Ruski politikolog: Rusija bi mogla da izgubi Srbiju kao saveznika, ne smemo to mirno gledati

U tekstu se podseća da je 1. septembra obeleženo deset meseci od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 16 osoba. Ta tragedija je, dodaje se, izazvala masovne proteste širom zemlje.

Tužilaštvo za organizovani kriminal, zajedno sa policijom, uhapsilo je 12 osoba povezanih sa slučajem, piše ruski list navodeći da je među njima i bivši ministar građevinarstva i infrastrukture Tomislav Momirović. Osumnjičenima se stavlja na teret nanošenje štete državnom budžetu Srbije u iznosu od 115,5 miliona dolara prilikom sklapanja ugovora o rekonstrukciji stanice.

Studenti i pristalice opozicije ranije su organizovali proteste, gotovo svakodnevno blokirajući rad univerziteta i zatvarajući puteve i saobraćajne čvorišta. Veliki nemiri nisu zabeleženi.

Demonstranti, podseća se u tekstu, traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice, istragu incidenta, krivičnu odgovornost odgovornih zvaničnika, kao i oslobađanje uhapšenih tokom protesta.

Vlada je, navodi se dalje, „stavila na javni uvid hiljade dokumenata vezanih za rekonstrukciju stanice, u pokušaju da obezbedi transparentnost procesa. Takođe, rukovodstvo zemlje je pozvalo opoziciju na dijalog, ali ovaj poziv za sada ostaje bez odgovora“.

Takva nestabilna situacija, piše „Podmoskovlje danas“ „dovela je do mogućnosti revolucije u zemlji pod vođstvom Evropske unije“.

U Briselu se nadaju da će finansijska podrška medijima i nevladinim organizacijama omogućiti mobilizaciju biračkog tela među demonstrantima, izvesti ljude na ulice i završiti proteste po već isprobanom scenariju, navode u Službi spoljne obaveštajne službe.

Ruski politički analitičar Dmitrij Agranovski u razgovoru za „Podmoskovlje danas“ istakao je da bi Rusija mogla da izgubi Srbiju kao saveznika.

Prema njegovim rečima, „takav razvoj događaja je moguć u slučaju Majdana u balkanskoj zemlji i da u rešavanju ovog problema treba da pomogne Rusija“.

U svetu, naveo je, „postoji stalno natezanje konopca. Izgubili smo Siriju i Boliviju. Mislim da smo za njih trebali energičnije da se borimo. Sada je isto tako i u Srbiji. Ako možemo nekako pomoći, treba to činiti: i diplomatskim, i drugim metodama koje država ima“, smatra ruski politikolog.

Kako je uveren politički analitičar, ne treba se zavaravati time što u drugim proruskim zemljama nisu uspele „narandžaste“ revolucije (Belorusija, 2020. godina i Venecuela, 2024. godina), jer Srbija može postati njihova žrtva.

„Pozicija Srbije je vrlo klimava. Zapadne zemlje je pritiskaju i mogućnosti za naš uticaj u Srbiji su ograničene. Nadam se da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić izdržati uprkos svim ambivalentnostima prema njemu. Najvažnije je da ne smemo mirno i ravnodušno gledati kako se obračunavaju sa našim saveznicima“, zaključio je Agranovski.

Sa druge strane, profesor Instituta za evropske studije u Beogradu, srpski politički analitičar Stevan Gajić, u razgovoru za internet-izdanje „Podmoskovlje danas“ nazvao je neistinitim tvrdnje o mogućem „majdanskom“ scenariju sa strane Evropske unije.

„Vučića u vlasti podržava predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Sam „Majdan“, kamp u bukvalnom smislu te reči, napravio je Vučić u parku u centru Beograda. Tamo su se okupili njegovi kriminalni saborci koji terorišu narod tokom protesta“, smatra ekspert.

Politički analitičar je takođe podsetio da Vučić nastavlja isporuke oružja u Ukrajinu, uprkos tome što je on odbacio direktnu pomoć kijevskom režimu. To, s druge strane, ukazuje na dvosmislene stavove srpskog lidera prema Rusiji. Pri tome, podrška Vučiću u samoj Srbiji je prilično niska, kao i među političarima Evropske unije.

„Niko u istoriji nije bio toliko omražen kao Vučić. Evropljani razmatraju alternative u vezi sa ‘majdanom’, ali u Srbiji podrška EU iznosi manje od 30 odsto“, zaključio je Gajić.