Ambasador Velike Britanije Denis Kif izjavio je danas da je 2018. bila najteža za novinarstvo u svetu, da je ubijeno 80 novinara, kao i da se situacija komplikuje „na svim meridijanima“, a da se na Zapadnom Balkanu beleži pad medijskih sloboda.
Autorka emisije „Utisak nedelje“ Olja Bećković, koja će se emitovati na TOP kanalu, izjavila je da nije ni pomišljala da će ponovo raditi tu emisiju, sve do telefonskog poziva pre mesec dana. U intervjuu za Cenzolovku kaže da će zvati u emisiju i predsednika Srbije, a da je na njemu da odluči hoće li doći i da li će dozvoliti da „njegovi dolaze“.
Medijska asocijacija jugoistočne Evrope (MAJE) saopštila je da je portal medijske grupacije Vijesti ponovo meta hakerskih napada, koji je po obimu neuporedivo veći od onih koji su se dešavali pre tri sedmice, a cilj im je obaranje celokupne infrastrukture portala.
Za današnje novinarstvo u zapadnim zemljama moglo bi se reći da proživljava i svoje najbolje i svoje najgore dane prolazeći u isto vreme kroz dve revolucije – tehnološku (internet) i političku (populizam), piše danas Fajnenšel tajms.
U Srbiji je tokom 2018. godine ostvaren mali napredak na polju zaštite ljudskih prava.
Fejsbuk je danas objavio da će u sledeće tri godine uložiti 300 miliona dolara u razne projekte povezane s novinarstvom, prvenstveno za podsticanje lokalnog informisanja, koje je posebno potisnula digitalna revolucija.
Kompanija Fejsbuk uložiće u sledeće tri godine 300 miliona dolara u razne projekte povezane s novinarstvom, posebno za podsticaj lokalnog informisanja, potisnutog digitalnom revolucijom, objavila je danas ta kompanija.
Opelo jednoj zemlji, omaž jednoj profesiji, esej o mentalitetu jednog nesrećnog naroda, geopolitička studija, oda ljubavi posvećenika prema medijima, urednicima, kolegama – ovim rečima je prof. dr Neda Todorović okarakterisala knjigu Dosije novinar autora Vojkana Ristića, dopisnika Danasa iz Vranja (izdavač Udruženje književnika Vranja, 2018).
Kakve su prognoze kad je o medijima reč za godine koje dolaze? Da li će u 2019. biti nastavka negativnih trendova iz ove godine ili je najgore iza nas?
Lažne vesti nisu srpski izum, one postoje svuda u svetu, ali su se na ovom tlu mnogo više primile, jer postoji manja odgovornost za javno izgovorenu reč, rekao je FoNetu novinar RTS Branko Stanković i dodao da bi svako trebalo da ima svest o težini onoga što izjavi.
Iako novinari pripremaju priče o deci, urednici kao poslednja linija kontrole dele odgovornost sa novinarima za svaki objavljen tekst ili prilog, zbog čega je od izuzetnog značaja da se drže specifičnih smernica prilikom izveštavanja o ovoj društvenoj grupi.
Kad bolje pogledate, on i jeste „jedan od glavnih junaka poslednje dekade srpskog novinarstva, koji je dokazao da Gutenberg nije izgubio bitku sa vaj-fajem“, čak i da takva formulacija ne piše u odluci žirija Nagrade za borbenost u novinarskom izražavanju „Aleksandar Tijanić“, koja je juče na svečanosti u Udruženju novinara Srbije, uručena Veljku Laliću.
U svakom desetom tekstu u dnevnim novinama u Srbiji krše se etički principi i Kodeks novinara Srbije prilikom izveštavanja o deci, pokazuje istraživanje „Medijska slika dece u Srbiji 2018.“ Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).
Sintagma „lažne vesti“ u javni diskurs je ušla „na prepad“, nametnuvši se uporedo s globalnim političkim zemljotresom koji je pratio dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD 2016. godine.
Mladi nisu nezainteresovani za medije, samo je potrebno privući ih kreativnošću, smatraju učesnici panela „Šta tradicionalni mediji mogu da nauče od mladih medija“.