Kako Zapad koristi rusku zamrznutu imovinu da pomogne Ukrajini?

Agencija AFP donosi pregled šta je do sada učinjeno i neke druge ideje koje se razmatraju.

Do sada preduzete radnje

Grupa G7 složila se prošle godine dati Ukrajini 50 milijardi dolara kroz niz bilateralnih zajmova koje bi Kijev mogao isplatiti korišćenjem neočekivane dobiti od zamrznute ruske imovine.

Evropska unija procenjuje kako se 221,5 milijardi dolara od približno 300 milijardi dolara vredne zamrznute ruske imovine nalazi u EU-u, uglavnom u obliku državnih obveznica koje je Ruska centralna banka pohranila kao rezerve.

Euroclear, repozitorijum vrednosnih papira u Belgiji gde se drži većina tih obveznica, prošle je godine napravio rezerve za četiri milijarde evra vredne zarade od kamata koja će ići u posebno stvoreni ukrajinski fond.

Početna tranša od 1,55 milijardi evra za prvu polovinu 2024. uplaćena je u fond prošlog jula. Ovaj mesec očekuje se dalja isplata od približno dve milijarde evra koja pokriva drugu polovinu 2024. godine. Ta bi plaćanja trebalo da teku godinama.

Iz EU navode kako se očekuje da će imovina doneti oko 16-22 milijarde dolara u kamatama zarađenim do 2027. godine, iako će pad kamatnih stopa u evrozoni postepeno smanjiti iznose, objavio je Euroclear.

Sjedinjene Američke Države obavezale su se osigurati 20 milijardi dolara od ukupnih 50 milijardi G7 zajmova za podršku. Ali Trampov potez da obustavi vojnu pomoć SAD-a Ukrajini znači da sada nije jasno hoće li se Vašington držati plana.

Podsećamo, G7 okuplja Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Japan, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku i Italiju.

Potpuno oduzimanje?

Britanski ministar vanjskih poslova Dejvid Lemi nedavno je ponovio dugogodišnji stav Velike Britanije kako bi Evropa trebalo da pređe sa zamrzavanja ruske imovine na njenu zaplenu.

Međutim, druge evropske države, uključujući Francusku i Nemačku, i dalje su daleko opreznije kada je reč o ideji o zapleni.

Evropska centralna banka je, takođe, među skepticima, jer se boji kako bi bilo kakav potez da se zapleni ruska imovina urušio poverenje u evro i naštetio finansijskoj stabilnosti.

Ova banka želi da osigura da nije samo evro pogođen ako druge zemlje poput Kine ili Saudijske Arabije počnu vraćati svoje rezerve iz evropskih jurisdikcija kao meru predostrožnosti protiv potencijalnog zamrzavanja.

Poluga prekida vatre

Govoreći zajedno s Trampom prošle sedmice, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je kako bi zamrznuta ruska imovina mogla biti deo pregovora s Rusijom o okončanju rata.

Prema izveštaju Fajnenšl tajmsa od ove sedmice, francuski zvaničnici su raspravljali o predlogu da evropske prestonice zaplene imovinu ako Moskva prekrši budući sporazum o prekidu vatre.

Pravnici tvrde kako, pravno gledano, postoji mala razlika između izvlačenja kamata zarađenih od obveznica i zaplene svih procenjenih 300 milijardi dolara ruske imovine.

Predlažu da bi se potonja opcija mogla provesti prema doktrini međunarodnog prava poznatoj kao “kontramere”. Imovina bi se zatim prodala ili založila, a prihodi predali Ukrajini ili njenom namenskom fondu za obnovu.

Prethodni primeri takvih zaplena, poput iračke imovine nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. i nemačke imovine nakon Drugog svetskog rata, dogodili su se nakon što su ti ratovi završili, a ne dok su još besnili – kao što je slučaj s ruskom invazijom na Ukrajinu.

Ruski predlog

Izvori agencije Rojters prošlog meseca su naveli kako bi Rusija mogla pristati na korišćenje 300 milijardi dolara zamrznutog novca za obnovu Ukrajine, ali će insistirati da se barem deo tog novca potroši u delovima države koje sada kontrolišu moskovske snage.

Rojters nije mogao utvrditi da li se o ideji korišćnja zamrznutih sredstava razgovaralo kada su ruski i američki zvaničnici prošlog meseca u Rijadu održali prve direktne razgovore o okončanju rata u Ukrajini.

Guvernerka Ruske centralne banke Elvira Nabiulina rekla je da banka nije bila deo nikakvih razgovora o ukidanju sankcija ili odmrzavanju ruskih rezervi.

Moskva je prethodno saopštila kako su planovi Zapada da iskoristi zamrznuta sredstva za Ukrajinu jednaki pljački i da bi mogla uzvratiti zaplenom zapadnih sredstava na svojoj teritoriji.