, dobro: represija ne živi samo članom 330.1. Drugi članovi takođe se koriste protiv novinara.

Na primer, poznati član 207.3 (sudjenje za „laži o vojsci“) – 12 novih slučajeva u 2025. godini, ili 205.2 – opravdavanje terorizma (najmanje osam slučajeva).

Tu, naravno, istražiteljima ponekad treba više truda. Ali ne često. Recimo, kod slučajeva o „laži o vojsci“ oni rade veštačenje, ali ne dokazuju lažnost činjenice: u sudu je državnom tužiocu dovoljno da kaže da Ministarstvo odbrane ne potvrđuje određenu informaciju. Ako ne potvrđuje, znači da je „laž“. I sledi osuđujuća presuda.

Novina 2025. godine je sedam slučajeva protiv novinara i medijskih menadžera prema članu o organizovanju ili učešću u aktivnostima nepoželjne organizacije (284.1 Krivičnog zakona Ruske Federacije). Možda su istražitelji želeli raznolikost: ne treba sve procesuirati na osnovu stranih agenata. Možda postoji zahtev za krivične predmete pod strožim članom.

U svakom slučaju, broj se značajno povećao: 2024. godine pokrenut je samo jedan slučaj protiv novinara prema ovom članu.

Tokom 2025. godini ruski sudovi izrekli su najmanje 41 presudu protiv novinara, 12 novinara je završilo iza rešetaka.

Za one kojima je kazna izrečena u odsustvu, poslanici Dume smislili su novi registar. U njega bi se uključivali ljudi koji izbegavaju izvršenje sudskih odluka u krivičnim i nekim administrativnim predmetima (npr. diskreditacija vojske) u inostranstvu.

Poslanici predlažu da se obustavlja važenje vozačkih dozvola, registracija nekretnina, zamrzavaju računi, odbija pružanje konzularnih usluga u inostranstvu i državnih usluga online (preko „Gosusluga“).

Zakon je prošao prvo čitanje u decembru 2025. i, čini se, uskoro će biti usvojen.

Temelji represivnog sistema

Krajem 2025. godine u Rusiji je bilo 888 aktivnih stranih agenata, 40 odsto pojedinačnih stranih agenata su novinari ili blogeri, tvrde stručnjaci iz Centra za zaštitu medijskih prava. Tokom godine, registar je dopunjen za 219 stavki. U njemu se pojavio još 61 novinar, 17 medija i 19 blogera.

Porastao je i broj kazni za kršenje pravila stranih agenata po članu 19.34: 942 kazne naspram 719 u 2024. godini, 37 odsto administrativnih slučajeva je protiv novinara, blogera i medija.

Sve ove administrativne kazne nisu samo način da se „podseti“ na vlasti – već i osnova za krivične postupke. Da bi novinar dobio zatvorsku kaznu po članu o učestvovanju u aktivnostima nepoželjne organizacije, dovoljno je jedna administrativna kazna. Po članu 330.1 situacija je sada ista: 2025. je član pooštren — ranije su bila potrebni dva prekršaja a sada je dovoljan jedan.

Isključivanje interneta i zabrana pretrage

Dobra vest: sve ovo ne radi kako vlasti očekuju. Nezavisni mediji i dalje postoje, novinari i dalje šire informacije, a publika i dalje čita i gleda.

Loša vest: to jako nervira one koji moraju da pokazuju „idealne rezultate“. Standardne blokade sada imaju manji efekat: ograničen pristup Instagramu i usporavanje YouTube-a dovelo je do toga da VPN ne koriste samo oni „u teankovima“ (figurativno). Zato su potrebne nove ideje.

U 2025. Roskomnadzor je testirao novi način ograničavanja pristupa – delegiranje domena u zoni .ru. Zasad su poznati pojedinačni slučajevi, ali ima osnova da se veruje da je to tek početak. Međutim, ovo funkcioniše samo za ograničen broj sajtova, jer su većina blokiranih resursa prešla na druge domene.

Druga ideja – blokiranje informacija o VPN.

I treća (najradikalnija) – isključivanje mobilnog interneta u regionima (pod izgovorom borbe protiv napada dronova) i stvaranje „belih lista“ sajtova i aplikacija koje građani smeju da koriste.

Pored toga, Državna duma je 2025. godine usvojila zakon o zabrani oglašavanja resursa blokiranih u Rusiji. Sve od Instagrama i Fejsbuka do nezavisnih medijskih sajtova, kojima je pristup ograničen iz različitih razloga, potpadalo je pod ograničenja.

I „šlag na tortu“ – uvođenje odgovornosti za konzumiranje informacija. U 2025. je u ruskom zakonodavstvu prvi put uvedena norma o kaznama ne za širenje, već za pretraživanje sadržaja – zasad samo ekstremističkih materijala iz odgovarajućeg registra. D

ebata oko ovog novog pravila bila je široka, a protiv je bila čak i predsednica Lige za bezbedan internet Ekaterina Mizulina.

Ali zakon je usvojen i već se primenjuje.